Kovid propusnice postaju stvarnost

Kovid propusnice trenutna su tačka sporenja različitih delova javnosti. Epidemiolozi se zalažu za ovu meru koja bi, osim smanjenja cirkulacije stanovništva, samim tim i virusa, potakla mnogo ljudi da se ipak vaklcinišu. No, to nije jednostavno. Državni vrh smatra da bi takva mera bila protivustavna, dok Krizni štab, zajedno sa pravnicima poručuje da bi uvođenje propusnica bilo u skladu sa zakonima.

Državni sekretar u Ministarstvu zdravlja Mirsad Đerlek izjavio je da bi kovid propusnice trebalu uvesti što pre.

"Za kovid propusnice je uglavnom sve spremno i čeka se definitivna odluka. Pravnici kažu da to nije protivustavno, posebno na onim mestima koja je premijerka navela, a na kojim ljudi ne moraju da borave. Ne moramo da idemo u noćne klubove, restorane i barove. Bitno je da sve to uskladimo s Ustavom i da nemamo sutra ljude koji će se pozivati na kršenje ljudskih prava i Ustava", rekao je Đerlek.

Upitan da li se sa kovid propusnicima zakasnilo, Đerlek je kazao da one mogu da budu vrlo bitno sredstvo za uspostavljanje kontrole nad epidemijom, zato što će zaustaviti mešanje vakcinisanih i nevakcinisanih i na taj način sprečiti širenje virusa.

"Nije kasno, naravno. Imamo sigurno još mnogo godina borbe s koronavirusom, jer time što nismo postigli dovoljan broj vakcinisanih, produžili smo postojanje i opstanak virusa na našem terenu i ta borba će još trajati", rekao je Đerlek.

Sa epidemiološke strane, stvar je jasna, ali sa pravne postoje brojne nedoumice.

Vladica Ilić, iz Beogradskog centra za ljudska prava, upozorio je da bi ova mera zapravo bila blaža i  prihvatljivija verzija mera kakva je obavezna vakcinacija za delove društva. On kaže da bi te dve mere u kombinaciji  dovele do zaštite onog sloja građana koji zbog nekih drugih bolesti ne mogu da se vakcinišu, a u ozbiljnom su riziku od teških oblika oboljenja od koronavirusa.

"U ovakvim okolnostima država može da uvede ili obaveznu vakcinaciju za određene grupe građana, kao što su na primer zdravstveni radnici ili neke druge profesije, ili da ograniči pristup određenim mestima osobama koje nisu vakcinisane (nemaju negativan test, odnosno nisu preležali kovid) ili da ne radi ništa, što je trenutno slučaj i što je najgora opcija. Uvođenje kovid propisnica zapravo bi bilo jedan mekši pristup u odnosu na obaveznu vakcinaciju za određene grupe. Pri tome i jedno i drugo je moguće ako je ta mera srazmerna, ako je zakonski precizna i jasna", kaže Ilić.

Na više puta ponavljanu izjavu predsednika Srbije Aleksandra Vučića da bi mera bila protivustavna, Ilić kaže da prava zagarantovana Ustavom, kao što su sloboda kretanja i sloboda okupljanja, mogu da se ograniče zarad zaštite javnog zdravlja.

"Uvođenje kovid propusnica koje bi omogućilo onima koji su primili vakcinu, preležali kovid ili koji imaju negativan test da uđu u zatvorene prostore, ili na veća okupljanja, ne bi bilo kršenje Ustava. Mi smo imali kršenje Ustava tokom vanrednog stanja kada stariji građani skoro dva meseca nisu mogli da izađu iz kuće i tada to nikome nije smetalo, a kovid propusnice ne bi bile kršenje Ustava", zaključuje Ilić.

Sa time se ne slaže advokat Zoran Jovanović. On kaže da je država od početka donosila samo mere i preporuke koje nisu definisane posebnim zakonom.

"Država preti građanima raznim merama i posledicama, a sama ne sprovodi bilo kakve značajne mere. Ne sprovodi ni mere koje je sama propisala i sad pokušava da to reši zabranama. Ako je vakcinacija stavljena građanima na savest, baš kao i poštovanje mera, nošenje maski i sve ostalo, zbog čega se sada pribegava zabranama. Možda kovid prospusnice nisu protivustavne, ali su diskriminišuće, jer država nije učinila sve što je mogla da spreči veće širenje virusa, već taj vruć krompir vraća nama", smatra Jovanović.

Mere poput obavezne vakcinacije za zdravstvene radnike propisane su, primera radi, u Nemačkoj, dok su neke druge države propisale obavezu vakcinisanja za sve javne službenike. Kovid propusnice još od juna u opticaju su u Francuskoj, nešto kasnije u Italiji, a ni naša okolina nije ostala imuna.

Slovenija i Makedonija su donele takve mere i one su se ukorenile sa različitim rezultatima. Novinarka Milica Kravić nedavno se preselila u Ljubljanu i kaže da je ta mera dodatno iskomplikovala njenu adaptaciju na novu sredinu.

"Ovde su se veoma pooštrile mere, što je kod dela ljudi izazvalo nezadovoljstvo, pa smo imali i proteste po ulicama. Nigde nije dozvoljena usluga bez dokaza o vakcini ili urađenog PCR testa. To znači da nema točenja goriva, kafe u kafeima, pa čak i baštama, nema odlaska u prodavnice. Neko očitava QR kod na dokumentima, neko samo pogleda papir ili elektronsku verziju, neko vas samo pita. Naravano da se dešava i da negde možete boraviti i bez tih dokumenata, ali to je retko", objašnjava Milica.

U Makedoniji ta mera je uvedena pre manje od mesec dana i ne sprovodi baš najbolje. Orce Kostov, novinar Javnog medijskog servisa kaže da su mere tu, ali se masovno krše.

"Ne može Vlada doneti toliko mera koliko ljudi mogu da nađu načina da ih zaobiđu. Mi smo na terenu proveravali kako trgovci sprovode ovu meru. Neki od ugostitelja zatvaraju oči ako nemate dokaz, drugi gledaju samo šifru i ne proveravaju, a imali smo i slučajeve da menadžeri ugostiteljskih objekata savetuju gostima da uzmu bilo čiju potvrdu za svaki slučaj, ako dođe inspekcija. Građani, sa druge strane nisu obavešteni da i zaštitari sada imaju pravo da im zatraže ličnu kartu, pa i tu ima mnogo nesuglasica", objašnjava Kostov.  

Čitavu emisiju "Za i protiv" posvećenu kovid propusnicama, poslušajte ovde.

P.K.