Društvo / Zdravlje
Ukrajina izgurala koronu iz naših glava i informativnih programa
Kada se pogledaju ulice naših gradova reklo bi se da pandemije koronavirusa nikada nije ni bilo. Ionako labave mere dodatno su smanjene 10. marta, a najveća zdravstvena kriza na globalnom nivou još od Španskog gripa, potpuno nam je iz vida nestala agresijom Rusije na Ukrajinu. Jednu veliku brigu preko noći zamenili smo drugom, zanemarivši činjenicu da virus nije nestao. Naprotiv.
Poslednji presek stanja pokazao je da je u Srbiji bilo zvanično 1.057 novih slučajeva koronavirusa i da je preminulo sedam osoba. To je pokazatelj da kriza koja traje već dve godine, još nije završena, iako aktivnost virusa lagano opada.
Stručnjaci kažu da je epidemiološka situacija trenutno stabilna i da se nadaju da će tako ostati.
"Kraj epidemije se bliži, jer imamo sve manji broj obolelih, sve manji broj ljudi sa teškom kliničkom slikom i sve manji broj umrlih. Po zakonima prirode i virusologije je da taj broj bude sve manji i nikad neće biti jednak nuli, odnosno, virus nikad neće iščeznuti iz sredine u kojoj živi sa nama", kaže Verica Ilić, epidemiolog.
Anesteziolog u Kovid bolnici u Novom Sadu Aleksandra Plećaš Đurić kaže da se poslednjih dana javljaju pacijenti sa povišenom temperaturom, slabošću i respiratornim infekcijama.
“Nema neke razlike u odnosu na neke ranije talase. Sada u bolnici imamo možda više onih koji su izmoreni nekom drugom bolešću, ali kao i ranije, ovde se hospitalizuju srednje teški i teški pacijenti”, kaže Aleksandra.
Ona napominje da je nemoguće predvideti kada će se sve ovo završiti.
“Meni su poslednje dve godine izgledale kao da se krećemo u koncentričnim krugovima i da nam se talasi stalno ponavljaju. Zato mi je nemoguće još uvek da se opustim i kažem kada je kraj pandemije”, kaže Aleksandra.
OBRATI PAŽNJU
Gde se trenutno nalazimo i šta to znači za stanovnike Srbije objašnjava infektolog Darko Nožić.
“Po prirodnom toku očekivao se početak kraja. I pandemija ide tim prirodnim tokom, ali je u informacionom toku ona potpuno nestala, jer smo je zamenili nekim novim problemom, odnosno, ratom. Još uvek ima obolelih, ali to je znatno manji broj i uskoro će korona biti obična infekcija i neće biti potrebe za testiranjem”, kaže Nožić.
On navodi da su ljudi mahom stekli imunitet, iako se vakcinacijom "nismo proslavili".
“Važno je da su vakcinisani i oni koji su preboleli. Koronu će doživeti kao bilo kakvi respiratornu bolest”, kaže Nožić.
I sa statističke strane stvar počinje da usporava, virus više nije tako aktivan, ali opreza nikad dosta.
"Mi smo sada negde na spustu, na četvrtom talasu. Severna hemisfera je, zbog gustine populacije, primila na svoja pleća teret pandemije, ali trenutno samo na Islandu raste broj zaraženih, u ostatku Evrope brojke padaju. Statistika kaže da one i dalje idu na dole, ali mislim da ne bi smelo biti opuštanja”, kaže informatičar Petar Kovčić.
Psiholog Saša Spasić kaže da je jako lako zamerniti jednu brigu drugom, jer su i pandemija i rat u Ukrajini podjednako zastrašujuće pojave koje na prepad zauzmu svu ljudsku pažnju.
"Ljudi su svesni da pandemija nije gotova, ali najčešće nemaju kapaciteta da se brinu o dve tako velike stvari. I pandemija i rat pokazuju da ljudi osećaju nedostatak kontrole i neizvesnost. Oni opsesivno gledaju vesti, traže informacije po društvenim mrežama, zatrpavaju se pravim i lažnim informacijama u potrazi za kontrolom, a sve što uspevaju jeste da se preopterete. E, sad, zamislite s koliko pažnje će vas saslušati ljudi prepuni ratnih informacija dok im govorite o maskama", zaključuje Saša.
Kompletnu emisiju "Za i protiv" o ovoj temi poslušajte na našem podkastu.
P.K.
