Muzika
Rokenrol na braniku kulture
Istorija domaće rok scene od 1992. godine do danas stala je u knjigu "Kako (ni)je propao rokenrol u Srbiji" novinara Duška Antonića. Na više od 300 strana, sa oko 400 fotografija, ilustrovana je gerilska borba domaće scene protiv svih nedaća kojima smo izloženi u protekle tri decenije. Uz knjigu je objavljena i lista sto najboljih albuma nastalih u tom periodu, u čijem stvaranju je učestvovalo čak 57 kritičara, umetnika, novinara…
Kako biste opisali put koji je rokenrol u Srbiji prošao od 1992. do 2022. godine?
To su praktično tri režima, tri vlasti koje smo imali. Prve decenije je to bio režim Slobodana Miloševića, kada smo mislili da nam se nikada gore vreme neće desiti u istoriji. Imali smo ogromnu nadu da će nam sve krenuti kada se taj režim sruši, pogotovo za rokenrol koji je bio buntovan i koji je ponikao u tom beznađu devedesetih. Nismo bili svesni koliko je dobrih grupa poniklo tada, jer smo ih stalno poredili sa periodom bivše Jugoslavije koji je bio bogat i gde je scena bila jedna od najjačih u Evropi. Tek kasnije smo shvatili koliko su kvalitetne grupe kao što su Goblini, Bjesovi, Darkwood Dub, KKN... Drugi period je posle 5. oktobra kada smo očekivali da će nova vlast, kojoj su rokeri svirajući na mitinzima pomogli da dođe na vlast, dati više prostora u medijima. Međutim, to nije desilo i slavina još više zavrnuta. Treći period je onaj u kome su se ponovo vratili oni koje su rokeri srušili 5. oktobra.
Danas imamo situaciju da je rok skrajnut - sve je više knjiga o toj muzici, a sve manje emisija koje se bave aktuelnom scenom. Kako danas rok dolazi do publike?
Skrajnut je na udarnim medijima, poput televzija sa nacionalnom frekvencijiom, osim RTS-a. Imali smo "Tri boje zvuka", tu je "Bunt", ima koncerata... Na drugim televizijama ga nema uopšte. U međuvremenu je internet postao toliko jak i rokeri koji, su se navikli na gerilsku borbu, tu relativno dobro funkcionišu. Na Jutjubu sve može da se vidi i čuje, ali ti treba da saznaš koje novo ime ili koji novi album da tražiš, a toga u glavnim medijima nema.
OBRATI PAŽNJU
Tek sada neki bendovi koji su bili u zenitu devedesetih godina, imaju popularnost kod mlađih generacija i stiču kultni status. Da li je i njima internet doneo taj novi talas popularnosti?
Delimično jeste, ali pre svega njihova upornost, hrabrost i istrajnost. Tu je možda najslikovitiji primer grupa E-Play za koju dobar deo populacije nije ni znao. Oni postoje 20 godina i sada dolaze do popluranosti i nagade za svoj rad. Često se govori da rok u svetu nema taj uticaj na politiku i stanje u društvu i to možda važi za ceo svet, ali ne za Srbiju i region. Činjenica je da on nikada nije bio važniji nego sada, jer nije propao samo rokenrol, nego celokupna kultura koja je otišla bestraga, a rokenrol je na braniku kulture.
I dalje imamo gomilu novih bendova, mladi slušaju takvu muziku. Da li će rok i u budućnosti imati nove heroje?
Imaće, ukoliko ova (ne)kulturna politika ne uništi kompletnu kulturu. Došli smo do toga da si ili roker ili nešto drugo. Rokeri su, po mom uverenju, svesniji i obrazovaniji deo nacije i treba da predvode borbu protiv nekulture koja nas zapljuskuje sa svih strana. Ako si obrazovan - moraš biti roker!
OBRATI PAŽNJU
Sastavni deo knjige je i lista najboljih albuma - na vrhu su Partibrejkersi. Ko su bili vaši favoriti i da li je bilo nekih iznenađenja za vas?
Imao sam privlilegiju da glasam poslednji. Pre nego što je sve počelo, napravio sam svoju listu i jedino što sam znao tada je da će mi na prvom mestu biti "Devedesete" Đorđa Balaševića, na kome su bile himne protesta pre 5. oktobra. Dobijajući tuđe liste, saznao sam za mnoge grupe koje nisam znao do tada. Kopao sam, slušao i onda sam u svoju listu dodao neke bendove, kao što je Danilov doživljaj Beča iz Niša. To je fenomenalna grupa, sa sjajnim pesmama, koje bi svugde bile hitovi, a za njih malo ko zna. Ako ih to što su ušli na listu, natera da se ponovo okupe ili izdaju ovo što su snimlili, to bi bio dovoljan uspeh ove knjige.
Razgovor sa Duškom Antonićem poslušajte u novom izdanju emisije Pop up:
M. L.
