Društvo / Intervju
Slavko Matić: Mi smo ovisnici o rokenrolu
Novosadski bend Zbogom Brus Li nedavno je objavio novu pesmu "Istina", za koju je urađen i spot u saradnji sa Bokserskim klubom Vojvodina. Pesma će se naći i na albumu "Rokenrol" koji nas očekuje na proleće naredne godine, kada će ovaj novosadski sastav obeležiti 30 godina postojanja. Povodom toga biće objavljen i dokumentarni film o bendu, najavljuje u razgovoru za Oradio frontmen ZBL-a Slavko Matić.
Foto: Alin Zelenco
Nedavno ste objavili pesmu "Istina", a spot ste uradili u saradnji sa Bokserskim klubom Vojvodina. Šta je ono što povezuje muziku i boks?
Nekada davno je rokenrol bio povezan sa sportom. Poznate su stvari da je, recimo, prvu ploču Bitlsa u tadašnju Jugoslaviju doneo pokojni košarkaš Radivoj Korać. Vremenom se to, međutim, malo izmenilo. Danas je sport uglavnom asocijacija na narodnu muziku. Neka opšta slika je da je sportista, ako ne seljak, seljačina, onda glupak. Mi smo hteli malo da razbijemo tu predrasudu i združili smo se sa našim prijateljima bokserima. Oni su nas uverili na delu da su pametni, obrazovani i pre svega dobri ljudi. Fali im malo rokenrola, to stoji, pa smo se mi tu našli da im ukažemo da postoje neke druge vrste muzike. Tako da se iz prijateljstva spontano rodila ideja za spot. Znači nije bilo scenarija, nego smo se mi tu zezali nekoliko dana. Baš je tad bilo prvenstvo Srbije u Novom Sadu, pa smo to neko skupo ozvučenje i veliki ring iskoristili. Trudili smo se da više uhvatimo same boksere i naročito devojke, a manje nas. To je zanimljivo da u poslednje vreme boks sve više zanima i devojke. Želim i da pomenem našu prijateljicu, opersku divu novosadsku i šire, Agotu Vitkai Kučera koja je učestvovala u snimanju spota i same pesme. Tako da, pomešali smo boks, operu i rokenrol.
Uskoro treba da izađe novi album. Šta možemo da očekujemo i da li je "Istina" najava pravca u kome će album ići?
Ova pesma je malo u našem starom fazonu, ali ostatak albuma je različit, kao i sve drugo što smo radili. Znači, biće tu svega. Više smo se vratili nekom bazičnom rokenrol zvuku, tako da će nas, oni koji su nas voleli, voleti i dalje, a nadam se da ćemo uloviti i neke nove fanove. Sad je, u stvari, lov na mlade ljude, pošto su oni stvarno otrovani raznim lošim medijskim uticajima i mi lovimo njih. Naša generacija i stariji nisu sporni, ali oni već imaju operacije kukova i ostalo, pa teže idu na svirke. Tako da nam je zaista u cilju da osvojimo mladu publiku. Ali, videćemo. To na žalost, dok traje ova bitka sa koronom, ne može da se uradi na pravi način, pa mislim da će tek na proleće to sve da izađe. Sledeće godine je i 30 godina od nastanka benda, tako da je to idealan jubilej da se pojave i spotovi. Snimili smo ih četiri, za sada. Ovaj prvi smo izbacili, a za naredna tri ćemo još malo sačekati. Tu je i dokumentarni film o nama koji će se, nadam se, završiti, snima se već deset godina. Nadamo se da će se to sve sledeće godine zaokružiti, pa onda možemo u penziju.
BOHEMIJA: ZAJEDNIČKO PUTOVANJE KROZ LIČNA ISKUSTVA
KAD OSTANEŠ U APSOLUTNO ISTOM ZVUKU ZAROBIŠ SE U TOME
Vaš poslednji album izašao je 2008. godine. Zbog čega ste toliko dugo čekali da objavite sledeći?
