Kako postaviti granice u poslu i životu bez osećaja krivice?

Postoji trenutak kada se zapitamo gde su granice. Gde prestaje naš lični prostor, a gde počinje odgovornost prema drugima? Kada obaveze postaju preteške i kada je vreme da kažemo "ne"?

Šta su granice i zašto su važne?

Granice nisu uvek fizičke. One su i mentalne, emotivne i profesionalne. Postavljanje zdravih granica
pomaže nam da očuvamo svoje mentalno zdravlje, poboljšamo odnose i sprečimo sagorevanje na
poslu.

Dok studenti u Srbiji već mesecima blokiraju fakultete, postavljajući pitanje društvenih i političkih
granica, oni se istovremeno suočavaju i sa sopstvenim ograničenjima. Luka i Nikolina su studenti koji trenutno blokiraju fakultete. Nalaze se na Filozofskom i Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu.

"Svoj privatan život sam spojio sa blokadom i nisam naravno jedini. Svima nam se desilo to da nam se čitav svet okrenuo naopačke. Jako je u početku bilo intenzivno na samim blokadama i dalje jeste", kaže Luka.

Nikolina dodaje:

"Nekad se desi da u toku jedne nedelje budem više na fakultetu nego kod kuće sa porodicom i
prijateljima koji nisu studenti, ali naravno da se to menja i varira po mojim mogućnostima. Imam psa koji mi jako nedostaje. Kako mogu, kad mogu. Ne forsiram se, ali trudim se da što više doprinosim blokadama bilo svojim prisustvom bilo nekim aktivnim učestvovanjem".

Kako prepoznati kada treba reći "ne"?

Postavljanje granica zahteva samospoznaju. Psihološkinja Nikolina Romakov objašnjava:

"Da bismo imali uopšte neke granice, moramo da poznajemo sebe, je l' tako? Moramo da razumemo ko smo mi i šta su neka naša očekivanja i potrebe od sveta u kome funkcionišemo. Preduslov bilo kakvoj vrsti definisanja ili komuniciranja tih granica jeste da razumemo kako mi razumemo sebe u svetu u kom funkcionišemo.”

Ako osećate stalnu iscrpljenost, osećaj krivice kada odbijete obavezu ili konstantan stres zbog
pretrpanog rasporeda, to su znakovi da je vreme da postavite granice.

Granice u poslu: Da li su svi poslovi isti?

U poslovnom svetu, neki ljudi lako uspostave granice – ne javljaju se na telefon nakon radnog
vremena, ne proveravaju mejlove vikendom. Drugima je to teško. Menadžeri očekuju brze odgovore, radnici preuzimaju dodatne obaveze i sve se završava osećajem iscrpljenosti.

Kada posao postane previše ličan?

Ali, šta se dešava kada smo u profesiji gde se granice ne mogu jasno postaviti? Tužioci, lekari,
novinari – njihov posao nije od 9 do 5. Tu dolazimo do moralnih granica – da li je opravdano
očekivati da pojedinci konstantno budu dostupni i posvećeni poslu, čak i po cenu svog mentalnog i
fizičkog zdravlja?

Bivši tužilac Joakim Hrubenja priseća se svojih iskustava:

"Dežurali smo 24 sata, sedam dana. To znači na poslu si, ali ako te pozovu u dva ili četiri ujutru –
izlaziš na uviđaj. Posao je postajao deo života, ali naučiš kako da ne nosiš to kući.“

Joakim Hrubenja

Društvene granice i pritisak okoline

Kada govorimo o granicama, moramo postaviti još jedno pitanje – da li nas društvo kažnjava ukoliko ih postavimo? Ako kolega odbije da preuzme dodatni posao, hoće li ga tim osuditi? Ako zaposleni ne odgovori na poruku uveče, hoće li ga menadžer smatrati manje posvećenim?

"Većina nas nije imala vremena da sedne i da emotivno svari sve ovo što nam se dogodilo i što nam se i dalje događa,“ kaže student Luka. "Doći će momenat nakon svega ovoga, kada ćemo ponaosob sigurno sesti i sami sa sobom svariti i proći sve ovo što se dogodilo i tada će verovatno doći sve te emocije na naplatu. Izbiće na površinu. Ali do tad nekako baš smo u fokusu i radimo i radimo i radimo."

Kako postaviti zdrave granice i zaštititi sebe?

Granice nisu znak slabosti. One su način da sačuvamo sebe, svoje zdravlje i odnose sa drugima.
Postavljamo ih ne da bismo odbili druge, već da bismo stvorili mostove razumevanja.

Korisni saveti za postavljanje granica:

• Odredite prioritete: Fokusirajte se na ono što je zaista važno i naučite da delegirate zadatke.
• Komunicirajte jasno: Postavite realna očekivanja sa kolegama i nadređenima.
• Ne osećajte krivicu: Odbijanje dodatnog posla ne znači da ste loš radnik, već da cenite svoje vreme.
• Praktikujte brigu o sebi: Mentalno zdravlje je podjednako važno kao i poslovna produktivnost.

Jer, kao što kaže psihološkinja Becky Kennedy: "Postavljam granice ne zato što ne volim svoj posao, već zato što želim da nastavim da ga volim."

Ovu epizodu su kreirali: novinarka Marija Marčeta i podkast producentkinja Aleksandra Bučko
Dizajn zvuka: Aleksander Sivč 

Fotografije: Pixabay

Uvodna numera: Guitar Electro Sport Trailer - Gvidon Levkin/Bardyuzha sa  Pixabay
Dodatna muzika:Nightfall / Future Bass Music - Oleg Fedak, Documentary_Tidal - Yurii Semchyshyn,
The Other Side - Yurii Semchyshyn, Legacy 50 Lightning Traveler, Dark Mysterious True Crime - Joel
Fazhari

Produkcija: Fabrika kreativnosti

Fabrika kreativnosti u svom radu koristi veštačku inteligenciju (VI): generički jezički model poput
ChatGPT-ja, kao i programe za transkripciju. Svi alati VI koriste se isključivo uz nadzor novinarki,
podkast producenata i potpadaju pod uredničku nadležnost kako bi se potvrdila istinitost podataka.

Finansiran od strane Evropske unije, program Innovation. Media. Minds.: EU podrška javnom
novinarstvu na Zapadnom Balkanu, sprovodi Goethe-Institut u ime Evropske komisije, u saradnji sa
DW Akademijom.

Sadržaj ovog teksta isključiva je odgovornost Fabrike kreativnosti i Oradija, Javne medijske ustanove
Radio-televizije Vojvodine i ne odražava nužno stavove Evropske unije.