...
TRENUTNO00:00 - 05:00Music Mix by Bea

Društvo / Zdravlje

Pandemija nas je otuđila od drugih, vreme je za povratak

17.02.2022.

Sve više ljudi priznaje kako se na neki način otuđilo od prijatelja, kolega, rodbine u ove dve godne pandemije. Reč je o subjektivnom osećaju koji je kod mnogih nastupio nakon izlolacije, restriktivnog kretanja, upozorenja i drugih pandemijskih mera.

.

Foto: Pexels

Pandemija je na bezbroj načina otežala naš društveni život, a uticala je na njega do te mere da se sada bez problema zateknemo u razmišljanju kako predugo nismo videli ni čuli neke ljude koji su veoma važan deo naših života.

Jesmo li krivi za to ili krivicu možemo preneti na njih? A, možda je za sve ipak kriva nova realnost?

Strah od virusa nas je udaljio. Ali, ta udaljenost nije nova. Društvene mreže su u dobroj meri već uticale na našu otuđenost od drugih ljudi, kada su redefinisale pojam druženja. Pandemija je taj osećaj samo produbila.

“Kada se osećamo usamljeno, kad nam nedostaje razgovor s ljudima tu u prostoru koji možemo da delimo, osećamo se ranjivo, ugroženo i napadnuto. To je realno osećanje i sada je mnogo raširenije u opštoj populaciji“, kaže psiholog Zoran Nikolić

otudjenje2 jpeg

Da li je pandemija donela osećaj otuđenosti društveno najaktivinijem sloju društva, studentima, proverili smo u anketi.

Novosadski student Aleksandar kaže da osećaj otuđenosti nije nešto što ga je mučilo u privatnom životu, već samo u odnosu s kolegama na fakultetu.

“Osetio sam otuđenost od kolega studenata. Idemo online na predavanja, bliske ljude sam viđao samo na ispitima i u tom smislu sam osetio otuđenost, ali tog osećaja neće biti posle pandemije, siguran sam”, kaže Aleksandar.

Njegovoj koleginici Sanji otuđenost nije nova tema. Ona je oseća i inače, jer je, kako sama objašnjava, introvertna. Ipak, neke stvari joj baš nedostaju

“Cela ta izolacija mi je čak predstavljala rešenje, a ne problem, jer nisam morala da se viđam s ljudima. Sa prijateljima sam organizovala zoom žurke, što je bilo malo bezveze, jer su ti izlasci s njima jedino što mi nedostaje”, kaže Sanja.

Osećaj otuđenosti od društva je za Stefana postojao, ali sada sve manje. Kako kaže, stvari se vraćaju na svoje mesto.

“Povremena otuđenost koju sam osećao poslednje dve godine sada više ne postoji, pre svega zbog vakcinacije, a i naše percepcije da virus više nije tako opasan. Više ne idem u izolacije zbog kontakata sa ljudima i tu je otuđenost nestala”, kaže Stefan.

Osećaj otuđenosti, ukoliko ga osećate, stvaran je i najverovatnije ga svi imamo, u manjoj ili većoj meri. Kada smo pitali psihoterapeutkinju Vericu Kozarev Klarić da li je to nešto što možda samo uobražavamo, ona je rekla - ni slučajno. Osećaj otuđenosti i usamljenost su stvarni, ali im se i može videti kraj.

“Lično sam se u velikoj meri otuđila od ljudi u vreme pandemije. Prvo smo fizički bili prinuđeni da se razdvajamo, a onda psihički i na svaki drugi način. Nisam se samo od ljudi odrodila već i od umetnosti, predstava, pozorišta, od stvari koje mi mnogo znače u životu”, kaže Verica.

otudjenje3 jpeg

Prema njenim rečima, svi osećaju tu promenu i otuđenje nam je pandemija, na neki način, svima nametnula.

“Počeli smo da se navikavamo na to, sve nam nedostaje, anksiozni smo, ljuti, sve nas više nervira i to sad postaje kao normalno, a u stvari nije ni izbliza ”, objašnjava Verica.

Ona kaže da je otuđenje osećaj odvojenosti od drugih, usamljenosti usled boravka u kontekstu koji ne razumemo.

“To nam se desilo u pandemiji na prečac i smatram da se većina ljudi oseća usamljeno, a to primećujem i u svojoj okolini. Po nama se vidi da je kolektivna svest pala u drugi plan, da svi misle samo o sebi i u tom smislu nas je pandemija najviše naterala da se otuđimo”, kaže Verica.

Otuđenost ćemo možda najviše osećati u poslovnom svetu. Veze koje tamo imamo nisu toliko snažne kao intimne i dugogodišnje prijateljske. Online poslovanje na to je uticalo ključno. Stručnjake širom sveta brine kakvi će se odnosi razvijati među kolegama, kao i između zaposlenih i poslodavaca. Za sve koji posao rade od kuće nema zajedničkog vremena sa kolegama i šefovima, nema druženja van posla. Komunikacija u takvim uslovima je često bezlična i formalna, što znatno utiče na stavove zaposlenih o kolegama, kompanijama i šefovima.

Ima li kraja ovom osećanju i šta naši sagovornici kažu o vremenu koje će biti potrebno da u svoju okolinu vratimo sve one ljude koji su nam bliski, poslušajte na našem podkastu.

P. K.

Tagovi

Možda te još zanima:

.

Ukrajina izgurala koronu iz naših glava i informativnih programa

Kada se pogledaju ulice naših gradova reklo bi se da pandemije koronavirusa nikada nije ni bilo. Ionako labave mere dodatno…

.

Osećaj odsutnosti kao posledica onlajn nastave

Mere za suzbijanje pandemije polako popuštaju, sada ih gotovo nema. Novosadski fakulteti najavljuju da postoji šansa da od druge polovine…

.

Grantovi za zagovaračke inicijative u cilju ublažavanja posledica pandemije

U okviru projekta Vlade Švajcarske "Zajedno za aktivno građansko društvo – ACT", otvoren je poziv za dodelu grantova za zagovaračke…

.

Pandemija postaje izgovor za sve naše promašaje i muke

Pandemija koronavirusa poremetila je sve. Pune dve godine određuje bezmalo sve naše poteze, planove, preslikava se u svakoj našoj težnji,…

.

Korona je i društveni i medicinski problem

Pandemija koronavirusa je sa sobom, na žalost, donela i neke druge boljke: stereotipe, predrasude, nepoverenje u struku i nauku i…

.

Vredi pročitati: "Ležanje na kauču" Irvina Jaloma

Novinarka Svetlana Paramentić nam ove nedelje preporučuje knjigu "Ležanje na kauču" pisca Irvina D. Jaloma.

  • 00:00 Music Mix by Bea
  • 05:00 Music mix by Anja
  • 10:00 Pre podne na O radiju

Anketa

Da li ste vratili život na podešavanja pre korone?

Oradio logo