Lifestyle / Putovanja
"Pseći život" na letovanju
Do pre dve godine bio sam zakleti protivnik držanja pasa u stanu. Sa prezirom bivših pušača koji zvocaju uživaocima duvana, gledao sam one koji šetaju pse u jaknicama. Ali je onda jedan Laki promenio sve i potpuno me preobratio. Toliko, da sada mogu da razumem i ljude koji vode pse na letovanje.
Godišnji odmor sa psom zahteva dugo planiranje i detaljne pripreme. Nisu sve rase ni pogodne za duži put, kaže za Oradio Nemanja Šešević, veterinar.
"Pas može da ide na putovanja. Brahicefalične rase, psi sa kraćom njuškom, kao što su francuski ili engleski buldog, teško podnose duži put zbog teškog disanja i zahtevaju posebnu negu. Česte pauze, sveža voda, hladnija, ali ne previše hladna. Auto treba da ima klimu i ventilaciju. Ostali psi mogu na put bez problema, ali treba obezbediti češće pauze i ne treba ih puno hraniti. Poželjno je, zbog bezbednosti, za manje rase imati i transporter, ali se pas bez problema može voziti i u gepeku. U tom slučaju je potreban dodatni oprez", kaže on..
Što se potrebnih vakcina i potvrda tiče, pre svega, ljubimci moraju biti čipovani i vakcinisani protiv besnila, što je obaveza i kod nas. Pravila su nešto strožija ukoliko putujete u zemlje EU.
"Ukoliko se putuje u EU, potrebno je uraditi Titar test. To je odgovor organizma na vakcinu protiv besnila i može se uzeti nakon 30 dana od vakcinacije psa protiv besnila. Čeka se 90 dana da bi se dobio sertifikat. Taj test, ako se pas redovno vakciniše, traje doživotno. Sem toga, pre putovanja mora se uraditi klinički pregled. Rezultate, tj. potvrdu, će Vam tažiti na granici, naročito u zemljama okruženja. Cena Titar testa je od 10 do 12 hiljada dinara, dok pregled kod veterinara košta oko 4.500 dinara", ističe Nemanja.
Neke zemlje imaju i posebna pravila pa je, ipak, savet da se raspitate ako idete na neku neuobičajenu destinaciju.
Za pripreme je, dakle, potrebno bar četiri meseca, ali je to manja zavrzlama. Problemi počinju kada stignete na destinaciju.
Aleksandar Ljiljak kaže da se pokajao što su Lolu, njihovu mešanku, vodili sa sobom u Grčku. Išli su u kamp koji je "pet-friendly", ali je u Grčkoj, po njegovim rečima, to "samo fraza".
"Pokajao sam se najviše zbog nje. Mala je bila, nije imala ni godinu dana, ali je morala stalno da bude na povocu. Iako je kamp 'pet-friendly', nema nikakvih sadržaja ni infrastrukture za pse. Nema mesta za istrčavanje, pa sam joj ja napravio neki štrik, da bi imala bar neki radijus kretanja, da ne bude stalno vezana. Na plaži je, takođe, morala biti vezana, jer je bio haos. Trči nekontrolisano, deca vrište, matorci se bune. Čak nije ni ušla u vodu, ni jedan put! Valjda se plašila te velike vode i gužve", priseća se Aleksandar.
Greška je bila u tome što je pas bio mali i osetljiv. Preporučljivo je putovati sa psom koji je nešto stariji, naviknut na putovnaja i prilagodljiv stranom ambinjentu. Sada, posle četiri godine, Aleksandar bi voleo da ponovo pokušaju. Lola je sada ozbiljnija i jača, a i bogatiji su za jedno iskustvo.
Psima je dozvoljeno da putuju i avionom i vozom, pa i autobusom. Pod kojim uslovima i kakva je situacija na popularnim "morskim" destinacijama; ima li "pet friendly" plaža i na šta još obratiti pažnju u pripremama za letovanje, slušajte u novoj epizodi ŠpacirBećara na podkastu Oradija. Saznaćete nešto i o aplikacijama za pronalaženje pet friendly mesta.
M. Jakovljev
