.
Trenutno
O tome se priča
 Jelena Mijatović
Društvo / Obrazovanje

Neuključivanje roditelja i struke najveća mana Pravilnika

04.10.2018.

Pravilnik o obavljanju društveno korisnog rada za učenike sklone kršenju pravila, koji je usvojilo Ministarstvo prosvete, ima i dobrih, ali i neprimenjivih i nedorečenih rešenja, slažu se sagovornici u našoj emisiji "Za i protiv" – pomoćnik direktora OŠ "Kosta Trifković" Slobodan Vuletić i Poverenik za Vojvodinu granskog sindikata "Nezavisnost" Slavko Derenj. Prema njihovim rečima, Pravilnik bi trebalo pojasniti, doraditi i ubuduće u njegovo donošenje uključiti roditelje i prosvetne sindikate.

.

"Prvo što sam pomislio kada sam video novi Pravilnik o društveno korisnom radu je koja će količina papirologije pratiti ove aktivnosti i kolike će dodatne obaveze imati nastavnici zbog njega. Očekujem da će to biti mnogo", kaže Slavko Derenj.

Prema njegovim rečima sindikati nisu bili uopšte konsultovali u donošenju Pravilnika.

"Potpuno smo ignorisani od ove radne grupe. Sasvim je logično da oni koji su po prirodi posla upućeni u ovu problematiku i sami su nekada bili žrtve nasilja, budu uključeni u ovakva dokumenta. Mi ne sporimo dobru nameru Ministarstva, ali sam dokument je pun manjkavosti i neprimenjivih delova", kaže Derenj.

Slobodan Vuletić takođe donekle spori način na koji je radna grupa došla do konačnog rešenja.

"Ukoliko je donošenje Pravilnika podrazumevalo neku metodologiju, fokus grupe ili ankete iz kojih bi se video jasan stav roditelja - uredu, ali ako su to bili neki mali uži beogradski krugovi, onda je to diskutabilno. Roditelji žele da budu uključeni i kasnije uvek isplivavaju različita mišljenja. Roditelje treba u perspektivi ozbiljnije uključiti i poštovati naučnu metodologiju", kaže Vuletić

Vuletić kaže da svaki dokument ima manjkavosti pa i ovaj. Prema njegovim rečima sporno pitanje je tretman reči "rad".

"Kako se kod nas tumači rad u očima dece ili roditelja? Šta je rad kao vrednost? Ovde umesto kazne dobijamo fizički rad, pa dolazimo do dileme da li je fizički rad nešto nepoželjno u društvu. Kako su te kazne, koje su uglavnom bazirane na principu restorativne discipline, vezane za pojačane fizičke aktivnosti. Kako se one tumače u kontekstu društveno korisnog rada? To je ostalo nedorečeno. U svakom slučaju i roditeljima i učenicima ovo treba pojasniti, a nigde nema uputstva kako to učiniti", kaže Vuletić.

On kaže da je trebalo uputiti direktore i kolege kako to sprovesti u praksi i objasniti šta se time želi postoići, zbog čega Pravilnik treba da se dopuni i precizira.

rad1 jpg

Slavko Derenj takođe napominje i da je društveno-koristan rad Pravilnikom degradiran.

"Rad je sreća i život. Ljudi se bore da bi radili i da bi se društveno afirmisali, a mi ovde proglašavamo manualni rad za neku vrstu kazne. Ako se loše ponašaš bićeš tetkica ili domar i mi time ponižavamo i naše kolege. Da ne govorim o tome kako će problematični učenici ispuniti ono što se od njih Pravilnikom očekuje", kaže Derenj.

On kaže da trenutno imamo sklonost prema preteranom normiranju stvari, što jako opterećuje nastavno osoblje.

"Osnovna stvar je nastavnički instinkt i ljubav prema deci i profesiji. Ako napravite sa njima saradnju punu poverenja, ako možete da ih angažujete u nekoj humanitarnoj akciji koja je nagrada, a ne kazna. Ja sam u takve akcije uključivao problematičnu decu i ona su bila srećna zbog toga, a govorimo o srednjoj školi", kaže Derenj.

Slobodan Vuletić kaže da se danas ne zna šta je lepo ponašanje i da lako pređemo preko ružnog ponašanja, koje je postalo prihvatljivo.

