Društvo / Intervju
Peca Banjac: od atrakcije u Amajliji do autorskih pesama
Kada se pre petnaestak godina, tada još kao dečak koji je jedva bio veći od svog instrumenta, pojavio za bubnjvima benda Amajlija, Petar Peca Banjac skrenuo je pažnju na sebe i postao svojevrsna novosadska atrakcija. I dalje svira u legendarnom novosadskom bendu koji predvodi njegov otac Bogoljub Banjac Čombe, a pored toga izgradio je uspešnu karijeru sa bendom Uvertira, iz kojeg je proistekao današnji UV. Uz sve to, Peca i UV su neodvojivi deo verovatno najbolje novije pozorišne predstave u našem gradu "Ko je ubio Dženis Džoplin". Ovih dana došlo je vreme i za njegove autorske stvari.
"Snimio sam i uradio remiks pesme 'Sve bi bilo u redu' koja je nastala pre dve godine, uz druženje i zezanciju, a nakon toga je nastao i remiks. Sve je rađeno u studiju 'Live' sa mojim drugarom Ducijem, gde često obitavam, a gde se nalazi i moja školica bubnjeva. Sve je bilo spontano, krčkalo se dugo, na tihoj vatri, da bi bilo ukusnije", priča Peca na početku razgovora u okviru emisije "Dnevna soba" Oradija.
Još nisam čuo da je prvo izašao remiks, pa tek nakon toga original verzija?
To ni meni nije bilo jasno, ali, hajde da budemo pioniri u nečemu (smeh). To je u suštini bilo slučajno i spontano. Original je naravno nastao prvi, u pitanju je akustik unplugged verzija i uskoro će ugledati svetlost dana. Desilo se da smo pesmu dalje čačkali, snimili spot i onda se postavilo pitanje zašto to ne bismo objavili kad već sve imamo gotovo.
Znam da i na solo projektima sarađuješ i sa bivšim članovima benda i sa onima iz sadašnjeg UV-a, ko je ovog puta bio zadužen za snimak?
Što se benda UV tiče, to je i dalje u istoj postavi od neke 2015. godine. Faktički je to nastavak Uvertire, Luka Mejdžor je otišao svojim putem, Igor Sakač, Filip Grubač i ja smo nastavili dalje, objavili album, a možda smo manje koncertno aktivni jer smo ušli i u druge projekte. Radimo predstavu "Ko je ubio Dženis Džoplin" u produkciji SNP-a i OPENS-a, a ovih dana ulazimo u produkciju nove predstave. Igor i ja smo aktvino i članovi Amajlije tako da smo bezmalo stalno zajedno.
Zanimljiva je saradnja na Dženiski. Kako je došlo do te saradnje i cele ideje?
To je jedno jako lepo iskustvo. Sve je počelo tako što smo bili pozvani na Festival ekološkog pozorišta u Bačkoj Palanci, a glavna organizatorka tog festivala je rediteljka Sonja Petrović. Tamo nas je čula i videla, posle smo sa njom sarađivali kroz tri OPENS ceremonije i nakon toga je došla sa idejom da budemo deo te nove predstave. Oberučke smo prihvatili, nama je to bilo jako zanimljivo, a njoj je to bila poslednja kockica, jer je glumačku ekipu već imala i htela je da ima live bend na bini. To je dalo posebnu energiju predstavi.
Koliko ti je bilo teško da se prebaciš u vreme kada je živela Dženis Džoplin i u njenu muziku?
Nama je to blisko, jer je to u suštini bluz muzika koju volimo da sviramo. Sve smo to jako ozbiljno shvatili, ceo proces pravljenja predstave sa glumcima. Kroz priču i tekst smo sklapali aranžmane, jer tu nema autorske muzike, ali su aranžmani morali da budu prilagođeni scenama, predstavi, emocijama. To je još jedno veliko iskustvo koje nam je jako godilo, a u planu nam je i sledeća predstava.
DŽENIS DŽOPLIN: BESKOMPROMISNO SVOJA!
Koliko je različit nastup u predstavi u odnosu na klasičnu svirku?
Slično je kao live nastup, samo što smo ovde konstantno na sceni, gde se priča aktivno dešava. Ne mogu da kažem da smo glumci, ali smo aktivni skoro puna dva sata. U početku je bilo malo zategnutno, a sada smo se već opustili, pa ubacimo i po neku repliku. Od starta je to nekako super disalo jer je ekipa vrhunska, mi smo kliknuli odmah od starta, postali smo svi jako dobri prijatelji i van pozorišta. Mislim da je dosta toga do ekipe i ljudi koji rade priču.
