Lifestyle
Nova godina - praznik ili sasvim običan dan?
U novogodišnjoj epizodi "Rose u podne", sa Milanom Damjanovićem (gen Z) i Dejanom Trajkovskim (gen X) razgovarali smo o tome kako različite generacije proslavljaju Novu godinu. Istraživali smo koliko im je Nova godina važna, kao i da li se njihovo slavljenje ovog praznika menjalo sa godinama. Dok je Milanu Nova godina oduvek predstavljala važan datum u godini, kod Dejana je situacija nešto drugačija.
Foto: Pexels
"Nova godina je uvek za mene bila jedan od najlepših trenutaka u celoj godini. Još od malena sam voleo taj momenat kićenja jelke, koja za jednog klinca tada postaje centralni deo stana. Posle Nove godine obično bismo otišli na selo da tamo dočekamo Božić, tako da sam te praznične periode kao mali jako lepo doživljavao i to se prenelo i na današnje dane", priča Milan.
"Generalno, za mene Nova godina ne predstavlja ništa, a pogotovo ne neki novi početak ili nešto specijalno novo. Samim tim, ne pridajem neki značaj ni ukrašavanju, a ni organizaciji neke proslave. Koristimo slobodne dane koje imamo tada, odmaramo se od posla i družimo u nekom malo opuštenijem raspoloženju", kaže Dejan.
Ipak, i Dejan i Milan kažu da su se njihovi načini proslave Nove godine menjali tokom godina.
"Ranije je, čini mi se, bilo malo više tog nekog svečarskog raspoloženja. Vremenom se to menjalo i gubila se ta euforija oko dočekivanja, spremanja i odlaženja bilo gde na doček. Kada smo bili srednjoškolci, to je bila prilika za celonoćnu žurku. Vremenom je to postalo malo dosadno i, što sam stariji, više mi prija da to dočekam bez euforije i iskoristim priliku da se odmorim. Poslednjih desetak godina se bavim trčanjem i 1. januara je tradicionalno prvojanuarsko trčanje za novosadske trkače, tako da je i sam doček Nove godine u nekom sportskom duhu", priča Dejan.
Dejan Trajkovski, foto: lična arhiva
"Baš sam razmišljao o tome kada sam poslednji put slavio Novu godinu kod kuće, u porodičnoj atmosferi. To je bilo pre tačno deset godina - doček 2015. To je bila poslednja godina da nisam imao ništa dogovoreno i išao negde. Tih prvih godina života sam bio sa porodicom, a onda je negde od 2011. sa pubertetom došla i želja da sa drugarima slavim Novu godinu. U početku nam je izlazak izgledao tako što bismo šetali gradom, otišli u pekaru i gledali vatromet. Kad je došla srednja škola, onda su već drugari sa slobodnijim stanovima i više mesta počeli da nas zovu kod njih", kaže Milan.
Naši sagovornici kažu i da se način proslave Nove godine generalno promenio u Novom Sadu u poslednjih desetak godina.
"Ranije je postojalo mnogo više prostora na koje bih ja otišao, s obzirom na moje afinitete. Ti alternativniji prostori su ugašeni i to je sad već stvar istorije grada. Ovo što je popularno ipak ne biram, pre ću izabrati kućnu atmosferu, gde ja mogu da biram muziku", objašnjava Milan.
Milan Damjanović, foto: lična arhiva
"U Novom Sadu se desio fenomen dnevnih žurki, tako da se u tom smislu dosta toga promenilo. Ljudima u mom okruženju su prihvatljivije dnevne žurke i onda se zapravo to noćno dešavanje završava u nekoj mnogo prijatnijoj atmosferi i kućnoj varijanti. Čini mi se da su u Novom Sadu te dnevne žurke preuzele dominaciju nad noćnim dočecima. Možda je to karakteristika Novog Sada, iako toga ima sad i u drugim gradovima, ali čini mi se da je to novosadski proizvod", smatra Dejan.
