Društvo / Zdravlje
Gen Z i Gen X o mentalnom zdravlju: Bez unutrašnjeg mira nema kvalitetnog života
U sedmoj epizodi “Rose u podne” istraživali smo generacijske razlike i sličnosti u pristupu temi mentalnog zdravlja kroz razgovor sa Sanjom Đorđević (gen Z) i Branimirom Žugićem (gen X).
Foto: Unsplash / Emily Underworld
I Sanja i Branimir kažu da im je tema mentalnog zdravlja veoma važna i da o njoj često razgovaraju sa ljudima u svom okruženju.
“Mislim da rad na mentalnom zdravlju, i kolektivno i pojedinačno, može spasiti svet. Od kako radim na svom mentalnom zdravlju, primećujem da bolje razumem stvarnost koja mi se dešava i bolje podnosim emocije koje osećam. Idem redovno na psihoterapiju i značajna je razlika između mene sad, koja radi na svom mentalnom zdravlju, i mene nekad, kada sam bila stava da o mentalnom zdravlju brinu samo slabići, što je potpuno netačno”, priča Sanja.
"Mentalno zdravlje je jedna od najvažnijih tema. Bez unutrašnjeg mira nema ni kvalitetnog života. Razgovaram o tome često, posebno sa bliskim prijateljima i porodicom i na taj način pružamo podršku jedni drugima. Mislim da je moja prednost to što sam u umetnosti kao producent, jer umetnost za mene igra ključnu ulogu u očuvanju mentalnog zdravlja, bilo da je reč o stvaranju ili uživanju u umetničkim delima. Kroz produkciju i rad u kreativnim industrijama uspevam da izrazim emocije i pronađem balans, što ima pozitivan uticaj na mentalno zdravlje”, kaže Branimir.
Branimir Žugić, foto: lična arhiva
Naš sagovornik dodaje i da se situacija u društvu danas značajno promenila kada je reč o otvorenosti ka razgovoru o mentalnom zdravlju i odlasku na psihoterapiju u odnosu na period kada je on bio dete.
"Tokom mog odrastanja, 1980-ih godina, mentalno zdravlje je bilo tabu tema. Ljudi su se retko otvarali o svojim osećanjima, a odlazak psihologu ili psihijatru često se vezivao za ludilo. To je bila posledica nedostatka informacija i opšteg stava da su emocije nešto što treba potiskivati. Međutim, mislim da se nekako sa godinama osetila sloboda. Došlo je vreme da se iskreno izraze emocije, iako su i u tom pređašnjem društvenom kontekstu postojali ljudi koji će izraziti slobodno svoje emocije”, smatra Branimir.
Iako rođena skoro dve decenije posle Branimira, Sanja kaže da se ni tokom njenog odrastanja nije mnogo govorilo o temi mentalno zdravlja. Kako kaže, njen značaj je tek kasnije osvestila.
"Tokom mog odrastanja mentalno zdravlje uopšte nije bio pojam, nije bilo nešto što se podrazumevalo. Sada kada sam odrasla, kada sam samostalna osoba i kada sam kao novinarka radila na toj temi, osvestila sam šta to u stvari znači, šta znači rad na sebi i kako to treba da izgleda. Pre toga uopšte nisam ni znala da tako nešto postoji. Odlazak kod psihoterapeuta, kod pedagoga ili kod psihijatra ranije je značio sramotu, što je totalno kontraproduktivno”, priča Sanja.
I Branimir kaže da je značaj teme mentalnog zdravlja osvestio tek kasnije, u svojim tridesetim godinama, na osnovu iskustva ljudi iz svog okruženja, ali i kroz izazove i stresne situacije sa kojima se sam suočavao.
“Profesionalni izazovi koje industrija i roditeljstvo postavljaju podstakli su me da se bavim sobom na dubljem nivou. Naravno, kroz različite umetničke projekte i način i funkcionisanja mog posla uspevao sam da kanališem stres i pronađem unutrašnji mir”, kaže sagovornik Oradija.
Ipak, i Sanja i Branimir ističu da se situacija po pitanju osvešćenosti o značaju teme mentalnog zdravlja u društvu generalno popravila tokom prethodnih godina.
"Mladi sada imaju svoja sredstva komunikacije, gde mogu međusobno da razmenjuju iskustva. Mnogo je lakše kada vidimo da još neko ima sličan problem kao mi, na taj način se stvaraju mreže podrške”, kaže Sanja.