Kad te se setim na početku, bio si dečak, super si se snašao u Amajliji i svi smo se pitali kako gore sviraš kao levoruk, a nogama kao dešnjak. Kako to
Levoruk sam i pošto me je zanimao bubanj još kao jako malog, dolazio sam kod ćaleta na probe i svirke, gde je u 90 odsto slučajeva bubanj bio namešten za dešnjaka. Pretpostavljam da je automatsko prilagođavanje bilo da levu podignem gde treba, a desnu kako mogu. Tako je i ostalo, to je takozvani open hand. Čak sam na početku svirao desnom rajd činelu, za ove koji znaju o čemu pričam, ali sam zbog koordinacije i bolje svirke shvatio da to ipak treba da radim svojom jačom rukom. Mogao bih verovatno da se prebacim i sviram bubanj kompletno za levoruke, ali sam ovako navikao. Celog života pokušavam da razvijem i jednu i drugu stranu, kako kroz muziku, tako i kroz sport.
Koja ti je omiljena pesma Amajlije?
Uf, pa ima ih dosta. "Bog da je čuva"! Ta mi pesma uvek probudi emociju. Jednostavna je, a u isto vreme jako teška i duboka.
Kako si uopšte ušao u Amajliju?
Jako sam se rano zainteresovao za bubanj i onda sam gostovao na svirkama, kao atrakcija. Znao sam sve pesme napamet, svirao uz te koncerte, vežbao, a onda se desilo da se tadašnji bubnjar razboleo i da im je trebao bubnjar. Čombe je razmišljao jedno vreme, a ja sam baš u tom momentu, u starom Aurisu u Kineskoj, išao nedeljom dva sata da vežbam. Svirao sam uz koncert iz Studija M koji su oni 2005. snimili i koji sam znao napamet. Onda je shvatio da nema potrebe da traži bubnjara, jer sam ja znao bukvalno svaki udarac. Tako sam krenuo, imao sam 11 ili 12 godina, što znači da već 15 godina aktivno sviram sa Amajlijom.
Pokrenuo si i školu bubnjeva, ti si počeo kao jako mlad, ali danas imaš polaznike raznih starosnih kategorija?
Pokrenuo sam školu u januaru, tako da će sad biti godinu dana. Imamo u okviru studija i školicu gitare, basa, produkcije, a kod mene je nekih desetak polaznika. Najmlađi ima osam godina, dok najstariji ima 53 godine. Starosna dob uopšte nije bitna za bubnjeve, ko god želi, može da proba.
Kako danas klinci gledaju na sviranje, instrumente, samim tim i na bubanj, s obzirom da uglavnom slušaju rep ili elektronsku muziku?
I to je zanimljivo, najviše dece mi se javlja upravo za bubanj. Ipak je to instrument koji nemaš prilike svugde da sviraš. Gitaru možeš imati kod kuće, klavijaturu, kompjuter za snimanje muzike, bas takođe i to je nešto za šta ti ne treba poseban prostor adaptiran za to, zbog buke i komšiluka. Uz to, bubanj je deci i najzanimljiviji.
UV BEND: SUKOB DEMOKRATIJE I UKUSA
Bend UV očekuje jedan zanimljiv nastup na zagrevanju za Doček, uz Mumina i Hanterse, 12. januara, neka vrsta uličnih svirača po centru Novog Sada. Šta pripremate za taj nastup?
Dugo nismo svirali u Novom Sadu, što zbog obaveza, što zbog nekih drugih stvari. Svakako ćemo svirati pesme sa prvog albuma, ali ćemo svirati i dosta novog materijala, tako da će ljudi moći da čuju i nešto što je tek u pripremi, odnosno, nešto što će biti deo drugog albuma.
Hoće li članovi bedna svirati svoje solo pesme?
Sad je Amajlija na zadnjem koncertu imala baš takav pristup. Bio je to Amajlijin koncert, ali je svako od nas imao priliku da odsvira neku svoju stvar. Možda to nije loša ideja, nisam siguran za ovaj 12. januara, ali to nije loš pristup.
Na kraju, stigosmo do početka, kome će se svideti tvoja nova, autorska pesma pod nazivom "Sve bi bilo u redu“?
Mislim da je dovoljno komercijalna i da će se svideti široj publici. Opet, mislim da je dovoljno i alternativna da ne spada u šund. Možda je i sam remiks za neku veću grupu ljudi, dok ovaj akustik, original, unplugged, spada u pop-rock muziku. Uskoro će biti gotova i nova pesma, koja je mešavina fanka, roka, džeza i svega po malo i biće live svirka, ne remiks. Pravimo muziku, stvaramo, a šta će izaći iz svega toga, to ćemo tek videti.
Pecino gostovanje u emisiji Dnevna soba možete poslušati ovde:
Jovan Vanja Marjanović
foto: privatna kolekcija
