Brejkdens, od ulice do olimpijskog podijuma

U srcu Novog Sada, u studiju Pub Street Academy, Filip Leđanac svakodnevno brani i neguje hip-hop kulturu, obučavajući nove generacije plesača brejka. Od trenutka kada je svet 1984. godine upoznao brejk kroz istoimeni film, publiku su osvojili neverovatni pokreti i zarazna muzika. Ipak, iza tog sjaja kriju se mukotrpan rad, disciplina i upornost, kao i kultura koja spaja ulicu sa najvišim životnim vrednostima. Četiri decenije kasnije, Filip je jedan od onih koji nastavljaju da pišu istoriju brejka u Srbiji, pretvarajući energiju u umetnost i stvarajući zajednicu koja živi hip-hop svakim pokretom.

Kako danas živi hip-hop kultura na ovim prostorima?

Hip-hop kultura je zahtevna i snažna. Nastala je iz potrebe da se oslobodi energija i stvori sigurna zajednica. To je ulična kultura koja teži pravim vrednostima, a ne negativnim obrascima sa ulice. Nekada su se neslaganja rešavala plesom – ljudi su đuskali da bi dokazali svoje umeće. Na Balkan su Beat Boys doneli brejk, a mene je privukao još kao klinca. Dao mi je motivaciju da ostanem u tome do danas, da otvorim školu i pokrenem organizaciju. Na taj način mladima pružamo mogućnost da se izražavaju, komuniciraju i razvijaju u zdravoj, kompetitivnoj sredini.

Šta daje motivaciju?

Ples mi je bukvalno spasio život i zato mu dugujem sve. Naša kultura pokazuje da i na ulici mogu da se rade edukativne stvari, da se razvijaju pozitivne navike i oblikuju kvalitetne ličnosti. Mnogi mladi vole ulicu i sve što ide uz nju, ali treninzi brejka znaju da budu naporni i dosadni. Do ozbiljnih pokreta, poput power move-a, dolazi se tek posle dugog vežbanja. Brejk zahteva gotovo gladijatorske pripreme, ali zato gradi i telo i duh, oslobađa od negativne energije i pruža osećaj snage. Ljudi često misle da se samo vrtimo na glavama, a zapravo je brejk mnogo dublja priča i do tog nivoa se teško stiže.

Brejk je danas prisutan na svim meridijanima. Internet pokazuje da iza njega stoje ozbiljna analitika, plan, rad i organizacija. Sve više liči na profesionalni sport međunarodnog nivoa. Bio je deo takmičarskog programa na poslednjim Olimpijskim igrama u Parizu. Ipak, postavlja se pitanje – da li je to sport ili umetnost? 

Za mene je brejk pre svega ples i umetnost. Ipak, kada bi se razvio kroz sportsku franšizu, bio bi još prihvaćeniji i poznatiji, što bi doprinelo promociji cele kulture. Olimpijski status svakako podiže značaj na viši nivo.

Koliko je brejk kompleksan?

Brejk je, po mom mišljenju, najkompleksniji i najteži oblik plesa. Predstavljam ga kao gimnastiku na muziku – neko vam diktira tempo, a vi razmišljate o pokretu, muzici i protivniku istovremeno. Tokom svih tih akrobacija, vrtenja i provlačenja, mozak radi punom snagom.

Šta odlučuje pobednika u betlovima?

Betlovi su najsubjektivnija stvar na svetu. Odluku je teško doneti, znam to jer sam i sam bio sudija. Presudni su veština, šarm i sposobnost da se osvoji publika, ali na kraju sve zavisi od sudija i njihovih prioriteta. Na Olimpijadi su sudije bili svetski šampioni, a pred finale su imali showcase u kom su plesom pokazali svoju stručnost.

Gde se može pronaći hip-hop zajednica u Srbiji?

U Novom Sadu postoji Pub Street Academy i Plesno udruženje Bloom i Too Hot for Stage, a brejk scena živi i u Nišu, Kragujevcu i drugim gradovima Srbije. 

Razgovor s Filipom poslušajte ovde:

Aleksandar Bujić

fotografije: instagram @pubstreetacademy