I on i Milan kažu da društvene mreže nisu posebno uticale na njihovu proslavu Nove godine. Ponekad će na nekom storiju videti kako se drugi ljudi provode ili čestitati prijateljima porukom - i to je uglavnom to. Ipak, dok se Dejan seća vremena kada su se novogodišnje čestitke slale poštom, za Milana i njegovu generaciju poruke u digitalnom obliku su oduvek bile glavna opcija.
"Sa počecima društvenih mreža, postalo je opšteprihvatljivo da se Nova godina više ne čestita razglednicama i čestitkama, nego porukama na mrežama. Poslednjih godina se i to u mom slučaju izgubilo i retko kad nekom čestitam Novu godinu preko društvenih mreža. Odgovorim na poruku ako mi je neko već čestitao, ali ja ne insistiram na tome da je to način na koji bih ja čestitao Novu godinu. Više bih voleo da se vrati nostalgično vreme kad su ljudi slali jedni drugima čestitke, pa to stigne poštom i nekako je personalizovanije, intimnije i ima više duše nego čestitanje preko društvenih mreža", priča Dejan Trajkovski.
"Što se analognog tiče, ostao sam na pisanju razglednica sa mora. Nisam nikada čestitao Novu godinu razglednicom, ali porukom to radim redovno, naravno. Gde god da sam, uvek posle novogodišnjeg odbrojavanja pozovem najbliže - tatu i brata", kaže Milan Damjanović.
OBRATI PAŽNJU
Naše sagovornike smo pitali i koju proslavu Nove godine će zauvek pamtiti.
"Pamtim taj prvi doček kad sam bio van kuće. Sama ta energija i činjenica da sam sa drugarima i da ću napolju dočekati Novu godinu… To lepo pamtim, to je neka 2012. I sledeća godina je bila ultra dobra, to je prvi put da sam otišao u goste za Novu godinu kod drugara i da smo celu noć bili tamo", priča Milan.
"Za mene je najupečatljiviji bio doček 1996. na trgu u Beogradu, usred onih studentskih protesta i demonstracija. Cela ta godina je bila upečatljiva što se tiče nekog opšteg utiska. Ako izuzmemo te godine protesta, ne pamtim generalno nove godine, tako da neki specijalni doživljaj koga ću se setiti iskreno i nemam, možda zato što ih i nisam tako željno iščekivao i pravio nešto spektakularno od toga", kaže Dejan.
Kada je reč o novogodišnjim tradicijama, Dejan nam je već ispričao da, iako ne slavi posebno Novu godinu kao praznik, svakog prvog januara odlazi na trčanje sa ekipom. Sa druge strane, Milanovi novogodišnji rituali uglavnom su vezani za kućnu atmosferu.
"Uhvatio sam da je 1. decembar dan kada ukrašavam sobu, jako volim te lampice i svetla. To je neka tradicija koju sam počeo da praktikujem i koja će se nastaviti. Takođe, primetio sam i da sam uveo kupovanje poklona bliskim ljudima za praznike. Prosto ne mogu da verujem da mi nekad to nije bilo na pameti, ali je jako lepa i potrebna stvar u prazničnim danima", kaže Milan.
Foto: Pexels
A šta bi Milan i Dejan sebi poželeli u 2025?
"Želeo bih sebi da ispunim neke svoje planove koje sam napravio. Za sreću i zdravlje se moram postarati sam, ali imam planova i velika godina je preda mnom za neke moje lične stvari, za stvari koje se tiču moje budućnosti. Tako da se nadam da će 2025. biti takva kakva je već osmišljena i da neće biti mnogo skretanja sa staze", priča Milan.
"Želja za sledeću godinu je, pre svega, da ostanemo zdravi i normalni u ovoj državi i da se nešto lepo desi i nešto lepo promeni. Ne znam šta bih drugo poželeo osim toga", zaključuje Dejan.
Celu epizodu Rose u podne možeš poslušati u plejeru:
I. Č.
