Prigrli svoju osetljivost

Da li ste vi ili vaše dete visoko osetljiva osoba ? Saznajte kako da prepoznate visoku senzitivnost, razlikujete je od anksioznosti i naučite kako da je prigrlite kao svoju snagu.

AI generisana ilustracija

Snaga počinje tamo gde prigrlimo svoju osetljivost

Da li vam se dešava da i sitne promene izazivaju veliku frustraciju i anksioznost ? Na primer, u situacijama sa više zvukova, pri malo jačoj svetlosti, osećate pojačanu osetljivost u periodima kada ste gladni, a pritom je i vaš unutrašnji život bogat i dinamičan - buran ? Možda sve ove crte primećujete kod svog deteta? Ne brinite, sve je u redu, možda ste samo vi ili vaše dete visoko senzitivna osoba. 

O čemu se zapravo radi - da li je u pitanju urođena karakteristika, dijagnoza ili nešto treće? Odgovore smo potražili u razgovoru sa psihološkinjom Žanom Erdeljan. Žana već 20 godina radi kao dečija psihološkinja sa roditeljima, a poslednjih 15 sa roditeljima visokosetljive dece, na podsticanju socio-emocionalnog razvoja dece, visoke senzitivnosti i izazovnog temperamenta, kroz individualni i grupni rad sa roditeljima, kao i profesionalcima u vrtićima i školama. 

“Visoka senzitivnost prisutna je od momenta rođenja i nije posledica pogrešnog vaspitanja, kako često roditelji veruju. Ova biološka crta, prisutna među 15-20% ljudi u opštoj populaciji, tokom života ne može se prerasti/prevazići. Ona može samo da menja svoje oblike na planu našeg ponašanja”, objasnila nam je Žana. Biti visokosenzitivna (visokoosetljiva) osoba znači imati osetljiviji i reaktivniji nervni sistem. Termin je skovala dr Elejn Aron, a predstavlja urođenu osobinu temperamenta koju karakterišu dublja obrada informacija iz okoline, pojačana emocionalna reaktivnost i izražena čulna osetljivost.

D.O.E.S model: Četiri ključne osobine visokoosetljive dece

Ono što je tipično kod dece koja su visokoosetljiva, jesu tzv. D.O.E.S. karakteristike, odnosno karakteristike koje se odnose na dubinu obrade informacija, osetljivost na stimulanse, emocionalna reaktivnost i empatija i sklonost ka detaljima. Detaljnije, ove karakteristike se mogu prepoznati u tipičnim ponašanjima.

Razlika između visoke senzitivnosti i drugih stanja 

Može se, ipak, desiti da se visoka senzitivnost dovede u vezu ili pomeša sa anksioznošću, introvertnošću ili poremećajima pažnje. Kako da izbegnemo ovu zamku, u čemu je razlika ? 

“Visoko senzitivne (VS) osobe često se pogrešno poistovećuju s introvertnima, anksioznima ili onima sa poremećajem pažnje. Iako oko 30% VS osoba jeste ekstrovertno, mnogi među njima izbegavaju preteranu stimulaciju, jer se lako preplave. Za razliku od anksioznih osoba koje izbegavaju situacije zbog straha i stalne brige, VS osobe su reaktivne, ali mogu napredovati u podsticajnom okruženju i tada ispoljavaju osobine poput izražene empatije, kreativnosti, duboke percepcije i pažnje na detalje. Takođe, za razliku od onih s poremećajem pažnje, čije je funkcionisanje često haotično i traži stalne podražaje, VS osobe beleže mnoštvo sitnih informacija iz okruženja – pažnja im je osetljiva, ne poremećena”, pojasnila je Žana. 

Kako prihvatiti svoju osetljivost i živeti ispunjeno

Ponekad saznanje da smo visoko senzitivna osoba, može doći u zrelom dobu. Tada, mnoge stvari počinju da dobijaju smisao, a mi osetimo veliko olakšanje. Međutim, neretko je i zbunjujuće, jer tada često sebi počinjemo da postavljamo pitanje: A šta sada ?

’“Prvi i najvažniji korak ka zdravijem odnosu sa sobom jeste prihvatanje visoke senzitivnosti kao dela identiteta, a ne kao slabosti ili problema. Ova osobina je neurobiološka karakteristika – ni dobra ni loša sama po sebi, već sa sobom nosi i prednosti i izazove. Kada se promeni narativ, dolazi do većeg unutrašnjeg mira i samopouzdanja. Kroz dostupne izvore, posebno na engleskom jeziku, moguće je bolje razumeti ovu osobinu i njene specifičnosti. Edukacija o visokoj senzitivnosti pomaže da se razvije veće saosećanje prema sebi. Sledeći važan korak jeste postavljanje zdravih granica, jer VS osobe često preuzimaju tuđe emocije i odgovornosti, što može dovesti do iscrpljenosti”, kaže Žana.

