Kako sada da se ponašamo?

Do nedavno smo bili u situaciji koja nas je dobro prodrmala. Skoro svako od nas se bar malo zavrteo. Neki za 180 stepeni, neki malo manje, ili malo više. U Srbiji je ukinuto vanredno stanje, ali pandemija koronavirusa još uvek traje. No čini se da je ono najgore prošlo, polako se vraćamo u takozvane "normalne živote", bez policijskog časa, bez zabrana, bez kazni, bez karantina. Kako sada izgleda vratiti se u život koji je postojao pre pandemije? I da li je to uopšte moguće? Ponašanja i osećanja variraju i zavise od mnogo faktora. Neki idu "baby steps" sistemom, a drugi galopiraju. Sve zavisi od toga kakav ukus je vanredno stanje ostavilo.

ilustracije: Pixabay.com

Ukidanje vanrednog stanja kod nekih budi dvojaka osećanja. Socijalna pedagoškinja Frančeska Fornari (30) uživa u nekim navikama i hobijima kojima sada može da se posveti, ali takođe razmišlja i o preporučenim merama koje se više ne poštuju. Ona kaže da se neće odmah vratiti u kafiće i restorane, a posao još uvek obavlja od kuće.

"Konačno mogu da izlazim kada god želim. Ne moram non stop da gledam da li će me neko možda prijaviti ili pisati mi kaznu, ako izlazim u šetnju. Dosta se smanjio pritisak koji sam osećala i zbog toga mi je lakše. S druge strane, uopšte nisam zadovoljna kada izlazim i vidim da ljudi ne poštuju mere distanciranja. Na primer, videla sam da na pijaci ne nose maske ili ih nose pogrešno. Bojim se da ljudi već sada misle da je sve prošlo i da je gotovo, a iskustvo, recimo iz Italije, pokazuje da je potrebno bar još nekoliko meseci opreza", kaže Frančeska i dodaje da se nada da će svet iz ove situacije izaći promenjen, na bolje.

Otovorena su mnoga pitanja: pomoć u vidu novčanih davanja, zaposlenja, sistem i način obrazovanja, vraćanja u studentske domove, škole, poskupljenja, online i in live poslovi, održavanje događaja... O mnogo čemu treba misliti sada kada treba da uskočimo u tu "normalu". Međutim ovaj međuperiod je nekima bam prijao. Studentkinja Ana Avramović (23) kaže da je njoj ovo, na neki način odmor.

"Vreme nakon ukidanja vanrednog stanja mi izuzetno prija, pogotovo zbog toga što smo moji prijatelji i ja i dalje u rodnom mestu, a ne u gradovima u kojima inače studiramo. Koristimo svaku priliku da se vidimo, pravimo izlete u prirodi, a pošto su kafići otvoreni - posećujemo i neka omiljena mesta. Konačno mogu da se posvetim sebi i svojim prijateljima i porodici. Jedine poteškoće koje mogu imati je vraćanje radnih navika i tempa, što se tiče učenja i obavljenja obaveza za fakultet. ali mogu reći da se život sada i pre vanrednog stanja ne razlikuje", kaže Ana.

Korona je sa sobom povukla mnoga pitanja: o zdravstvu, politici, odnosima, teorijama zavere, psihološke i socijalne teorije o kojima se razmatra i debatije i nakon ukidanja vanrednog stanja. Neke stvari su ostale iste, nisu se promenile ni pre, ni posle vanrednog stanja. Student Marko Milosavljević (27) kaže da se u jednu ruku oseća zbunjeno, a u drugu smireno.

"Mislim da će se posledice vanrednog stanja i cele ove situacije tek osetiti u predstojećim mesecima, ukoliko se opšti stav prema virusu, zdravlju i slobodi radikalno ne promeni. Ne znam kako da se osećam po pitanju slobode, ne mislim samo na Srbiju, već globalno. Više računa se vodi o higijeni, ali i više se narušavaju pojedinačne slobode i izbori. Neke stvari su ostale iste i tokom vanrednog stanja i sada su još uvek iste. Pre svega mislim na političku kampanju u kojoj grizu, pljuju, plaču, gladuju, itd.", kaže Marko.

S obzirom na to da je ceo svet morao da pređe u online sistem, ne čudi da su mnogi izašli sa novim veštinama, znanjima i interesovanjima, ali i vrednostima. Karantin je nekima pomogao da u redovnom stanju više obraćaju pažnju na neke ljude i osećanja. Novinarka Marija Grbić (24) kaže da su joj dragi ljudi koje sada može da viđa mnogo pomogli u prilagođavanju na uvođenje, ali i ukidanje vanrednog stanja.

"To mi je popravilo raspoloženje. Mogu da kažem da sam se vrlo brzo i lako vratila u normalu. Ja sam i pre ovoga radila od kuće, pa nije bilo neke razlike. Shvatila sam koliko su nam bitni zagrljaji i koliko nam je bitna socijalana interakcija. To je važno svakom čoveku, a to sam shvatala zdravo za gotovo", kaže ona.

Prema njenim rečima prija osećaj slobode - da ne mora da se gleda i meri do kada se mora vratiti unutra.

"Meni su inače posebno smetali oni dugi policijski časovi. Prvenstveno. jer sam tokom vikenda imala više vremena za sebe i za drage osobe. Znači mi i što nema redova gde god da se zaputiš", ističe Marija. 

Nije se baš sve vratilo na to kako je bilo. I dalje je mnogo toga neizvesno: održavanje festivala, velikih slavlja, rad bioskopa, pozorišta... Glumac Stefan Ostojić (26) ima dilemu i oko toga kako se sada treba ponašati.

"Opušteniji sam nakon svega ovoga, jer znam da mogu izaći uveče. Mada i dalje ne izlazim, jer mi je ostala valjda neka navika i ne nosim rukavice, samo masku. Ranije sam sredstvom za dezinfekciju špricao gde god zakoračim. I dalje mi nije jasno koliko smemo da budemo prisni sa ljudima. Znam dosta njih koji se viđaju i druže. I ja sam bio kod rodbine. Ne znam kako sada da se ponašamo, koja su to pravila. Da li sada smem da proslavim rođendan i sa koliko ljudi, da li smem da se javim čoveku na ulici, da li smem da odem za Novi Sad ili ne", ističe Stefan.

On dodaje i da mu, kao glumcu nedostaje pozorište.

"Mislim da je pametno što nema javnih okupljanja, ali mi nedostajei. Da nema serija i filmova svi bi poludeli. Tek sada ljudi vide koliki je uticaj kulture. Koliko nam tek treba nekog živog kulturnog sadržaja. Nema zamene za uživo", kaže on.

Kako god da se ide ka toj "normali", novom-starom načinu života, čini će da će nam razumevanja biti potrebno više nego ikada. I za one koji su se odmah prilagodili i za one kojima treba više vremena.

Ovom temom bavili smo se u emisiji "U kakvoj zemlji želim da živim" koju možete preslušati ovde:

J. Božić