Mi tako razvalimo sa svakim albumom, da nema potrebe da ih izdajemo često. Šalim se, nama je to hobi i tako smo ga uvek i shvatali. Hobi je podređen ovim drugim životnim obavezama, poslovima, familijama i ostalim stvarima. To je jedan razlog, a drugi je to da ovo zaista shvatamo kao zadovoljstvo i hobi i ne trkamo se ni sa kim. Izdajemo kad se stvore uslovi i kad nam je to u glavi.“
Foto: Privatna arhiva
Trideset godina postojanja nije mala stvar za bend, pogotovo na našim prostorima. Šta je potrebno da bi jedan bend toliko dugo opstao?
Mislim da je rokenrol generalno stvar neke mladosti, naravno u glavi, ali i u telu. Mislim da svaki bend koji više od deset godina postoji, da tu nešto nije u redu sa tim ljudima. Nekako mi je logična, da kažem, epopeja jednog benda, bilo svetskog ili lokalnog, nekih desetak godna. Posle toga su već neki biznisi ili ne znam ni ja šta. U našem slučaju svakako nije biznis, tako da, jednostavno - mi smo ovisnici o rokenrolu. Najviše uživamo u tome i to nam je nekako old skul. Umesto teretane mi idemo na probu. I taj kreativni proces je uvek zanimljiv. Uvek smo malo pleme sa različitim ljudima. Tata i mama, Slavko i Smuk, uvek su tu, uvek ostaju, a ovi ostali dolaze, tako da je i to zanimljivo. To je naš motiv, a sad, da mi nešto menjamo svet ili proizvodimo neke nove zvuke, ne. Mi se samo igramo i dalje sa tim osnovnim rokenrol obrascima. Sad na ovom albumu smo ubacili opersku pevačicu i igrali smo se sa još nekim aranžmanima i zvucima. Nije to generalno ništa novo, ali je dobro. Jako je dobro, tako da ga preporučujem.
DINAMIČNO RAZBIJANJE KOLOTEČINE
Sad kad pogledaš unazad na tih 30 godina, da li postoji nešto što bi menjao ili bi ostavio sve kako jeste?
Onaj koji kaže "e, ništa ja ne bih menjao" ili "ponovo bih isto", ne verujem u to. Uvek postoji nešto što si mogao bolje. Negde smo mogli biti vredniji, pažljiviji, negde smo mogli više da se trudimo, možda. Neke pesme danas možda ne bismo snimili, neke druge smo možda izostavili. Kada bi sad krenulo sve ispočetka, opet bismo se igrali i dalje bi to bilo to. Ne bih svirao tehno ili R'n'B, svirali bi i dalje to što smo svirali, ali verovatno bih još eksperimentisao sa nekim drugim stvarima.
Foto: Privatna arhiva
Pored nove muzike u pripremi je i tvoja knjiga. O čemu se radi?
Završena je knjiga pesama. Nagovorili su me moji prijatelji, braća i sestre, familija iz Kulturanove, pošto radimo već deset godina Takt festival, da mi se na neki način oduže. Konkurisali smo za sredstva i dobili ih od Fondacije "2021". Oni su prepoznali moj legendarni lik i delo, tako da je to na neki način super, zato što ja to pišem još od osnovne škole. Nije to ništa ozbiljno, ništa pretenciozno, više je to ovako infantilni fazon koji gajim. Uguran sam na silu u sve to, dobili smo rokove koji su se sad već jako približili, ali na kraju ću u 48. godini biti ponosni vlasnik prve zbirke pesama. Biće šareno zato što će biti od osnovne škole, pa do danas. Biće i nekih crteža, isečaka iz svezaka.
Možeš da nam kažeš više o tim ilustracijama, šta je u pitanju?
Kad mi se već pružila šansa, daj da šibnem sve što mi se dopadalo u životu. Mislim, nisam ja neki slikar i crtač, nego jedno vreme sam se time zanimao u davno prošlom veku, pa sam eto odlučio da ubacim nekoliko tih slika.
Razgovor sa Slavkom poslušajte u našoj emisiji Pop up:
S. Rudakijević
