Lifestyle / Putovanja
Šta treba znati o kampovanju: saveti za početnike
Otkad znam za sebe planiram da idem na kampovanje, ali nikako da krenem. Čini mi se komplikovano i skupo počinjati, a i čovek, prirodno, uvek ima zazor od novih stvari. Ipak, mislim da ta želja za kampovanjem postoji u svakom čoveku, kao potreba za slobodom i jedinstvom sa prirodom. Nekada, kada su bili popularni izviđači, kampovanje je bilo deo klasičnog obrazovanja jednog tinejdžera, ali to više nije slučaj.
foto: Kamping asocijacija Srbije
Kako je sve počelo? Kada je čovek prvi put prespavao u šatoru kao turista, iz zabave? Govorimo o sredini 19. veka, kada je Vilijam Herni Harison Marej napisao super popularnu knjigu "Avanture u divljini" gde je opisivao boravak u planini Edirondak (Adirondack), u državi Njujork. On je nudio konkretne savete za snalaženje i opstanak u divljini. Između ostalog i kako razapeti šator.
Prvi popularan, specijalizovan kamperski vodič napisao je Tomas Hiram Holding, 1908. godine i nazvao ga je "Vodič za ljubitelje kampovanja". On je i autor knjige simpatičnog naslova "Biciklarenje i kamping". To su pioniri, a moramo pomenuti i dva američka filozofa, Ralfa Voldoa Emersona i Henrija Dejvida Toroa, sa početka 19. veka. Obojica su pisala sjajne eseje o prirodi, čoveku i njihovoj vezi i svakako su bili utemeljivači kamperskog sistema vrednosti i shvatanja života. Pre toga, kampovi i šatori su postojali, ali uglavnom su korišteni u ratnim uslovima, u vojne svrhe.
Tomas Hiram Holding na kampovanju, (foto: National Portrait Gallery St Martin's Place London)
Danas, kamping se promenio i mnogo je dostupniji i popularniji, ali je suština ista kao pre dva veka. Povratak sebi i prirodi.
Takođe, kamping više ne mora da znači manjak komfora ili higijene, naprotiv, moderno kampovanje može biti luksuznije od hotelskog smeštaja. Takozvani "glamping" je stvar prestiža i ne može svako da ga priušti, ali, srećom, još uvek je tu onaj "old school" kamping, šator, vreća i logorska vatra koji nikada neće biti prevaziđen! Za početak, nisu potrebna veća ulaganja. Oprema je jeftinija i dostupnija nego ikad, ali, ako ste početnik, kaže Vladimir Đumić iz Kamping asocijacije Srbije, najbolje je početi skromnije, sa osnovnom opremom.
"Danas, jedan dobar porodični šator može da se nabavi za samo 200-300 evra. Pojavom većih lanaca sportskih prodavnica omogućava se ljudima da za male pare kupe solidnu opremu. Moj savet je da oni koji počinju ne odu u megalomaniju. Neka vide prvo da li im se dopada, pa posle unapređujte opremu da sebi obezbedite neki komfor. Tri su osnovne stvari: dobar šator, vreća za spavanje (koja je od 100 evra naviše i koja čak i ne mora da se nosi leti) i dobra podloga za spavanje. Može biti obična, od pene ili gume, pa do onih koje su, bukvalno, kao dušeci za spavanje. Što više para - komfor je veći.
Savet je da, kada možete, ponesete jastuk na koji ste navikli. Ako vas je troje, kupujete šator za četiri osobe, ako vas je četvoro onda šator za šest osoba, da bi vam bilo komotno. Dobro je imati i 'predsoblje' ili više prostorija, da ne unosite prljavštinu i blato u deo u kom spavate. Treba biti pragmatičan i kupiti opremu koja je laka za održavanje i pranje. Da se lako pakuje, da može da se sklopi lako i stavi u auto, da ne zauzima prostor. Dobar plinski rešo i boca od pet litara, to je stvar koja uvek treba, za kafu, čorbicu, gulaš", kaže naš sagovornik.
