Uslovi na Sajmu dobri, psihički nije lako

Koronavirusom je u Srbiji zaraženo više od četiri hiljade ljudi, među kojima je i dosta mladih. Ono što veliki broj ljudi zanima je kako zaražene osobe reaguju kada shvate da su obolele od koronavirusa i da li je teško privići se na boravak u privremenim bolnicama?

Studentkinja master studija na Prirodno-matematičkom fakultetu Olivera Lekić prošlog meseca je na testiranju bila pozitivna na covid-19. Posle testiranja je smeštena u privremenu bolnicu na Novosadskom sajmu, gde se i dalje nalazi. Oseća se dobro i nastavila je da radi svoj posao, odnosno, da preko interneta drži nastavu u jednoj osnovnoj školi, u kojoj radi kao nastavnica.

U razgovoru za Oradio, Olivera nam je ispričala da se koronavirusom zarazila cela njena porodica. Virus joj je preneo otac sa kojim se samo na kratko videla, ali je i to bilo dovoljno da se i ona zarazi. 

"Otac je na dan proglašenja vanrednog stanja bio na bilijaru u Somboru sa prijateljima. Sutradan je bio u nabavci za našu porodicu, koja živi na selu. Nije nigde dalje kretao, niti se preterano viđao s ljudima. Posle par dana došao je u Novi Sad po sestru, svratili su i do mene, ali smo poštovali sve mere koje su propisane. Nismo se ni grlili, ni ljubili, niti smo sedeli blizu jedni drugima. Požalio se da oseća malu malaksalost, ali ništa alarmantno. Izmerili smo mu i temperaturu, ali je nije imao", priča Olivera.

Međutim, simptomi koronavirusa su kod njenog oca vrlo brzo počeli da se manifestuju, a zatim i kod drugih osoba sa kojima je bio u bliskom kontaktu. U početku je izgledalo kao obična prehlada, da bi se kasnije situacija zakomplikovala.

"Tata se sutradan odmah javio u seosku ambulantu u Staparu, gde lekar nije naredio da se on izoluje. Njegovi simptomi nisu delovali alarmantno, očigledno. Bez obzira na to, moj otac nije nigde dalje išao, jer mu se stanje ubrzo pogoršalo. Dobio je visoku temperaturu koju je uspevao da spusti lekovima, ali se ona odmah vraćala, čim dejstvo leka prođe. Zarazili su se i baka i deka, pojavili su im se simptomi – dijareja, temperatura, slabost, malaksalost... Sestra i majka su imale samo blage simptome, u vidu gubitka mirisa i ukusa. Posle nekoliko dana sam i ja dobila neku slabu kijavicu, blago mi je bio zapušen nos i izgubila sam čulo mirisa i ukusa, koje se posle nekih 4-5 dana vratilo", priseća se Olivera.

Na žalost, samo dan nakon što je primljen u bolnicu, od posledica virusa umro je Oliverin deda. Njenom ocu je dijagnostikovano obostrano zapaljenje pluća i upućen je, zajedno sa bakom kojoj se takođe stanje pogoršalo, na dalje lečenje.

"Čim je potvrđeno da je tata pozitivan, poslali su njega i baku u Klinički centar Vojvodine, gde im je pružena nega i obavljeni su svi pregledi. Vrlo brzo, njegovo stanje je počelo da se popravlja. Naravno, kada je potvrđeno da je u pitanju koronavirus i ja sam dobila poziv od epidemiologa. Došli su tehničari da i mene testiraju", kaže Olivera.

S obzirom na to da su ona i njena sestra imale samo blage simptome, upućene su na lečenje u privremenu bolnicu na Sajmu. Iako su tamo dobile svu potrebnu negu, u početku im je bilo teško da se priviknu.

"Prvi dani su bili dani prilagođavanja. Najveći šok je da uopšte dobijete poziv da idete negde. U tom momentu ne znate koliko ćete ostati, kako to sve izgleda... Mislim da je najteži taj psihički momenat. Bude i nervoze i napetosti, ljudi plaču, bez obzira na godine i pol. Različito sve to prihvataju. U suštini, atmosfera je sada, u odnosu na dan kada smo došli, mnogo bolja. Igraju se društvene igre, gleda se televizija, tu je i plejstešn... Zaista sve što može da se učini da ljudima bude prijatno i da se osećaju sigurno ovde, sve je učinjeno", priča Olivera.

Postoje razne spekulacije o tome kako je uređen smeštaj na Sajmu i da li pruža osnovni minimum za pristojan boravak. Pojedini ljudi kriju da imaju simptome, plašeći se da će biti upućeni u ovu privremenu bolnicu. Međutim, Olivera tvrdi da su uslovi dobri.

"Što se tiče boravka na Sajmu, sve što je moglo da se učini da bude udobno i prijatno je učinjeno. Posteljine su čiste, redovno se čiste i hol, toaleti i tuševi. Sve se lepo dezinfikuje. Ukoliko je negde nedostaje sapuna ili toalet papira, to se dopunjuje što je brže moguće. Medicinsko osoblje je izuzetno ljubazno, uviđavno, ne prate samo naše zdravstvene parametre, već i kako se osećamo. Obezbeđen je i psiholog za sve one kojima je potreban stručan razgovor. Izuzetno se vodi računa o svakom pacijentu ponaosob, sve se prati. Nije važno da li vas je glava zabolela u pet popodne ili u dva ujutru, oni su tu, prate, gledaju, daju najbolje moguće savete. Zaista se trude. Hrana je izuzetno korektna, dobijamo doručak, ručak i večeru. Neka je varijatna studentske menze. Da budem iskrena, najčešće ljudi ne pojedu sve. Tako da hrane ima i više nego dovoljno", navodi Olivera.

Pored toga što studira, Olivera i radi. Uspela je da nastavi s poslom, jer su obezbeđeni uslovi da svi koji to žele mogu nesmetano da rade i sa Sajma.

"Ja sam nastavnica u osnovnoj školi i držim odavde časove, redovno, bez ikakvih problema, imamo internet. Naglašavam da mene niko ne tera da radim svoj posao odavde. To je zaista moja žellja, jer je lepo imati neku obavezu. Prosto, da vam se ispuni dan", kaže Olivera.

Ona će nakon dve nedelje opet biti testirana i ukoliko nalaz bude negativan, biće puštena da ostatak izolacije provede kod kuće. Za kraj nam je poručila da "nije ništa strašno biti na Sajmu" i zato, ukoliko primetite neke simptome, odmah se javite lekaru. Ukoliko to uradite na vreme, sprečićete dalje komplikacije i širenje virusa.

Prilog iz emisije "Pokretač" u kojoj smo emitovali razgovor s Oliverom poslušajte ovde:

M. Mićunović

fotografije: Olivera Lekić