Sanja Đorđević, foto: Headroom Art Photography
"Mladi danas imaju pristup informacijama i resursima koji su nama bili nedostupni. Društvo se promenilo i teme poput anksioznosti, depresije i samopomoći više nisu tabu. Društvene mreže, različite platforme i umetnost imaju značajnu ulogu u otvaranju ovih tema. Mladi kroz njih pronalaze načine da izraze svoje emocije i povežu se sa drugima", smatra Branimir.
Iako su društvene mreže umnogome doprinele otvaranju teme mentalnog zdravlja i dostupnosti informacija, naš sagovornik upozorava da one mogu biti i štetne u ovom kontekstu.
"Čini mi se da društvene mreže, sa jedne strane, omogućavaju širenje svesti i dostupnost informacija o mentalnom zdravlju. Sa druge strane, one stvaraju pritisak da se prikaže nekakav savršeni život, što može pogoršati osećaj nesigurnosti i anksioznosti. Ja društvene mreže koristim kao platforme za promovisanje kreativnog izraza i umetnosti, što doprinosi mom mentalnom zdravlju i širenju pozitivnih poruka u zajednici”, priča Branimir.
Foto: Pexels
Naši sagovornici su sa nama podelili i neke tehnike i alate koje oni koriste kako bi se što bolje suočili sa stresnim situacijama i unapredili svoje mentalno zdravlje. Sanja ističe važnost odlaska na psihoterapiju, ali i neke tehnike koje sama praktikuje a koje je savladala vremenom."
"Veoma mi je važno pisanje dnevnika. Ukoliko osećam anksioznost, za koju ne znam odmah zbog čega je ona tu, ako je prihvatim kao uplašeno dete koje hoće nešto da mi kaže, onda ona i nije više toliko strašna. Važno je da prihvatamo kako se osećamo i to je jedan od načina kako se borim sa stresom. Nekada sam emocije doživljavala kao nešto što ne želim. Želela sam da budem robot i da radim stvari samo logički, a sada sam svesna da su emocije osnovna boja ljudskog života i osnovna stvar koja čoveka čini živim. Kada se osećam anksiozno, tužno ili besno, sagledam ih, prepoznam, definišem i nađem razlog zašto se tako osećam. Onda kažem sebi: 'Ovako se sada osećam, ali neću se tako osećati u nekom narednom trenutku i to je okej’”, objašnjava Sanja Đorđević.
"Ne postoji neka prava formula. Naravno, praktikujem neke rituale, poput šetnje, čestih putovanja, rada na različitim umetničkim projektima. Ta produkcija je neki moj način suočavanja sa stresom, mada je i to dvosmerno, jer je nekada ona i uzrok stresa. Svakako, često na taj način kanališem emocije i energiju na pozitivan način. Takođe, trudim se da postavim granice u poslu, da odvojim vreme za porodicu i prijatelje, da napravim taj balans, mislim da je to najvažnije”, smatra Branimir Žugić.
"Šetnja kroz šumu, na primer šetnja po Fruškoj gori, to za mene ima terapeutsko dejstvo. Takođe, trčanje mi je veoma pomoglo kod anksioznosti. Mislim da sam trčanjem bukvalno pobegla od anksioznosti. Tu je i meditacija, to je neka inovacija koju sam uvela u svoju svakodnevicu, koja mi pomaže da budem u trenutku. Takođe, važno je i u kakvoj zajednici se nalazimo, da smo okruženi ljudima koji nas vole i podržavaju, koje volimo i koje podržavamo. Nije važno ni koliko će to biti ljudi, bitno je da su to ljudi na koje možemo da se oslonimo”, ističe Sanja.
OBRATI PAŽNJU
Sanju i Branimira smo pitali i šta bi oni želeli da se u budućnosti promeni u društvu kada je reč o svesti o važnosti teme mentalnog zdravlja.
"Želeo bih da se razgovor o mentalnom zdravlju normalizuje u svim generacijama i da se psihološka podrška učini dostupnom svima, bez stigmatizacije. Takođe, voleo bih da se umetnost i kreativne industrije prepoznaju kao važan alat u očuvanju mentalnog zdravlja. Kroz umetničke radionice, kreativne kampove i projekte ljudi mogu pronaći načine da se izraze, prebrode izazove i grade jaču zajednicu”, ističe Branimir.
"Volela bih da vidim u medijima da je mentalno zdravlje manje tabuizirano i da se etičkije izveštava o tome. Porebno je da se više o tome govori u društvu, generalno, jer svi imamo neke veće ili manje traume. Važno je da se suočimo sa svojom prošlošću, da se suočimo sa svojim emocijama i da radimo na sebi, jer jedino tako možemo da budemo srećni”, zaključuje Sanja.
Celu epizodu Rose u podne možeš poslušati u plejeru:
Irena Čučković
