Društvo / Intervju
Viktorijin bubanj čuje se do Islanda
Viktorija Milošević (18) je bubnjarka iz Smedereva i svira metal muziku. Iako je vrlo mlada, o njoj je već snimljen dokumentarni film "Viktorija, 15", koji prati njen put od Smedereva do Islanda, gde je učestvovala na internacionalnom kampu za mlade muzičarke. Pored toga pobedila je i na "Kaliopi fan art" takmičenju, a svira i u bendu Affliction koji ovih dana obeležava godinu dana postojanja.
Kako vidiš ovih poslednjih godinu dana, da li si zadovoljna onim što ste ostvarili?
Prezadovoljna sam. Pre godinu dana je izašla naša prva pesma. Snimljena je bukvalno telefonima. Ja sam tako snimala bubnjeve, a Andrea gitare. To smo onda miksale nekako u programu za video montažu, a ne za audio. Sa svirkama smo počeli krajem jula, tako da sada više proslavljamo ideju benda. U julu bi bilo baš godinu dana, s obzirom na to da smo se tada nas četvoro spojili, napisali pesme i imali probe za prvu svirku. U principu smo daleko dogurali. Nisam očekivala da ćemo toliko svirki da zaređamo jer, otkad smo krenuli da sviramo, uvek smo imali zakazanu neku svirku unapred.
ŽENE PRAŠE THRASH/HEAVY METAL? O DA, POSLUŠAJTE JENNER
Nedavno ste počeli da objavljujete i vlogove na YouTube kanalu. Koliko je za mlad bend bitno da bude aktivan i u tom digitalnom svetu?
Mislim da je, zapravo, sada baš bitno, zato što ima dosta bendova koji su dobri i kvalitetni. Smatram da treba da postoji i nešto sa strane, kao što su scenski nastupi ili vlogovi, zato što će to još više da zainteresuje publiku. Ljudima su prosto interesantniji bendovi koji imaju više interakcije sa publikom na internetu, nego oni koji daju PR ljudima da vode društvene mreže, da oni ne rade ništa. Mislim da nam je to super. Em što je nama zabavno da se zezamo, meni to posle bude zabavno da montiram i objavljujem. U principu je i kul sećanje na neku svirku, tako da mislim da je to jako bitno i zbog ljudi i zbog toga što mi uživamo u tome.
Nema mnogo žena koje sviraju bubnjeve, pogotovo u metal muzici. Zbog čega si se odlučila baš za taj instrument?
Upoznala sam Selenu Simić koja svira bubnjeve u Nemesisu. Ona je takođe iz Smedereva i baš smo se skontale što se tiče muzike, razmišljanja, priča... U tom momentu, 2017. godine, organizovale su prvi Rok kamp za devojčice. Prvo sam bila u fazonu da hoću da sviram gitaru, jer svi to sviraju, pa, kao, verovatno ću i ja. Bukvalno sam se u poslednjem trenutku odlučila za bubnjeve. Verovatno zbog Seleninog uticaja, a i bili su mi zanimljivi, nesvakidašnji i tako sam to odabrala. Na kampu sam za nedelju dana naučila najosnovniji ritam. Posle toga sam kupila neki krš bubanj i nastavila sama da sviram, uz Seleninu pomoć. I eto, sad posle četiri godine imam svoj bend.
"BIOLOŠKI MINIMUM" BIO PUN POGODAK, NA PROLEĆE NOVE PESME
DA I DEVOJČICE BUDU BUNTOVNICE, NE SAMO DEČACI
Koliko ti je Rok kamp za devojčice pomogao da se razviješ, u muzičkom smislu?
To mi je baš pomoglo, zato što smo posle kampa imali organizovane svirke. Znali smo po jednu pesmu, ali mi je mnogo pomoglo što se tiče motivacije da nastavim da vežbam. Na trećoj rok kamp svirci nisam svirala isto kao što sam naučila na kampu, nego sam izmislila neke prelaze, ubacila nešto svoje. Prosto, te svirke su mi nekako bile motivacija da sviram pre nego što napravim neki svoj bend.
Trebalo je da bude snimljen film o kampu, ali je fokus prebačen na tebe, pa smo dobili ostvarenje "Viktorija, 15". Kako je došlo do toga i koliko ti je to pomoglo kasnije za neka poznanstva i sve što je u vezi s muzikom?
Glavni motiv filma je trebalo da bude Rok kamp, međutim, rediteljka Mina Petrović je smatrala da bi to više bila reportaža. Onda se odlučila da film u fokus treba da stavi devojčicu sa kampa i odabrala je mene. I ona je sama rekla da je to zato što i ona sluša metal. Svirala je u Jenneru i nekako sam joj ja bila najzanimljivija. Odabrala je da ja predstavljam Rok kamp u tom filmu i da budem glavna uloga, prosto, da film ima priču o tome kako je kamp uticao na mene. Snimali smo deo u Smederevu, snimali smo dosta i na Islandu i onda smo se vratili u Smederevo. Tako nekako teče radnja filma, od Smedereva, pa do Islanda. I na Island sam otišla preko Rok kampa za devojčice. Selena je, kao vođa mentorskog tima, odabrala četiri, pet devojčica za Island i bile smo na tom internacionalnom kampu i predstavljale Srbiju.
Pobedila si na Kaliopinom takmičenju "Kaliopi fan art". Pobednik je trebalo da ide u Severnu Makedoniju da se upozna sa tom poznatom pevačicom. Da li se to ostvarilo i, ako jeste, kako je to izgledalo? Da li si dobila neke korisne savete?
To se još nije desilo, treba da idem u Makedoniju. Dobila sam i poziv da sviram dva puta sa njom, da gostujem na pesmi "Crno i belo". Od toga još nema ništa jer ona ne organizuje koncerte, pretpostavljam zbog korone. To se desilo spontano, u poslednjem trenutku sam poslala cover. Oni su bili oduševljeni zato što sam bila jedina osoba koja je svirala bubnjeve i to sam baš, onako, prearanžirala u metal. Dodala sam duplu pedalu u Kaliopinoj pesmi, to mi je nekako bilo zanimljivo. Čule smo se posle toga dosta i pričale o tome. U principu nisam još čula nikakav savet. Verujem da će do toga doći kada se budemo upoznale. Dosta mi je sve to značilo kao motivacija, jer je Kaliopi, koja je predstavljala Makedoniju na Evroviziji, primetila mene i njen tim je bio oduševljen. To mi je bila još veća motivacija da nastavim da sviram.
Šta će biti u budućnosti od Viktorije i Afflictiona? Da li su u planu nove pesme, album možda?
Imamo u planu svašta. I pesmu i album. Naravno, planiramo da nastavimo sa svirkama. Meni je prioritet da upišem fakultet, tako da ćemo verovatno malo pauzirati sa svirkama i svim ostalim, a i drugi članovi benda imaju obaveze. U principu, svakako hoćemo sledeće godine da se posvetimo snimanju pesama, možda i albuma. Za početak će to biti pesme i spotovi, da se malo izreklamiramo pre nego što objavimo album. Sve pesme za album su napisane, tako da imamo neki plan.
Razovor sa Viktorijom možete poslušati u novom izdanju emisije Pop up:
S. Rudakijević
Foto: Oradio i privatna arhiva
