Srbija je lepša kada se gleda iz šatora!

Šest sati je ujutro i prvi zraci sunca su vas probudili. Niste ni malo umorni, jer ste legli u 10 i spavali bez uređaja, klime i urbanih zvukova. Niste sigurni ni koji je dan, ali je najbolje što vam to nije ni bitno. Napolju - svež vazduh i povetarac koji momentalno razbuđuje i nestvaran pogled na Zlatarsko jezero. Vi ste na kampovanju, u kampu „Filipov breg“ koji je Filip Matović napravio na svojoj dedovini na obroncima Specijalnog rezervata prirode „Uvac“.

U ovom kampu, koji se nalazi na 10 kilometara od brane u Kokinom brodu, u selu Ojkovica, ima  20 kamp parcela. Od maja do kraja septembra, vikendom je uglavno puno, ali radnim danom može da se nađe mesto. Gosti su najčešće stranci na proputovanju prema moru i  ovde se zadržavaju  1 do 3 dana.

 „Ono što nas izdvaja  od ostalih kampova u Srbiji jeste taj „pogled od milion dinara“  kako ga zovem. To je prelep pogled na Zlatarsko jezero. Druga stvar je što  je svaka parcela iznivelisana i svaka je napravljena posebno što daje neku dozu komfora i privatnosti. Što se samog lokaliteta tiče, kraj je stvoren za ljubitelje aktivnog odmora. U krugu od sat vremena vožnje ima čak 42 lokaliteta kao što su vodopadi, vidikovci, manastiri...U kampu postoje mesta za roštilj, svi gosti mogu da koriste roštilj, talandaru i kotlić. Imamo izvorsku vodu koja se koristi za piće i kao sanitarna, za  toalete i tuševe. Takodje, početnici mogu da iznajme svu opremu. Uz šator se dobijaju jastuci, dušeci, rešo, džezva i lampa!“

Takoreći, možete krenuti na put „sa rukama u džepovima“.

Filipov breg je jedan od novijih kampova u Srbiji, nastao 2021. godine, tokom korone. To je tako reći prelomni period za preporod kampinga koji i dalje traje !

Neposredan kontakt sa prirodom, najbrži način reseta od pritiska urbanog života i resocijalizacija su ključne stvari koje nudi kamping i koje su sve više na ceni. Nažalost većina građana Srbije retko kampuje. Pretežni gosti kampova u Srbiji su stranci na proputovanju. Imamo sreću što smo na svim mogućim rutama, biciklističkim, turističkim i hajkerskim, pa je kamperski turizam prirodan izbor.

Poslednjih 5 godina, kod nas se pojavljuju novi kampovi i unapređuju stari. U velikoj meri zahvaljujući i Kamping asocijaciji Srbije, odnosno entuzijasti - kamperu Vladi Đumiću.

„ Ono na čemu smo mi radili jeste spoj kamping turizma i seoskog turizma, to je dobitna kobinacija i velika prednost Srbije. Ja često idem po Srbiji agitujući da ljudi pokušaju da od livada, koje ionako kose, naprave kampove i tako spasu svoju dedovinu, zadrže decu na selu i dočekuju strance i pokažu im kako se i dalje odlično živi na selu“.

U Srbiji ima više od 40 kampova, ali je malo onih koji nude i neke sadržaje i tako pariraju svetskim, kaže za O radio Borisav Marković, eko aktivista i kamper.

„ Kod nas kampovi generalno nisu baš za pohvalu, u smislu da imaju neki život i da čovek može da očekuje neka konkretna dešavanja kad god svrati u kamp, ali ima nekoliko koji su za preporuku“.

Ipak, bar 10-tak u tehničkom smislu ispunjavaju sve uslove i nude komfor, a neki od njih su i veoma  atraktivni i jedinstveni prvenstveno zbog lokacije na kojoj se nalaze. Igor Šušak, predsednik Kamping kluba Srbija ima nekoliko preporuka.

