Televizija, radio i podkasti: evolucija medija kroz generacije

Tema nove epizode "Rose u podne" je kako tradicionalne medije doživljavaju generacija X i generacija Z. Na pitanja odgovaraju Marko Dragojević (gen X) i Jovana Ćulibrk (gen Z). Saznaćemo gde se njihove priče susreću, a gde se potpuno razilaze.

izvor: pixabay

Marko je u medije ušao kroz stripove i pisane formate, jer u njegovoj kući tada nije bilo televizora. Jovana je odrasla uz stalno uključen TV i šarene časopise koji su joj već tada privukli pažnju ka svetu medija.

"Prvi kontakt sa medijima su mi u suštini bili časopisi tipa 'Politikin Zabavnik' i stari stripovi koje sam tada čitao. Imao sam nekog druga koji je još u vrtiću znao da čita, pa nas je tako zainteresovao za njih“, priča Marko.

"Što se tiče tradicionalnih medija, u našem stanu je uvek bio i ostao uključen televizor, tako da sam sa televizijom u jednom prisnom odnosu celog života. Što se tiče radija, sećam se da se deda uspavljivao uz muziku na radiju i svaki put kad odem kod babe i dede sam se i ja tako uspavljivala, kad sam bila baš mala. Što se tiče štampanih medija, najlepše iskustvo mi je bilo u frizerskom salonu. Mama je čitala ženski magazin, bilo je puno boja i slika i to mi je ostalo u sećanju“, kaže Jovana.

Za Marka su nekada to bile novine, radio i kasnije nekoliko TV kanala, dok Jovana pamti obavezni RTS Dnevnik. Danas oboje televiziju koriste znatno manje - Marko prelazi na internet, Jovana na društvene mreže.

"U tim počecima, informisanje je bilo putem novina, pre televizije, a kasnije je televizijski program bio glavni izvor informacija. Postojala su tri ili četiri kanala koja smo mogli da gledamo. Moj deda je slušao strane radio stanice, 'Glas Amerike' i 'Radio Moskva', pa je upoređivao izvore, jer je voleo da se informiše ne samo preko domaćih medija. Porodica je bila skeptična prema zvaničnim vestima“, objašnjava Marko.

foto: Marko Dragojević, privatna arhiva

"Ranije je to definitivno bila televizija i postojao je ritual gledanja RTS Dnevnika u pola osam uveče. Ujutru smo gledali jutarnji program pre vrtića ili škole, tako da je televizija bila glavni medij“, dodaje Jovana.

Ona je studiranjem naučila da prepoznaje lažne vesti i kritički čita sadržaj, dok se Marko oslanja na sopstvenu logiku.

"Kad sam bila mlađa, nisam znala da postoji opcija da je nešto u medijima netačno. Vremenom, kroz studije novinarstva, naučila sam da prepoznajem lažne vesti, kontrolišem naslove i lidove, i sada sam mnogo posvećenija tome“, ističe Jovana.

Dok Jovana danas zbog studija provodi više vremena uz medije, Marko je svoje praćenje sveo na oko sat vremena dnevno. Oboje televiziju vide kao medij koji više nije tako važan kao nekada.

"Uz televiziju provodim najmanje vremena, nekada sam gledao dokumentarne i sportske kanale, a ne informativne. Danas uz medije provedem oko sat dnevno“, kaže Marko.

foto: Jovana Ćulibrk, privatna arhiva

"Sada mnogo više, posebno od kako sam na fakultetu. Kao student novinarstva moram biti informisana o različitim temama da bih mogla diskutovati sa profesorima i kolegama“, priča Jovana.

Ona bira zabavne i kulturne formate, a vesti prati iz profesionalne nužde. Marko izbegava informativni program jer ga nervira, pa se okreće sportu i dokumentarcima.

"Više me zanimaju kulturni i zabavni sadržaji, moda, film, muzika, ali moram pratiti i politiku, jer se sve brzo dešava i toliko informacija stiže svakodnevno“, objašnjava Jovana.

Generacijski jaz je jasan: Jovana prelazi sa “Pinkovih zvezdica” na podkaste i modne specijale, dok Marko ostaje veran dokumentarcima i putopisima. Ipak, zajedničko im je to da oboje danas rado slušaju podkaste.

"Volim istorijske sadržaje i putopise, podkaste poput 'Stranci na klupi' ili zanimljive životne priče“, dodaje Marko.

izvor: pixabay

"Prate se emisije o modi, Met Gala, dodela Oskara, komentarisanje outfita. Društvene mreže nude podkaste 'Zdravo dvadesete', 'Biznis priče' i 'Tampon zona', koje ja pratim“, ističe Jovana.

Jovana smatra da praćenje vesti gradi informisanog mladog čoveka, dok Marko primećuje da mediji oblikuju mišljenja i insistira na ličnom filtriranju informacija.

"Mediji imaju veliki uticaj na ponašanje ljudi. Porodično sam naučen da svaku informaciju procesuiram pre nego što formiram svoj stav“, kaže Marko.

"Praćenje medija omogućava da budemo u toku i razvijamo elokventnost i obrazovanost. Ne želim da kažem da sam pametna, nego da pozovem mlade da prate vesti, a ne da se fokusiraju samo na serije“, priča Jovana.

Jovana podseća da novinarstvo i dalje oblikuje stavove, ali da je važno birati kredibilne izvore. Marko veruje da mediji mogu poboljšati ili pogoršati život, zavisi koliko im dozvolimo uticaj.

izvor: pixabay

"Novinarstvo je sedma sila i može oblikovati mišljenja ljudi. Treba biti obazriv kome verujemo i kome prepuštamo pažnju. Ranije su javni servisi bili bolji i slobodniji nego danas“, zaključuje Jovana.

Očigledno je da tradicionalni mediji prate sve generacije, ali na potpuno drugačije načine, od stripova do podkasta, od Dnevnika do TikToka.

Novu epizodu "Rose u podne" možete poslušati ovde: 

Jelena Bursać