Društvo
Generacije X i Z o autoritetu: poštovanje, poverenje i sumnja
Danas otvaramo temu koja dotiče sve nas, bez obzira na to kojoj generaciji pripadamo. Pogled na autoritet i društvo kroz generacijske razlike - kako se menjao odnos prema roditeljima, nastavnicima, institucijama, ali i prema samima sebi? Razgovarali smo sa Brankom, pripadnikom generacije X, i Minjom, predstavnicom generacije Z. Njih dvoje dolaze iz različitih vremena, ali se susreću u istoj tački, pitanju autoriteta: šta on danas znači, kako se gradi, a kako ruši.
izvor: Pexels
U doba generacije X autoritet nije bio stvar izbora, a Branko se seća da se autoritet nikada nije dovodio u pitanje. Sa druge strane, generacija Z autoritet danas vidi kao nešto što mora da se zasluži. Poštovanje se ne podrazumeva, ono dolazi s poverenjem, argumentima i zaslugom.
“U moje vreme učitelji su bili bezgrešni. Nije bilo šanse da možeš da kriviš učitelja za nešto, uvek je dete bilo krivo i uvek su se branili učitelji. Što se tiče roditelja, nekada su imali mnogo veći autoritet ili su bili nedodirljiviji iz te naše perspekive kad smo mi bili mali, nego danas, gde je sve tako brzo i dostupno”, kaže Branko.
"Ja u svaki odnos ulazim s nekim poštovanjem, pogotovo kada je ta osoba meni nadređena i mislim da u neku ruku, već samim tim što je ona meni nadređena, zaslužuje autoritet. Ali, s obzirom na to šta se sve dešava i da smo svesni da su na mnogim pozicijama sada ljudi koji su u nekoj stranci, zato svi na nekim način tražimo da nam se obrazloži i da dobijemo neku povratnu informaciju zašto ta osoba ima autoritet nad nama", ističe Minja.
foto: Minja
Minja dodaje da uz informacije dolazi i samopouzdanje i da, samim tim, mladi danas osećaju da imaju pravo da sude i odlučuju. Sagovornici Oradija ističu tehnologiju kao ključni faktor promena, a Branko naglašava i ulogu drugačijeg vaspitanja.
“Deca su možda danas malo više zaštićenija. Roditelji žele da ih ušuškaju, da nemaju nikakvih trzavica", priča Branko.
Kao nekadašnji pripadnik sistema koji se "držao reda", Branko pamti vreme kada su institucije imale skoro nepokolebljiv autoritet. Za Minju, institucije danas nisu više bastioni poverenja.
“Poverenje u institucije, to pokazuje i statistika i istraživanje, je dosta oslabilo. Mislim da je to potpuno validno i da su sve mlade osobe manje-više svesne toga da institucije ne rade svoj posao, da su kadrovi u državnim institucijama uglavnom pristalice vladajuće stranke. Mislim da zbog toga u mojoj generaciji poverenje praktično ne postoji”, objašnjava Minja.
“Državne institucije su imale veći autoritet, pa su i drugi imali veće poverenje u njih. Profesori i nastavnici su bili autoriteti iza kojih stoji država i zato smo i prema državi, institucijama države i prema tim ljudima koji su bili službenici države, osećali veći autoritet nego danas”, dodaje Branko.
foto: Branko
U vaspitanju, razlika je gotovo školska: Branko govori o strogim pravilima, ograničenjima i ulogama koje su se poštovale, jer su bile zadate. Kod Minje je važan otvoren odnos, poverenje, bez strogih zabrana. Nije bilo potrebe za skrivanjem, jer nije bilo represije.
"Nekako, kad pogledam, mislim da ne poznajem ni jednog prijatelja koji je imao klasičan način staromodnog vaspitavanja, gde su bila neka striktna pravila i gde su postojale nerealne kazne ako se pravila ne ispoštuju. Mislim da se to u mojoj generaciji dosta promenilo”, kaže Minja.
“To što kažem da su institucije imale veći autoritet, to znači da je država, pogotovo taj policijski ili sudski aparat, bila mnogo ozbiljnija i rigoroznija. Shodno tome su i roditelji vaspitavali svoju decu. Mislim da smo bili strožije vaspitani i da upravo zbog tog odnosa, u kome su roditelji imali veći autoritet nego današnji roditelji prema svojoj deci, to je doprinelo da smo bili malo ukočeni ili ograničeni i tako vaspitani. Ograničeni i prema sistemu, nastavnicima i okolini, a onda samim tim i prema roditeljima”, dodaje Branko.