Ona, pak, izdvaja jednu stvar kao ključnu: "Bez jasnih granica, njihova snažna empatija može prerasti u samopovređujuće ponašanje. Zato je važno negovati odnose sa ljudima koji ne pokušavaju da ih „poprave“, već ih zaista razumeju i podržavaju. Čak i jedna takva osoba u okruženju može doneti veliku razliku. Kada to izostane, korisno je potražiti zajednice, grupe podrške ili terapeute koji razumeju visokosenzitivnost. Takva podrška pomaže u stvaranju osećaja pripadnosti i sigurnosti. Na tom putu, VS osoba uči kako da svoju osetljivost doživi kao snagu – jer to ona zaista i jeste. Krenuti na put prihvatanja znači da iz stanja preživljavanja krećemo ka osnaženosti tako što nežno gradimo unutrašnju sigurnost i kapacitet za smirenost. Učimo da prihvatimo i zavolimo sve što je u nama – i nežno, i ranjivo, i snažno. Više ne ostavljamo delove sebe po strani, već im pružamo prostor, pažnju i toplinu koju su oduvek zasluživali. Strpljivo, korak po korak, s ljubavlju i brigom, gradimo temelje koji nas podržavaju da živimo ispunjeno, povezano i celovito. "

Zamke na putu osnaživanja

Žana skreće pažnju na neke od “opasnosti” i “zamki” koje treba imati u vidu ukoliko želimo da radimo na zalečenju, odnosno prihvatanju svoje osetljivosti: “Na putu ka tome da visoka senzitivnost postane snaga, važno je biti pažljiv s mnoštvom saveta, tehnika i informacija koje često nisu prilagođene senzitivnoj prirodi. Isceljenje ne mora da znači borbu, bol i preplavljenost – to je zastarelo uverenje koje visoko senzitivnim osobama često nanosi dodatnu štetu. Umesto toga, put osnaživanja zahteva sigurnost, nežnost, povezanost i usklađenost sa sobom. Nervni sistem se otvara za isceljenje tek kada se oseća bezbedno, ne kada je pod stresom. Potrebno nam je više razumevanja, a ne više trauma. Teške emocije mogu se pojaviti, ali ne moraju preplaviti – ako ih dočekamo u sigurnom unutrašnjem prostoru. Isceljenje tada postaje proces rasta, a ne preživljavanja.”

Poslušajte ovde novu epizodu Umologije:

Ovu epizodu su kreirale: novinarke Marija Marčeta i Milana Vojnović

Podkast producentkinja: Aleksandra Bučko

Dizajn zvuka: Aleksander Sivč 

Uvodna numera: Guitar Electro Sport Trailer – Gvidon Levkin/Bardyuzha sa  Pixabay Dodatna muzika: Uplifting Inspiring Background Music Music - ⁠Ievgen Poltavskyi⁠, Tough Times Music - ⁠Jasmine2_TramAnh⁠, 241111 - Drum & Bass / Glitch / Noise / Game Music - ⁠WELC0MEИ0⁠, bgm009 - Piano Noise Electronica Nostalgic Music - ⁠WELC0MEИ0⁠, My Life (Main) Music - ⁠Zakhar Valaha⁠ sa ⁠Pixabay⁠

Efekti: Sot Transition Sound Effect - ⁠Aviana_Phoenix⁠, Audio - Bass Sound Effect -
⁠Adinkra Audio⁠m, ⁠Traffic jam Sound Effect, Cacophony and People Talking Stadium 1
Sound Effect, Whoosh Sound Effect Sound Effect, Male Croud Talking Sound Effect,
Rumble Bass 2 Sound Effect, Vinyl Crackle (Real) Sound Effect, Vinil_Noise_30sec
Sound Effect - ⁠freesound_community⁠ sa ⁠Pixabay⁠

Produkcija: Fabrika kreativnosti

Fabrika kreativnosti u svom radu koristi veštačku inteligenciju (VI): generički jezički model poput ChatGPT-ja, kao i programe za transkripciju. Svi alati VI koriste se isključivo uz nadzor novinarki, podkast producenata i potpadaju pod uredničku nadležnost kako bi se potvrdila istinitost podataka.

Finansiran od strane Evropske unije, program Innovation. Media. Minds.: EU podrška javnom novinarstvu na Zapadnom Balkanu, sprovodi Goethe-Institut u ime Evropske komisije, u saradnji sa DW Akademijom.Sadržaj ovog teksta isključiva je odgovornost Fabrike kreativnosti i O radija, Javne medijske ustanove Radio-televizije Vojvodine i ne odražava nužno stavove Evropske unije.