"Deca ne vide iz sopstvenih grešaka da je to pogrešno, a iz svega toga proizilazi rizično ponašanje koje može kod pojedinaca dovesti i do nasilja. Svaka škola ima pravilnik šta je prihvatljivo. Kada neko iskoči iz tog obrasca mi onda imamo intenzivnu komunikaciju sa nadležnima. Standardna procedura je da se nasilje prijavi, uključi se direktor, roditelji koji se u najvećoj meri odmah uključuju. Oni najčešće prihvate da je njihovo dete učinilo neki prekršaj. Sa druge strane znaju da se ponašaju prezaštitnički i iz toga proizilazi neki obim nesaradnje", kaže Vulertić.

Prema njegovim rečima, škole imaju obavezu i da nasilje u pojedinim slučajevima prijave i Socijalnoj službi, a da se dešava da ona ne reaguje.

Pravilnik podrazumeva i sučeljavanje žrtve i nasilnika, što je rešenje koje je istrpelo najviše kritika u javnosti. Naši sagovornici se slažu da to može biti dobra stvar i da takav pristup nije ništa novo.

"To je već bila praksa. Projekat 'Škola bez nasilja' je rangirao nasilje i jedan od principa bila je restorativna politika. To znači da oštećeni bude upitan kako da mu se šteta nadoknadi. To je bio oblik sučeljavanja dva učenika i mislim da su na osnovu tih iskustava i pisali pravilnik. Restorativni način omogućuje deci da prebrode problem u kojem su se našli i da se na neki način osveste. Mi njih ne možemo otpisati", kaže Vuletić.

On napominje da ta mera ima efekta u najvećem broju slučajeva.

Takvo je iskustvo iz osnovne škole, ali Derenj, koji predaje u Srednjoj tehničkoj školi, kaže da su i prekršaji drastičniji, a deca sujetnija pa su neke od preporuka čestoneprimenjive. Ipak, kaže on, sučeljavanje ima smisla u nekim lakšim slučajevima te da to vredi činiti.

"Jako je lepo kada se oni rukuju posle nekog konflikta. Mi treba da negujemo i atmosferu praštanja, oni su deca u osetljivom periodu i treba od njih stvoriti ljude koji će biti korisni društvu", kaže Derenj.

bully jpg

On kaže da očekuje da neki delovi Pravilnika zažive i da na neki način vrati poverenje učenika i roditelja u nastavnika, dok će se za deo pravila brzo pokazati da nisu dobro osmišljena.

"Pravilnik sve ovo baca na leđa odeljenskog starešine koji sve to treba da sprovodi i organizuje, a upravo njima je Ministarstvo skinulo sa plate oko 2000 dinara nadoknade i dalo direktorima da im se plata poveća na 90 000 dinara. U takvoj poziciji, ako društvo ne stavi odeljenskog starešinu kao uzora mladoj populaciji, mi nećemo napredovati bez obzira na razne pravilnike koje ćemo donositi", smatra Derenj.

Vuletić, sa druge strane, kaže da će morati da se sprovede neka evaluacija te da se vidi u kojoj meri i za koje oblike prestupništva ovaj pravilnik imao efekta.

"Ne treba biti skeptik u samom startu. Očigledno ima i propusta i nije dobro da sve to treba da radi jedna osoba i da se sve to shvata kao dodatni namet, kao prinuda, a nastavnici tom papirologijom koja je sve veća i veća odlaze od suštine posla. Sve manje gledamo učenike, a sve više u računar, a da li je to u korist učenika?", pita se Vuletić.

Celu emisiju "Za i protiv" poslušajte na našem podkastu.

P.K.

 

.
U poslednje vreme se pojavljuje sve više mladih poljoprivrednika koji žele da se bave organskom proizvodnjom. Neki to rade po porodičnoj…
.
Kako izgleda preduzetništvo iz ženskog ugla tema je konferencije koja će biti održana u petak u Novom Sadu.
.
Manifestacija "Otvorena vrata" pod sloganom "Hemijski vikend –Saznaj. Nauči. Primeni." biće održana ove i naredne subote (8.…
Program
Kalendar događaja
Decembar 2018.
PonUtoSreČetPetSubNed
     
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
      
Anketa

Da li vas hvata potrošačka groznica  pred praznike?