Od kada zna za sebe Vladimir je u šatoru, a tako vaspitava i svoju decu.
"Najbitnije je to što ste na zemlji, niste u četiri zida, jer - cele godine ste u četiri zida! Otvoreni prostor pod lepom krošnjom drveta, na zemlji, bosonogi, roštilj, pivce, to je druga dimenzija. Ne posle par dana, nego već posle par sati osetim opuštanje i kako stres i tenzija nestaju. To je potpuno neki drugi ritam. Sve je drugačije kad se čovek "uzemlji". Opustiš se, bolje si raspoložen, imaš pogled na zvezde, bude te ptice, to je nešto što svima prija", priča Vladimir.
foto: Kamping asocijacija Srbije
Ponekad ne treba previše planirati. Jednostavno, krenete. Svaka godina, svaki momenat je dovoljno dobar za početak. Tako su i Kovačevi, iz Novog Sada, pomalo neplanirano otišli na svoje prvo kampovanje.
"Razmišljali smo o Egiptu i onda smo jednog dana bili u Dekatlonu da nešto kupujemo i videli šator na sniženju i kupili ga. I tako, rekli smo - ove godine idemo na kampovanje!".
Prvi put su bili na Cresu u izuzetno uređenom kampu, koji ima čak i minijaturne tuševe i toalete za decu pa je Iskra, koja je tada imala pet godina, mogla sama da ih koristi. Takođe, mogla je i bezbedno da se kreće po kampu, igra sa ostalom decom, vozi bicikl. Više slobode za decu znači i više slobode za roditelje. Zato i ove godine idu na isto mesto, kaže Branimir Kovačev.
"Šator za četiri osobe nas je koštao oko 100 evra, pa smo posle sve pokupovali - sto i stolice, neke dušeke za spavanje. Poneli smo i ćebad od kuće. Kupili smo jednu indukcionu ploču sa dve ringle.To je sjajna stvar, ako ima struje u kampu. Najveća dilema mi je bila gde da stavim šator, da nam ne udara sunce, ali smo shvatili da je na bilo kom mestu tokom jednog dela dana hlad. Tokom dana svakako nisi u šatoru kada je jako vruće, a uveče je ok, rashladi se i ima te prozore za promaju. Jednom je padala kiša i noću me probudio vetar. Duvalo je, mislio sam da je uragan. Onda sam izašao napolje i vidim - ništa, neki povetarac. Zato što šator ispod krova ima neki srednji deo gde prolazi vazduh i to se onda jako trese. Međutim, kada sam shvatio da to nije ništa, samo sam se vratio i zaspao", priča Branimir.
Brane i Iskra postavlajju šator (foto: privatna arhiva porodice Kovačev)
"Nama je najveća prednost to što u hotelu nismo znali šta da radimo. Iskra spava, mi sedimo u sobi i šapućemo. Ovde smo napolju ceo dan. U hotelu se stalno spremaš, večera i sve te organizacije, ovde sam stalno golišav i slobodan. Za decu je super bezbedno, ona vozi bicikl, pustimo je samu. I poslednje, finansijski je isplativije. Sve nas je izašlo 500 evra za deset dana sa svim priključcima, a to jeste jedan od skupljih kampova, generalno je jeftinije. Nekome se ne sviđa, problem mu je da se kupa u zajedničkom kupatilu gde se neko tuširao deset minuta pre toga, ili ima bubica, ali nama ne smeta", kaže naš sagovornik.
Postavka šatora treba da bude deo doživljaja i zajednička, porodična aktivnost, smatra Vlada Đumić. Savete za postavku šatora i ponašanje u prirodi, kao i zašto Vlada voli tzv. "free kampovanje" poslušajte u novoj epizodi ŠpacirBećara“ na podkastu O radija.
Marko Jakovljev
