Kultura / Knjiga
Koliko je bukstagram promenio percepciju književnosti?
Bukstagram se kao trend na globalnom nivou pojavio pre nekih desetak godina, u vreme kada je Instagram nezadrživo jurio ka tituli kralja društvenih mreža. Čitalo se i čitaće se i pre i posle Instagrama, no bukstagrameri su uspeli da nametnu književnost kao temu o kojoj se priča.
Foto: Pixabay
Čak i na najvećim svetskim tržištima, izdavači se često odlučuju da prve kopije knjiga pošalju upravo ljudima koji na društvenim mrežama imaju značajan broj pratilaca. Kako je do toga došlo, objašnjava Ivana Janjić koja stoji iza profila Ester Grinvud.
"Kritika ti smešta delo u odgovarajuće kontekste, dalje ti ga produbi, daje ti novu dimenziju, dok kada su u pitanju neki subjektivni utisci koje ljudi pišu, ti tu principu tražiš osobu. Imaš knjigu kao hladan medij, u koji si u potpunosti investiran, pročitaš i ti si završio. Sada dobijaš čitanje kao neku vrstu parasocijalne aktivnosti, jer ti pročitaš knjigu, postaviš dalje ili tražeš nekog ko je pročitao i onda vi ulazite u konverzaciju", priča ona.
I dok se u Americi, na primer, pojedini bukstagrameri mogu pohvaliti i sponzorskim ugovorima sa velikim kompanijama, kod nas su stvari dosta drugačije. Kod nas se to, po pravilu, radi iz ljubavi prema knjizi, što opet kod publike stvara osećaj povezanosti. Jednostavno, pratioci znaju, šta volite da čitate, kakav je vaš ukus i lako će prepoznati ukoliko to pokušate da prilagodite zbog zarade, jasan je Marko Kovačević autor profila Bookmarkić.
"Kad sam imao taj svoj blog, inicijalna ideja mi je bila tako da jednog dana mogu za sebe da kažem da sam knjiženi kritičar ili nešto bar približno tome. To se sada dosta promenilo sad i mislim da ljudi mnogo više veruju bukstagramerima nego knjiženim kritičarima. Niko na Bookstagramu ne zarađuje, niko nije zaposlen ni u jednoj firmi koja će da plaće te prikaze", priča on.
U moru i stranih i domaćih književnih influensera, izdvajaju se oni koji prave prepoznatljiv i drugačiji sadržaj, u koji su utkali i svoj karakter. Kao neko ko provodi dosta vremena na Bukstagramu i kao kreator i kao konzument sadržaja, Olivera Ćulibrk tvrdi da je ponekad više privuče energija osobe koja vodi neki profil nego sam sadržaj.
"Postoje neki kanali koje ja pratim gde možda ljudi govore o nekim žanrovima koji meni nisu toliko bliski ili ih ne čitam previše, ali recimo, energija te osobe, načina koje ona govore o tim delima je ono što meni drži pažnju. Iskreno, preferiram osobe koje govore možda i o manje knjiga nego ljude koji konstantno izbacuju sadržaj, zato što je meni teško to da ispratim. Više volim da vidim nečije malo dublje mišlje na temu nekog romana nego da vidim mnogo kratkih utisaka o puno, puno knjiga. Zato se trudim da tako nešto i pravim", kaže Olivera.
Da je društvene mreže mogu da preokrenu trendove, pokazuje i sutuacija koju imamo na domaćem tržištu. U poslednje vreme pojavio se i veliki broj novih, uslovno rečeno, malih, izadavača koji domaćoj publici donose prilično zanimljva dela, koja bi vrlo lako ostala ispod radara. Da Bookstagram pomaže novim izdavačkim kućama da dođu do publike, potvrđuje i Marko Kovačević.
"I treba mi to da radimo, jer na kraju krajeva ko će čuti za nove izadavačke kuće, za nova dela, ako to ne radimo mi. Jako je teško napraviti izdavačku kuću, kupiti prava za prvi roman, platiti dizajn, prevod, sve te silne stvari koje treba da platiš da bi ti dao knjigu da se proda. Nije toliko bilo izdavačkih kuća ranije, bilo je nekoliko onih koje su tu već neko vreme, a opet nemaju, ne znam koliki posao. Mislim da je i to Bookstagram donekle promenio", zaključuje on.
U ovom dinamičnom okruženju, gde se algoritmi i trendovi neprestano menjaju, ostaje neizostavna potreba da se podrže autentični glasovi, koji, bez obzira na zatvorenost tradicionalnih medija, neguju istinsku magiju književnosti. Upravo ta autentičnost gradi čvrstu vezu između kreatora i publike i omogućava svakom čitaocu da pronađe svoje mesto u svetu književnosti.
Posušajte ovde novu epizodu emisije Pop up:
M. L.
