...
TRENUTNO15:00 - 16:00Music Mix by Bea

Društvo

Žene prilikom zapošljavanja izložene i rodnoj i starosnoj diskriminaciji

24.04.2024.

Sigurno ste bar jednom naišli na oglase za posao u kojima se traži konobarica, čistačica, prodavačica ili promoterka. Ili mlada žena do 26 godina. Ili žena prijatnog izgleda. Sve navedeno su primeri rodne diskriminacije prilikom zapošljavanja.

.

Foto: Pixabay

Rodna diskriminacija predstavlja svako pravljenje razlike, uskraćivanje prilika ili ograničavanje prava osobama na osnovu njihove rodne pripadnosti. Kada govorimo o zapošljavanju, rodnu diskriminaciju možemo primetiti u oglasima za posao, ali ona se takođe događa i tokom razgovora za posao.

Menadžerka programa za mlade u Udruženju za radna prava žena ROZA Teodora Gavrilović kaže da se u oglasima za posao rodna diskriminacija najčešće može primetiti u određenim jezičkim formulacijama, poput “traži se radnica za…”, gde se u nastavku oglasa uglavnom nalaze poslovi nege i čišćenja, te rad u marketima ili na različitim promocijama.

"Na primer, imali smo iskustvo sa jednim oglasom na Fejsbuku u kojem su tražene promoterke za festival hrane. U tom oglasu je pisalo da se traži devojka 'prijatnog izgleda', šta god to značilo. Ono što je u celoj situaciji bilo dobro jeste da su komentari na taj oglas bili vrlo negativni. To je nešto na šta su ljudi reagovali i to smatram kao jednu pozitivnu promenu svesti o ovom problemu”, kaže Teodora. 

Ono što takođe možemo uočiti u problematičnim oglasima za posao jeste dvostruka diskriminacija.

"Nedavno smo naišli na primer oglasa za posao u kome se tražila devojka starosti do 26 godina. Tu imamo dvostruku diskriminaciju - sa jedne strane, u pitanju je rodna diskriminacija, a sa druge strane je u pitanju i diskriminacija na osnovu godina. Takođe je problematično kada se u oglasu za posao traži fotografija, naročito fotografija celog tela. Uopšte nema potrebe da postoji fotografija i to je nešto na šta treba reagovati. Ono što je dobro je što sada postoje onlajn platforme, poput Infostuda, pa se njima možemo obratiti ukoliko postoji neki oglas za koji protumačimo da je diskriminatoran. Međutim, diskriminaciju ne možemo uvek odmah da prepoznamo ukoliko je oglas na engleskom jeziku. Tako se događa da postoje oglasi koji načelno nisu diskriminatorni, dok ne dođemo do intervjua za posao", objašnjava Teodora.

Teodora-Gavrilovic-ROZA-licna-arhiva2

Teodora Gavrilović, foto: lična arhiva

Kada dođemo do razgovora za posao, nekada rodna diskriminacija zapravo tek tu počinje postavljanjem ličnih i neprimerenih pitanja. Sa ovim se susrela jedna od naših slušateljki. Nataša Andrejević je mlada žena koja trenutno živi u Beogradu. Po zanimanju je profesorica jezika, a bavi se i filmskom kritikom i i autorka je bloga Filmska priča. Kako nam je ispričala, imala je negativna iskustva prilikom traženja posla.

"Dešavalo mi se da ljudi sa kojima sam stupala u kontakt kako bih dobila posao imaju stereotipe u vezi sa 'malim gradovima', pošto sam ja iz Zaječara, ali i za to što sam žensko. Jedan od najgorih razgovora za posao koji sam imala u životu dogodio se kada sam se prijavila za posao kao nastavnica jezika. Kad sam otišla na razgovor nisu mi dali priliku da održim probni čas, samo su mi tražili neke mane i gledali su me čudno. Između ostalog, vlasnica te organizacije me je pitala i da li planiram decu”, priča Nataša.

Teodora Gavrilović iz Udruženja ROZA kaže da pitanje o planiranju porodice jeste jedan od najčešćih oblika diskriminacije sa kojima se žene susreću na razgovorima za posao.

"To su najčešće pitanja o bračnom statusu i planiranju trudnoće, broju dece i tako dalje. To je nešto što nam i istraživanja pokazuju, odnosno veliki broj žena se izjasnio da su dobijale takva pitanja na razgovorima za posao. To, naravno, nisu pitanja koja su dopuštena. Međutim, ono što bih navela kao jedan od najekscesnijih primera jeste bio slučaj traženja lekarske potvrde da niste u drugom stanju od strane poslodavca. To je frapantno i mislim da ne moram posebno da naglašavam koliko je diskriminatorno. Takve stvari bi hitno trebalo prijaviti, kao i pitanja o tome kada planirate da se udate, da li planirate decu i slična”, ističe Teodora. 