„ Ponuda je raznolika, ima ih i sa 4 zvezdice, što je maksimalno u kategorizaciji kampova, a ima i skromnijih. Uglavnom, ponuda nije kakvu očekujemo i kakva bi trebalo da bude. Sve se svodi na nekoliko kampova koji su uglavnom u privatnom vlasništvu sem kampa „Zlatibor“ koji je super. Tu je i kamp u Vrnjačkoj Banji, „Zasavica“, „Enigma“, kamping kod Vranja, na putu za Grčku i recimo, „Kamp Oaza“ koji je na Belocrkvanskim jezerima. Postoji  kategorizacija u zavisnosti od opremljenosti. Da li kamp ima kuhinju, kakvi su toaleti i sl....Prvi naš opremljeni kamp „Zasavica“ je pre 10 godina imao slavine na senzore, prvoklasnu keramiku. Ono što nikada ne sme da se dovede u pitanje jeste higijena, sve ostalo može ili ne mora da bude, ali higijena mora biti na visokom nivou!“

Jedan od najinteresantnijih kampova, koji preporučuje većina naših sagovornika, jeste kamp „ST Mokranjac“ kod Negotina. To je jedno od omiljenih kamping mesta i za Borisava Markovića.

„ Kamp nije velik, ali je pravi, bajkovit, u hladovini. Ima sve što treba i ništa više od toga. Taj negotinski kraj je specifičan, jer nema puno turista pa je kao neka avangarda!

Kamp Mokranjac napravio je, na porodičnom imanju pored plaže Kusjak, 12 km od Negotina,  Mihajlo Dimitrijević, poznati muzičar, sportista i pasionirani kamper.

„ Praktično sve što moderan kamp treba da ima imamo i mi. Priključke za struju i vodu i to na svakoj parceli. Tuševe, solarne panele za vodu, toplu vodu i hemijske toalete da bi se čuvala priroda. Trudimo se da zaista radimo na ekologiji ne samo deklarativno.„

Ono što je specifično za ovo mesto jeste intenzivan susret sa prirodom, i idelani uslovi za sportove na vodi.Tako ovde osim bicikla mogu da se unajme i kajaci pa čak i da se proba wind surfing. Sve je to prilično jeftino. Recimo, najam šatora i bicikla ili kajaka za 2 osobe  je  11 evra dnevno!

„ Pomenuo bih servisnu stanicu za bicikle pošto smo na biciklističkoj ruti EuroVelo6, najvećoj u Evropi.  Biciklisti ovde mogu da poprave bajs, imamo i  pumpu, ključeve, sve. Imamo kamp kućice, nove šatore, podloške, ne treba ništa da se nosi. Imamo veliki prilaz vodi od 17 metara . To je raj za pecaroše.Kada cveta Dunav mogu da odu na ponton od 32 metra dužine, na sredinu reke i pecaju i da im ne smeta trava. Imamo i tzv „dok stopove“ pa oni koji dođu čamcima mogu da se usidre i da koriste infrastrukturu kampa, struju i vodu dok borave na svojim plovilima. Izdajemo i 2 kanua kojima se lako upravlja i lako se ulazi u njih sa vode. Dizajnirani su tako da i dete može da se popne i to je baš zgodno za kupanje“

Priroda je u ovom kraju izdašna. Nezagađeno je, ima i vidri i rečnih rakova, a pošto je to i vinarski kraj, gosti mogu potrošiti vreme istražujući okolne vinarije ili otići u čuvene Rajačke pimnice. U blizini postoji i nekoliko neobičnih prirodnih atrakcija, idealnih za avanturiste ili hajkere poput isušenog korita reke ili vodopada.

Bitno je reći da je ST Mokranjac pet friendly kamp, ali u pravom smislu reči, jer pse možete držati bez povoca ako, kako kaže Mihajlo, „ ne maltretiraju druge goste i domaću mačku“.

Ako ste početnici u kampovanju i planirate da idete sa porodicom, ima nekoliko zanimljivih opcija. Jedna od njih, kamp pod imenom „Zornića kuća“ nalazi se na samo 20 km od Beograda. Više o tom kampu  kao i kratak pregled kampova od Vojvodine do juga Srbije koje predlaže da posetite Vlada Đumić iz Kamping asocijacije Srbije, poslušajte u novoj epizodi „Špacir-bećara“, na podcastu O radija!

 Fotografije ustupio Vladimir Djumić iz Kamping asocijacije Srbije