Slavko ZBL: Stara dobra ulica može da menja svet

Zbogom Brus Li je velikom žurkom i svirkom 1. decembra u Fabrici na najbolji mogući način predstavio svoju novu knjigu fotografija koja ima čak 400 strana. Slavko iz ZBL je uoči promocije izdvojio vreme za O radio, pa smo saznali više o knjizi, ali i o događajima koji je prate.

Čini se da je ZBL jedan od onih bendova koji će očigledno trajati zauvek. Iza sebe imaju 23 godine muzičke karijere, a sada i fotomonografiju pod naziovm "Zabranjenima ulaz besposlen". Slavko nam je ispričao da mu je ona ostvarenje sna, jer je oduvek maštao da izda knjigu i sakupljao sitnice koje govore o tome kako je bend proživeo sve te godine zajedno.

Čula sam da si rekao da je čak bolja i od nekih velikih bendova koji su to radili?

Jednako je luksuzna, ali zaista nisam nigde viđao toliko nenormalno veliki broj slika, tekstova i stripova na jednom mestu. Tako da na jednom mestu u jednoj knjizi bude nagurano sve. Možda je haotično, ali i mi smo haotični. 

Trebalo vam je duže vreme da završite fotomonografiju, od prvobitnih 200 došli smo do 400 strana, a to je jedna jako velika istorija. Znam da je teško to pretočiti u par rečenica, ali da li možda može to da stane u neke tvoje misli koje ćeš podeliti sa nama?

Uh, ne može... Bilo je neki okvirni dogovor da će knjiga imati 200 strana, ali vrlo brzo smo mi shvatili da to neće biti baš tako. Bilo je situacija kada su nam ljudi donosili materijal za koji nismo ni znali da postoji. Ili sretnem prijatelje pa mi oni kažu da imaju još fotografija i tako stalno. I onda smo hteli sve to da ubacimo.

A šta vama znači ta monografija?

Meni lično mnogo znači. Inače sam čovek knjige više nego bilo kog drugog medija. Stara škola. Svi su me uvek zezali što sam, u vreme kada nije bilo ni digitalnih aparata ni kompjutera, bukvalno isecao iz novina i sakupljao kao hrčak sve gde smo se pojavljivali. I uvek sam imao ideju da će to jednog dana negde moći da se iskoristi. Uvek sam želeo da to bude knjiga, tako da se meni zapravo ostvario san. No, mislim da zaista svi uživaju u knjizi, jer ona ima više od 5.000 fotografija, tako da si možda i ti u njoj, a da i ne znaš! Ljudi se pronalaze u tome.

U ovih dvadesetak godina šta ste vi sve zajedno prošli, a mislim tu na političku i društvenu situaciju, ali i na promene na muzičkoj sceni?

Kada smo kretali politička situacija je bila užasna i na neki način je to i bio pokretač naše priče. Zatim je posle ratova i haosa bilo malo bolje, a sad nas opet čeka neka užasna situacija. I tako se zatvara taj krug, a teška vremena su inspirativna za umetnike. Osim ovoga desio nam se život, deca i postali smo pametniji, što bi rekao Bajaga – ali da li smo sretniji što smo pametniji, to ne znam. Koliko god da smo onda bili mlađi i hitriji, ova faza ipak bogatija u svakom smislu, i produkcijski i po broju koncerata, po društvenom značaju i po tragu koji ćemo ostaviti.

Šta bi uradio da si sada u dvadesetima, da li bi savetovao nekome da ode odavde i vidi svet ili da ostane?

Ne znam šta bih mu savetovao. Meni je ovde lepo. Nisam pristalica ni kapitalizma ili socijalizma, totalitarizma... Ali ovde je nekako bio život po meri i ja se i dalje trudim da održim taj život po meri, delom i kroz ove hobije. Ne insistiramo puno na materijalnim stvarima i pokušavamo da guramo našu pozitivnu priču. Međutim, to je ok za neke mlade generacije koje tek stupaju na scenu i nemaju neke lepe uspomene od ranije kao mi. Njima bih rekao, a to bih zapravo i svakome rekao - idi tamo gde ti je bolje. Ako je ovde bolje, ostani.

Vaša muzika je dosta optimistična, a i ovako kada te čovek upozna zaista si veseo i imaš sjajn duh. Mora da postoji nešto...