Naša sagovornica dodaje i da budući zaposleni treba da obrate pažnju na informacije i lične podatke koje dele o sebi u neformalnim razgovorima sa poslodavcima i HR menadžerima, podsećajući da je zakon vrlo jasan i nedvosmislen - svaki oblik diskriminacije prilikom zapošljavanja je strogo zabranjen.

"Što se zakonodavnog okvira tiče, diskriminacija je zabranjena i u samom Zakonu o radu, ali imamo i poseban Zakon o zabrani diskriminacije, gde se eksplicitno naglašava da se u oglasima za posao i prilikom intervjua za posao ne smeju isticati bilo kakve lične karakteristike koje nisu relevantne za obavljanje posla. Ono sa čim se često susrećem na društvenim mrežama jeste da ljudi misle da su te zabrane ličnih pitanja nešto arbitrarno, gde smo, na primer, mi kao organizacija ili grupa ljudi odlučili da to nije pristojno pitati. Ne radi se o pristojnosti, to je prosto zakon”, ističe Teodora Gavrilović. 

rad-posao-kancelarija-laptop-unsplash

Foto: Unsplash

U publikaciji Žene govore! Udruženja ROZA navode se još neki primeri nedozvoljenih radnji poslodavca prilikom zasnivanja radnog odnosa. Poslodavac ne sme od kandidata ili kandidatkinje zahtevati isprave ili dokaze koji nisu od neposrednog znaĉaja za obavlјanje posla za koji se prijavio ili prijavila. Tu spadaju dokaz o imovnom stanju; dokaz o zdravstvenom stanju, osim u zakonom propisanim slučajevima; dokaz o članstvu u političkoj partiji i sl. Poslodavac ne sme uslovlјavati zasnivanje radnog odnosa potpisivanjem tzv. blanko otkaza niti testom trudnoće (osim u zakonom propisanim slučajevima kod poslova koji bi mogli biti štetni po trudnicu ili dete). Dozvoljena pitanja su ona koja se odnose na naše obrazovanje, radno iskustvo, snalaženje u međuljudskim odnosima, očekivanja u vezi sa zaradom i uslovima rada. 

Kako kaže Teodora Gavrilović iz Udruženja za radna prava žena ROZA, oglasima u kojima se za poslove nege i čišćenja podrazumevano traže žene, zapravo se diskriminišu i muškarci koji bi se možda prijavili na ove pozicije. 

"Ti poslovi se uglavnom percipiraju kao poslovi koji su 'ženski' i podrazumeva se da svaka žena mora da ume da ih radi, tako da mislim da se u takvim poslovima daleko više se ohrabruju žene da se prijave, a daleko manje muškarci", kaže Teodora.  

Isto tako, u oglasima za neke druge poslove eksplicitno se traže samo muškarci koji bi ih obavljali.

"Kada u oglasu eksplicitno stoji 'tražimo radnika', to se odnosi na neke fizički zahtevnije poslove, kao što su viljuškarista ili radnik na građevini. Moram da naglasim da i kada vidim oglas u kom se traži 'programer', to je takođe nešto što percipiram kao problematično. Mislim da je potpuno u redu staviti 'programer/programerka'", ističe naša sagovornica.

Teodora Gavrilović kaže i da rodnu diskriminaciju najpre možemo uočiti u poslovima koji se tiču promocije, nege i čišćenja. Međutim, ona je rasprostranjena svuda, samo je na nekim mestima vidljivija, a na nekima prikrivena. I ako je ne osetimo tokom zapošljavanja, šanse su da ćemo je zapaziti nakon stupanja u radni odnos.

"Iz našeg iskustva i razgovora sa ženama zaista ne mogu da izdvojim specifične industrije gde je rodna diskriminacija više ili manje zastupljena. Čini mi se da je ona zastupljena apsolutno svuda, samo je pitanje koliko je eksplicitna. Dakle, može da se desi da u nekim sferama bude više eksplicitna, kao što je to u primerima oglasa gde se traži fotografija celog tela. U nekim drugim industrijama ona može biti skrivenija i ispoljava se kroz oneomogućavanje napredovanja", priča Teodora.

Kada je reč o diskriminaciji i po osnovu roda i po osnovu godina, njoj su posebno izložene starije žene. O njihovom položaju razgovarali smo sa Draganom Mladenović iz udruženja Žene na prekretnici. One su započele svoj rad 2015. godine kada je bio prisutan talas velikih reorganizacija u okviru državne uprave i u okviru raznih banaka. Tako je došlo do velikog talasa nezaposlenosti žena i to su uglavnom bile žene koje su u tom trenutku imale više od 45 godina. One su nakon decenija provedenih u jednoj firmi bile primorane da se ponovo nađu na tržištu rada.

