Kosmos uvek sve odobrava, mi govorimo ne može

Nikola Puzigaća je mladi grafički dizajner koji nam je pre nekog vremena svojim plakatima otkrio veliku istinu: na svojoj Fejsbuk stranici objavio je da Kosmos kaže - može! Nije stao samo na toj lekciji već je nastavio da jednostavnim obraćanjem kroz šaljive i inteligentne opaske prodire u našu svakodnevicu i pomogne da uvek imamo šta da kažemo. Sa Nikolom smo razgovarali o posterima, Kosmosu i planovima koje ovaj inspirativni momak ima u izobilju.

Koliko je lako ili teško napraviti poster koji pogađa suštinu?

To zavisi od individualnog stanja dizajnera, odnosno, kreatora postera. Ako on gađa suštinu sam sa sobom onda to ide lako, a to je proces rada na sebi da bi došao do suštine. Može da bude lako ali i veoma teško. Meni je sad nakon ovoliko rada i iskustva lako.

Na čemu sada radiš?

Trenutno radim na unapređivanju šopa koji sam otvorio sa posterima za prodaju. Pravim planove za dalje akcije kako to da razvijam. Imam određeni broj postera, ali to je malo. Nadam se da će biti nekih majica uskoro, pošto to odlažem godinama.

Da li je grafički dizajn pravi umetnički izraz za tebe? I šta se dešava sa fotografijom?

Dizajn je osnovni kanal, sa njim sam krenuo. A to sada se sve više usmeravam na širu umetnost, a tu je naravno uključena i fotografija. Recimo, kada sam pravio izložbe imao sam postere, printove, ali sam se trudio da što više postera predstavim u 3D varijanti, da pravim instalacije od njih. To je pravac koji me dalje zanima, sve manje dizajn a sve više instalacija 3D objekata. A fotografija je uvek tu, od početka, tako da će je biti i dalje.

Za šta ti je poslednje kosmos rekao može?

Za sve on kaže da može. Mi smo ti koji govore ne može, a kosmos je taj koji sve odobrava, dozvoljava i dobre i loše stvari. Doduše prema kosmosu ništa nije ni dobro ni loše, nego smo mi ti koji određujemo. To su neki koncepti u našim umovima i onda sami sebe ograničavamo raznim naučenim načinima razmišljanja.

Koji je prema tvom mišljenju najbolji način za prezentovanje rada? Ti si počeo na Fejsbuku. Da li su društvene mreže pravi način da dođeš do publike?

Zavisi kakav je rad u pitanju. Društvene mreže su kanal broj jedan za sve, za plasiranje vesti, informacija, umetnosti, apsolutno svega. U principu zavisi od toga čime se čovek bavi, ali je stvarno pomoćni kanal, a nekad i glavni. Meni je Fejsbuk bio glavni kanal za otvaranje prema svetu. Ako se baviš filmskom umetnošću bacićeš tizer na društvene mreže. Nekad je kanal reklamiranja, a nekad glavno mesto gde prezentuješ svoj rad i umetnost

Može li se kultura prezentovati i propagirati putem društvenih mreža?

Zavisi od toga koji je vid kulture. Pozorište ne možemo da prenesemo na društvene mreže, možemo u vidu tizera ili reklame, ali sama konzumacija i izvođenje umetnosti će uvek da bude u pozorištu. Što se tiče stvari kao što je dizajn, to može, ali je uvek lepo otići u galeriju i videti rad u izvornom obliku.

Da li imaš problem sa plagijatorima?

Da, imam, u stvari ne lično, ali ti ljudi postoje. Nisu mi problem, jer se iz aviona vidi ko je plagijator a ko ne. Postoji umetnička nit i oseti se da li je imaš ili nemaš i onda kad je rad plagijat, to štrči. Ne može konzument  potpuno da uživa, nije to ta interakcija i nije delo odradilo do kraja ono što je trebalo, jer ne može to neko druge da prenese ako je ukrao od nekoga. A postoji i ona mudrost da ne brinemo kad ljudi kradu radove, već da se zabrinemo kad prestanu.

Na šta mladi ljudi moraju da obraćaju pažnju kada počnu da se bave kreativnim poslom i čemu da se posvete?

Zvučaću kao štreber profesor ali zaista samo rad, rad i rad. Kako na sebi tako i na poslu kojim se bave i onda iz toga sve ide. Čovek, dok se bavi umetnošću, to nije posao, to je lajfstajl, to si ti, ubacuješ sebe u rad. Taj rad na sebi je ono krucijalno, da se umetnik ostvari na svaki način. Naravno tu su i tehnike umetnosti koje učimo, ne pada znanje sa neba, bukvalno se sve svodi na rad.

Koliko prostora imaju mladi kreativci?

Prostora uvek ima. Ljudi se žale na raznorazne okolnosti, ok, postoje problemi raznih tipova, države, finansija, to sve stoji. Problema će uvek biti, svugde, ali ako želiš da nađeš svoj prostor naći ćeš ga. Uvek ga je bilo i uvek će ga biti bez obzira na okolosti.

Je l' možeš da izdvojiš jedan plakat kojim bi opisao trenutno stanje u kulturi ili državi?

Možda onaj: New problem coming soon.

Izložbe, promo materijal, otvaraš šop, majice pripremaš... Šta je još ostalo da se uradi?

Prepustio sam se svom procesu i kreativnom i životnom, da idem korak po korak. Nemam megalomanske planove. Sad da ušuškam taj šop, da izgleda kako sam zamislio. Ne planiram nešto široko sa garderobom, ali majice da, a posle toga ću da vidim gde će me to odvesti.

Planirao si saradnju sa dizajnersko-ilustratorskom ekipom, ali nisi želeo da otkrivaš sa kim. A sada?

(smeh) Bio je plan oko majica, ali se to promenilo, tako da će prvo krenuti akcija sa posterima. Za nedelju dve počinjem da izbacujem jedan po jedan rad koji su radili drugi dizajneri, na temu Kosmos kaže može. Prvi će biti Bob Živković.

Tonski intervju poslušajte u plejeru.

Jelena Mijatović