Bob Živković: Ljudi žive za priče i crteže

U okviru ovogodišnjeg Nišvila održan je i Striporama fest koji je ugostio strip crtače i ilustratore iz čitavog sveta, između ostalog i svima dobro poznatog Dobrosava Boba Živkovića, koji je imao i svoju izložbu. Mnogi od nas su odrasli na njegovim ilustracijama, čak i ako ne znamo ko je čovek koji stoji iza njih. Zanimalo nas je kako je Bob došao do svog jedinstvenog stila koji je naišao na toliko odobravanje i kod dece i kod ostalih, iako je, kako i sam kaže, bio najgori student svoje generacije na Akademiji umetnosti

Šta čini jednog dobrog ilustratora?

To je isto kao razgovor. Ilustrator priča, on razgovara sa piscem, sa knjigom i sa čitaocima i daje im svoj stav. Kreativnost je odgovor i razgovor. Koju god temu da spomenete, ako pričate o fudbalu, ja ću vam reći svoje mišljenje o njemu, makar ga ne gledao. Svi mi imamo stav o svemu, a ja samo mnogo bolje crtam nego što pričam. Ako je u pitanju knjiga o zaštiti kukuruza, ja ću dati svoj komentar o kukuruzu, ako je dečija knjiga, imaću prikladan komentar i za to, i isto je tako i sa hororom. Ja kao ilustrator učestvujem u razgovoru sa piscem, jer na istu temu on piše, a ja crtam. Ne postoji ni dobra ni loša ilustracija, jednostavno, svako od nas ima svoje mišljenje o svetu, a kreativnost je jedini ispravan recept za to.

Kako se dolazi do specifičnog vizuelnog identiteta, kad pričamo o likovnom izražaju?

U jednom trenutku me je jedan veliki urednik pitao: "Bobe, da li hoćete da radite za nas?". Naravno, prihvatio sam, a on mi je rekao da ima samo jednu molbu, na šta sam mu odgovorio: "Reci, dušo?", a on mi je rekao: "Je l' možeš da crtaš tako da se ne vidi da je to Bob?" Tada sam pomislio, bože, imaš celu planetu – niko ne crta kao Bob osim mene! Koga god drugog da je pozvao, on naravno ne bi crtao kao Bob, ali eto, on je tražio baš mene. Svako od nas ima specifičan izraz i ni u tom kontekstu ne postoji ni dobro ni loše. Recimo, nikada mi neće biti jasno po kom sistemu profesori na Akademiji ocenjuju radove, jer nešto može biti sličnije tvom senzibilitetu, ali ne mora da znači da je lošije od nečeg potpuno drugačijeg. Svaki rad je dobar i svaki rad je drugačiji, ali ne može biti pogrešan. Prosto, to ne može biti ni sedmica ni desetka, jer svi mi imamo specifičan način izražavanja. Užasno bi bilo glupo da probate da kopirate mene ili bilo koga drugog, jer vi crtate kao vi i zbog toga ste jedinstveni i na taj način nailazite na istomišljenike.

Koji je bio najbolji savet koji ste dobili u vezi sa vašom karijerom?

Pa nisam nikad dobio dobar savet, zato i izbegavam da ih dajem. Mislim da je zapravo najbolji savet koji sam dobio svaki put kad su me kritikovali u školi i na Akademiji. Postoji ta priča o mojoj trojci iz likovnog i mojoj sedmici na Akademiji gde sam bio najgori student u generaciji, to su sve bili dobri saveti. Najbolje funkcionišem kada se u meni probudi inat i kada pomislim "E ti ćeš da mi kažeš!", to me najviše motiviše. Onda zapnem i crtam i radim bez obzira na sve. Možda bih se čak bavio nečim drugim da mi nisu rekli da ne znam da crtam. Više verujem u takve motive nego u savete.

Da li biste onda rekli da vam je inat najproduktivnija emocija za stvaranje?

Sada nije. Kreativnost je posebno stanje svesti, ono je kao ukrštenica. Ne morate da budete kreativni da biste je rešavali, možete da čitate knjige i gledate filmove i na taj način da znate odgovore, a imate i ljude koji su blesavi pa krenu da je rešavaju na neki svoj način. Ima nekoliko nas koji volimo da pravimo različite puteve. To je zapravo jedna kasta, oduvek su postojali ti šamani pored vatre koji smišljaju priče i postoje oni koji slušaju. Ja sam jedan od onih koji lupetaju. U principu, to mi je zadatak jer ne mogu bez toga. Ne mogu da ćutim, samim tim ne mogu ni da ne crtam.

Šta mislite, gde je budućnost ilustracije?

Čekajte da bacim pasulj da vidim! (smeh) Umetnost se menja stalno i ostaje na deci, evo sad sam upravo dobio tri crteža koji su lepši od bilo čega što sam ja uradio. Čak nema ni sadašnjosti da biste imali budućnost, koliko postoji ilustratora, toliko postoji i stilova. Sve zavisi od te dece koja sada sede kod kuće i neprestano crtaju. Ilustracije nikada neće ponestati, ljudi žive za priče, a samim tim i crteže.

Razgovor možete da poslušate u plejeru.

Sofija Balać