"Kako su čekale posao na birou i kako je vreme proticalo, one su gubile samopouzdanje i gubile su veru da će uopšte moći da se zaposle. One su nam pričale na radionicama da, kada god su konkurisale za određena radna mesta, poslodavci su im retko uopšte odgovarali, a još ređe su ih pozivali na razgovore. One žene koje su uspele da dođu do razgovora sa poslodavcima, dobijale su komentare da su ili prekvalifikovane, ili da poslodavci smatraju da su one stare i da im nisu od koristi kao potencijalne radnice u tom uzrastu i sa tim kvalifikacijama", kaže Dragana Mladenović. 

Udruženje Žene na prekretnici uradilo je i istraživanje o položaju mladih i starijih žena na tržištu rada. 

"U tom istraživanju smo konstatovale da efektivan radni vek žena, gde je njihova karijera na nekoj uzlaznoj liniji, traje petnaestak godina, odnosno od 30. do 45. godine. Istovremeno, karijera muškaraca je i dalje u uzlaznoj liniji posle 45. godine, iako i žene mogu mnogo da doprinesu u tom periodu života. Mlade žene na početku karijere su takođe diskriminisane, jer ih poslodavci na razgovorima za posao pitaju na direktan ili indirektan način da li planiraju porodicu, da li imaju decu i slično. To je ono što do sada nije bilo dobro", kaže Dragana Mladenović. 

Pitanje je - šta je potrebno uraditi kako žene koje su danas mlade ne bi u budućnosti bile u situaciji u kojoj se danas nalaze žene starije od 45 godina?

"To je neki krug koji se zatvara posle 45. godine, kada se žene nađu u poziciji kao da su na početku karijere, gde nemaju posao i poslodavci smatraju da nisu za njih dovoljno interesantne. Kako bi se sprečila rodna i starosna diskriminacija, neophodno je da se na pravi način primenjuju odredbe Zakona o rodnoj ravnopravnosti. Zatim, potrebno je da se razviju socijalne usluge kako bi mlade žene, koje će jednog dana biti i majke sa malom decom, imale veću podršku i mogle da se posvete svojoj karijeri dok su njihova deca zbrinuta na pravi način", kaže Dragana Mladenović iz Udruženja Žene na prekretnici. 

Ono što danas takođe možemo uraditi kako bismo smanjili rasprostranjenost rodne diskriminacije u budućnosti jeste da je prijavimo ukoliko je primetimo u oglasu ili doživimo na razgovoru za posao, kaže Teodora Gavrilović. 

"Kada je reč o diskriminaciji, nju je veoma važno razlikovati od mobinga, jer se za njih ne obraćamo istim institucijama. Dakle, kada uočimo diskriminaciju, tada se obraćamo inspektoratu za rad svog okruga ili poverenici za zaštitu ravnopravnosti. Ono što je odlično kod sajta poverenice je što na njemu postoji obrazac za prijavu diskriminacije, tako da se vrlo jednostavno možemo obratiti poverenici ukoliko radimo i suočimo se sa diskriminacijom. Možemo pokrenuti i tužbu na sudu, premda bi moja lična preporuka bila da počnemo od institucija, to jest od inspektorata za rad i poverenice za zaštitu ravnopravnosti. Znam da postoji jedno opšte nepoverenje prema institucijama, ali mislim da je važno da pokušamo da rešimo takve situacije kako bi se one u budućnosti, nadam se, barem malo umanjile", zaključuje Teodora Gavrilović.

Celu epizodu Rodnopravnosti možete poslušati u plejeru: 


Irena Čučković

Tagovi

Možda te još zanima:

.

Koliko vas štite različiti ugovori o radu?

Blizu jedne trećine radnika priznaje da nije upoznato sa svojim radnim pravima, a više od 60 odsto tvrdi da je…

.

Veštačka inteligencija ugrožava poslove najobrazovanijih

Broj platformskih radnika u Srbiji lagano opada, pokazao je monitoring Centra za istraživanje javnih politika. Kako je na panelu nedavno…

.

Vebinar o planiranju početka karijere

U okviru Regionalnog sajma poslova koji će biti održan od 24. do 31. oktobra, biće organizovan i vebinar za mlade…

.

Zanatlije najtraženije, IT sektor više ne dominira

Tržište rada u Novom Sadu menja se iz meseca u mesec. Poslednjih nedelja najtraženije su zanatlije u najširem smislu, kao…

.

Potrebno unapređenje ekonomskog položaja LGBT+ zajednice

Novosadska Grupa Izađi će, uz podršku USAID-a, u narednom periodu realizovati projekat "Radimo zajedno" koji za cilj ima ekonomsko osnaživanje…

.

Zoom vebinar: Iskustva i saveti profesora za buduće nastavnike

Vbinaru za studente pod nazivom “Posle faksa biću… nastavnik” biće održan u sredu 29. maja od 15 časova na Zoom…

  • 13:45 Lampica
  • 14:00 Vaš DJ sat
  • 15:00 Music Mix by Bea
  • 16:00 Popodne na O radiju
  • 16:10 Pesma dana

Anketa

Na koji način koristiš ChatGPT?

Oradio logo