Neka mračna tajna! (smeh) Jedna devojka mi je davno rekla da sam ja ustvari tužni klovn. Pa zapravo, nije svaki klovn uvek samo veseo. I oni imaju dve strane. Zato mi se svidelo to sa klovnom, pa je tako i na naslovnoj strani, ali i u celoj knjizi on lajtmotiv. To je jedno časno zanimanje i nije uopšte lako, jer kako možeš očekivati od čoveka da bude uvek veseo. Tako i knjiga obiluje raznim stvarima. Ona je vesela i optimistična, ali ima i teških momenata. Tu su neki akteri kojih danas više nema, nisu sa nama, a opet ima i nekih novih klinaca kao budućnost. Zapravo knjiga počinje sa jednom mojom slikom kada sam bio mali i gledam u nekog klovna, a poslednje poglavlje počinje tako što moj sin Relja se igra sa istim tim klovnom. To je neka paralela i na mlađima svet ostaje, mada mi još nismo završili našu priču.

Foto: Đura Ćurčić, Fabrika promocija

Kako je bilo baviti se muzikom tada kada si ti gledao u klovna, a kako danas kada tvoj sin gleda u klovna? Da li se puno toga pormenilo u muzičkoj industriji?

Pa jeste. Muzička industrija je postala surovija, a pri tom, manje kreativna. Danas svi mogu sve, ali rock and roll nema više takav značaj. Nekad smo mislili da rock and roll može da menja svet i zato smo i počeli da se bavimo time. Malo i zbog devaojaka, ali generalno zaista je to bila neka naša misija. To je bila 1992. godina, tada je počeo rat, regrutacije i gomila ljudi je pobegla napolje iz zemlje. Mi koji smo ostali tu hteli smo da napravimo da nama bude život bolji, pa onda tako i ostalima. Danas ljudi izgleda znaju da ne možeš ništa posebno time promeniti.

Na promociji glavni govornik je trebalo da bude Zoran Kesić, koji je tokom nedelje saopštio da njegova emisija više neće biti emitovana tokom decembra, kako smo bili navikli. Kako je Kesić rekao medijima, još uvek se čeka da B92 ponudi ekipi iz 24 minuta nastavak serijala ili da ugovor ne bude produžen. Kakvu to poruku sada šalje mladim ljudima u Srbiji koji hoće da se smeju, hoće da budu pozitivni i da svet gledaju nekim drugačijim očima?

To je pokušaj da se uvede neki totalitarizam po sistemu koji je bio pre 50 godina. Ali mislim da ljudi danas mnogo više znaju, zbog interneta, iako ta virtuelna stvarnost može i da umrtvi bunt. Jedino stara dobra ulica može da promeni nešto. No, koliko god političari želeli da uvedu totalitarizam, to će im danas biti jako teško. Nemaju više toliku snagu, provaljeni su odavno i nikoga više ne mogu da impresioniraju, a svaki put je na izborima sve manje glasača. Šteta što se stvari vraćaju umesto da idu napred. Za Kesića se ne brinem, jer nije B92 jedina televizija, ima i drugih, ali u krajnjem slučaju tu je i interent koji je danas savim legitiman za ovakve stvari.

ZBL je u poslednje vreme upao i u lokalpatriotsku fazu i snimio dve pesme namenjene FK Vojvodini. To su navijačke pesme, koje takođe predstavljaju jedan zaboravljeni duh navijanja za fudbal kao takav, a ne za politiku ili ideologije kroz fudbal. Da li je to poruka novim generacijama navijača je da se vrate sportu?

Postoji taj nacionalistički trend koji je tu poslednjih 20 godina kod navijača. Međutim, mi čak i u fotomonografiji imamo slike sa utakmica 1989. godine kada je to bila ona Vojvodina, ne samo klub već i ona pokrajina. Nije bilo tu nikakve politike. Posle su se tu pojavile neke druge stvari, ali poruka jeste ta da se treba vratiti na prave vrednosti.

Čini se da je ovo sjajna godina za ZBL. A i sjajna je bila žurka u Fabrici, čisto da bude krivo onima koji nisu bili. Bend trenutno ima novi spot za pesmu "Pevaju svi", trejler za dokumetarac o bendu koji treba uskoro da se pojavi, a nova je i saradnja sa organizacijom Novi Optimizam iz Zrenjanina, kroz koju su postali još više društveno angažovana skupina.

M.Leđenac