Keni nije mrtav: Bez ikakvih kompromisa

Godinu koja se upravo završila bend Keni nije mrtav pamtiće po nekoliko značajnih trenutaka u svojoj karijeri. Iako su na domaćoj sceni prisutini već nekoliko godina, u 2021. su konačno izbacili debitantski album "Ajmo da plešemo" (Mascom), objavili nekoliko uspešnih singlova, a da se sve to jako dopalo publici potvrdio je koncert u prepunoj sali Amerikana beogradskog Doma omladine, 23. decembra. Stoga je bilo vrlo logično da za novogodišnji intervju pozovemo frontmena Kenija, Mateju Đokića.

Koliko ste zadovoljni koncertom u Amerikani?

Na početku, kada se pojavila ideja da uopšte pravimo koncert u Amerikani, nije bila prihvaćena tako lako. Prvi sam ja bio skeptičan. Nisam bio siguran da će toliko ljudi doći, posebno zbog toga što je bio četvrtak, a to je bio naš prvi koncert i prvi nastup na kome su se plaćale karte. Okej su se prodavale, na dan pred koncert rasprodato je svih 300 karata. Stvarno smo prezadovoljni i to niko nije očekivao. Možeš da zamisliš tu radost, kad ti se to desi na prvom koncertu, a znaš da krećeš sa velikim rizikom. Sve što radiš je da bi pomerio neku granicu, bez ikakvog očekivanja i desi se da koncert bude rasprodat i da tako dobro prođe. Pored toga, stvarno smo imali predobru ekipu tu oko nas. To su pre svega naši drugari, ali svi su se baš potrudili i odradili maksimalno profesionalan posao.

U prethodnom razgovoru za Oradio rekao si da se očekuje mnogo od vašeg prvog albuma. Da li je ispunio očekivanja? Kakvi su tvoji utisci, ali i utisci publike?

Mi smo bend koji želi ipak kvalitetnu publiku i to nam je jako bitno. Kada smo izbacili album, malo sam se klackao između očekivanja da to stvarno bude mnogo slušano, ali, sa druge strane, potajno sam hteo da taj prvi album bude baš neka alternativa, baš mi, bez ikakvih kompromisa i prilagođavanja nekom širem ukusu, što se na kraju i desilo. Na koncertu u Amerikani ispostavilo se da tih ljudi zapravo ima dosta. Nema toliko reakcija koliko smo očekivali, ali ljudi koji znaju to da cene i koji su se baš posvetili tom albumu i suštini tog albuma, oni su isplivali. Na početku nam nije bilo baš jasno da li je album prošao dobro ili ne, ili je samo za ljude koji su u tome i koji baš mogu da se pronađu. Nije napravio bum, ali je okupio one koje je ciljao.

Koja ti je omiljena pesma sa albuma i zbog čega?

Pa ne znam, iskreno. Svaka mi je bila omiljena dok nisam prestao da ga slušam. Svaka je deo mene i svakoj sam se posvetio, tako da bukvalno nemam favorita.

S obzirom na to da ste iz Kruševca i da ste nastupali i tamo i u drugim gradovima u Srbiji, koje vam je omiljeno mesto za koncerte?

U Kruševcu baš dugo nismo svirali i kad budemo nastupali možda nam postane omiljeno mesto, ali za sada je to Beograd. Posle ovog koncerta, definitivno Beograd. Imali smo i dosta lepih svirki u Novom Sadu. Nedavno smo bili u KC Labu, prošle godine u Brick Baru, svirali smo dva puta i na Exitu, tako da nam je svaki put bilo baš lepo i u Novom Sadu.

Koja je razlika između Kenija kada je bend nastao i Kenija sada?

Što se tiče pristupa, stvaranja i pisanja pesama i aranžamana, ista je posvećenost i iskrenost. Muzički se razlikujemo - pre smo bili u šablonu, da tu ima baš dosta energije, da to bude glavna poenta, da baš budemo pank. Sada smo, kao, malo smekšali, ali smo ostavili taj esencijalni gruv koji smo imali. Sada se više baziramo na vajbu, nekim lepim melodijama i više smo pevački nastrojeni.

Koji su vam planovi za narednu godinu?

Čim smo izbacili ovaj album i videli kritike, dosta recenzija nam je pomoglo da shvatimo sami sebe. Kao autor, na početku si u bunilu, bukvalno levitiraš između razmišljanja o tome da si genijalan, a onda sutradan misliš da je sve to bezveze. Kad smo se malo sabrali, krenuli smo da radimo na drugom albumu i već imamo ideju kako bi to moglo da zvuči. Ja bih stvarno voleo da za godinu i po ili dve izbacimo drugi album i da sve ovo postane mnogo ozbiljnije.

Anja Ninić

fotografije: Nemanja Đorđević