OBRATI PAŽNJU
Prema njegovim rečima, internet je glavni "krivac" za današnji odnos prema autoritetu:
“Ranije su roditelji bili pametniji i imali su više iskustva, pa su mogli da ti prodaju neku priču (smeh). Danas to ne možeš, danas je deci sve dostupno i oni pre saznaju neke stvari koje ih roditelji uče i to onda ruši roditeljski autoritet, sa jedne strane. A sa druge, oni su mnogo više upućeni u svet oko sebe, zato mislim da je to presudno. To je glavni razlog da se autoritet sveo na manju meru, jer je sve dostupno, sve se vidi odmah, istog momenta i ti nemaš više šta da na to dodaš, kad oni već sve znaju.”
Generacija X nije postavljala pitanja, ni u školi, ni kod kuće. Čak i kada bi znali da je nastavnik pogrešio, autoritet se štitio "zbog višeg cilja“. Minja opisuje sasvim drugačiju sliku, njeni vršnjaci danas biraju da veruju sebi, da traže argumente i da razlikuju autoritet zasnovan na znanju od onog stečenog na neki drugi način. Preispitivanje je, po njenom mišljenju, ne samo normalno, već i neophodno.
“Mislim da mladi imaju više vere u sebe, pogotovo u poslednjih godinu dana kada se svašta izdešavalo i mislim da se autoritet preispituje u velikoj meri. Ako krenem od sebe, naravno da ću više poštovati i više priznavati autoritet profesora koji svojom zaslugom radi u instituciji u kojoj studiram, nego profesora koji je tu jer mu je to dodeljeno zbog nekih drugih stvari. Mislim da mladi imaju pravo da preispituju i da je potpuno validno zašto to rade”, priča Minja.
izvor: Pexels
"Pre se autoritet nije preispitivao. Bio si, negde, svestan da i autoritet može da pogreši, pogotovo nastavnici, ali se to nije preispitivalo i dovodilo u pitanje. Prosto, prelazilo se preko toga, ali greške su bile minimalne, jer posledice nisu bile velike. Zato se to nikada nije preispitivao. Nikada se nije postavljalo pitanje u kući da li je nastavnik kriv ili nije. Nikada nije bio kriv, iako si ti to znao u nekim situacijama kad malo sazriš, a i tvoji roditelji su znali da nije sve baš tako. Ali na taj način su štitili i autoritete i institucije”, dodaje Branko.
On smatra da mladi danas retko poštuju autoritete, ali kad to čine, to je zato što je taj autoritet zaista dokazan. Minja, s druge strane, upozorava na opasnost krajnosti. Ideal, kaže, leži u ravnoteži: međugeneracijskoj saradnji, otvorenom dijalogu i međusobnom uvažavanju.
“Svakako mislim da ne treba da se ode ni u drugu krajnost, da mlada osoba bude stavljena u poziciju autoritativne osobe, jer ni to nekako ne može biti zdravo niti normalno za jednu mladu osobu. Treba da se nađe neka sredina, da u donošenje odluka budu uključeni i ta starija osoba, ali i mlađa koja je na nekoj poziciji početnika”, objašnjava Minja.
“Kao neko ko je poštovao autoritete, mislim da današnja generacija ne poštuje autoritete, a kad ga poštuje, onda je on stvarno dokazan. U moje vreme je bilo i 'lažnih', ali ih je sistem održavao. Danas se manje poštuju, ali ko uspe da bude autoritet mladim generacijama, mislim da je to i zaista zaslužio”, ističe Branko.
Minja navodi važnost pravila koja nisu represivna, već podstiču dijalog i učešće svih. Branko ne veruje u drastične promene i misli da je odnos prema autoritetima već dostigao tačku gde će i ostati. Tehnologija je, po njegovom mišljenju, odradila svoje, a autoriteti će ubuduće biti retki i teško stečeni.
"Stvarno ne mislim da se to nešto može puno promeniti nego što je danas. Teško ćeš postaviti autoritet, ali kad postaviš, verovatno ćeš biti pravi. Šta treba da se uradi, nemam pojma, možda da se ugase društvene mreže i da se vratimo u kameno doba (smeh)”, zaključuje Branko.
Jedno je sigurno, autoritet više nije ono što je bio. Za Branka, to je nostalgija za vremenom jasnih pravila i poštovanja sistema. Za Minju, to je borba za ravnotežu između kritičkog mišljenja i zdravih odnosa. Dve generacije, dva pogleda.
Emisiju "Rosa u podne" u kojoj smo razgovarali o autoritetima poslušajte ovde:
Jelena Bursać
