Burnout nije ni malo naivan

Postoji mnogo boljki 21. veka, ali se jedna posebno istakla u poslednje vreme, tokom pandemije koronavirusa. To je burnout ili sagorevanje na poslu. U želji i potrebi da se posao obavi što bolje, da se produži ugovor, da se stekne finansijska stabilnost, stigne na više strana ili zadovolje nadređeni i kolege, često se zaboravi na negovanje i brigu o samom sebi. Korak po korak, stres po stres, uz ignorisanje svih upozoravajućih faktora, može dovesti do burnouta, koji nije ni malo naivno stanje.

Svetska zdravstvena organizacija, čija je članica i Srbija, uvrstila je burnout u priručnik Međunarodne klasifikacije bolesti koja bi trebalo da počne sa primenom u zdravstvenim ustanovama od 1. januara. Burnout ne pogađa samo osobe koje imaju naporne ili slabo plaćene poslove, već može da se desi i ljudima koji su veoma uspešni, ali nisu dovoljno pažljivi kada je mentalno i fizičko zdravlje u pitanju.

Asistentkinja na Odseku za psihologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Dragana Jelić kaže da, kada govorimo o izgaranju, moramo da imamo u vidu izloženost stresu u dužem vremenskom periodu.

"To je stanje fizičke, emocionalne i mentalne iscrpljenosti. To je rezultat neke dugotrajne uključenosti u situacije koje su za nas emotivno zahtevne. Neko vreme pokušavamo da istrpimo pritiske pod kojim se nalazimo i u jednom momentu, jednostavno, naši resursi nisu dovoljni, ne uspevamo da se izborimo sa tim i ulazimo u zonu burnouta", objašnjava Dragana.

OD BIOMETRIJSKOG NADZORA VIŠE RIZIKA NEGO KORISTI

"YOU ARE AN IRONMAN" OSTANE ZA ČITAV ŽIVOT

Iz svog dosadašnjeg radnog iskustva, mnogi mladi sa kojima smo razgovarali navode da su doživeli burnout na poslu:

"Izgaranje na poslu doživljavam vrlo često, s obzirom na posao koji radim. Vrlo je stresan, dinamičan i napet, stvari se menjaju iz minuta u minut. Rešenje jeste da se, kada se završi radni dan, u potpunosti isključim iz tog sveta. Iako znam da me sutra čeka još stresniji dan, ne razmišljam o tome, jer to će doći, pa će doći."

"Susreo sam se sa burnoutom i to ne samo u jednom obliku. Mi to tumačimo kao stres na poslu, a to se podstiče i razvija od detinjstva. Naravno i od obrazovnog sistema koji nam je, negde, prvi oslonac u ovom svetu. Napredovanje sa stepena na stepen sve više dodaje tu napetost i stres. Prebrodio ga sam tako što sam skontao da to nije deo mene, već da sam ja deo toga."

"Mislim da sam se dva puta susrela sa burnoutom. Imala sam problem sa prevelikim obimom posla i nezadovoljstvom. Kombinacija ta dva faktora je idealna za burnout. Možda mogu da kažem i da se nisam izborila, nego sam otišla, dala otkaz na tom poslu. Da li je bežanje opcija? Mislim da zavisi od situacije, svakako odmor jeste lek za to, dakle, da se udaljite od onih stvari koje vam stvaraju stres."

Dragana Jelić dodaje da burnout može da narušava funkcionisanje organizma i smatra da je jako važno to što ga je prepoznala i "formalna" struka.

"Važno je da probamo da osvestimo da li su neke od komponenti burnouta prisutne kod nas. Jedna je osećaj iscrpljenosti, nesposobnosti da se smogne snaga za novi dan, nemamo entuzijazma i emocionalno smo iscrpljeni od posla. Drugo je ukoliko osećamo da smo nekako odvojeni od posla, da smo distancirani, da nas iritiraju ljudi, da zauziammo cinični stav prema poslu i drugim ljudima. Treće je da imamo osećaj neefikasnosti, ličnog neuspeha, nemamo utisak da smo efikasni u radnim zadacima. Koliko god da ulažemo neki napor, ne uspevamo da dostignemo ciljeve koje smo sebi zacrtali. Ukoliko se neka od tih stvari prepozna, možemo opravdano da kažemo da se nalazimo u zoni burnouta i trebalo bi da negde tražimo i pomoć", ističe naša sagovornica.

Oma napominje da bi bilo dobro tražiti psihološku podršku, a zdrava ishrana, konstruktivne misli, relaksacija i pravilno disanje svakako nisu na odmet.

TRGOVINA LJUDIMA SE NE DEŠAVA "TAMO NEGDE"

PITALI SMO O VAKCINAMA UMESTO VAS

Između ostalih, novinarstvo i prosveta su prepoznate kao profesije koje su najpodložnije stresnim situacijama, a ljudi koji se bave ovim poslovima izloženiji su burnoutu. Novinarka Divna Prusac kaže da je stres u novinarskom poslu neizbežan.

"Pogotovo kada krenete da se bavite novinarstvom u toku studija. Prosto, teško je raditi dve stari u isto vreme i raditi ih dobro. Ono što je meni pomagalo je definitivno psihoterapija i razgovor sa kolegama koje su u istim problemima. Razlog svega toga je što 21. vek i kompetitivnost našeg posla zahtevaju da se čovek stalno usavršava i radi na sebi. To je apsolutno dobro, ali može imati i svoje loše strane. U suštini, savetovala bih svima pshioterapiju, mnogo rada na sebi i razgovora, jer onda shvatite da niste sami u tome."

Profesorka Srpskog jezika Violeta Grujičić kaže da je u prosveti inače stresno raditi, a da je sada, tokom pandemije, to još teže.

"Najviše stresa mi je izazivao proces digitalizacije. To je nešto sa čim moja generacija nije upoznata i dan danas mi je to najveći stres. Na žalost, moram da kažem da je ovaj posao užasno težak. Čini mi se da u ovom društvu nikome nije stalo do obrazovanja. Težak je i zato što ljudi poput mene uopšte više ne rade ono što najbolje znaju da rade. Sve se svodi na puku formu, a znanje nikome ne služi i nikome ne treba. A na listi poslova na kojima se najviše sagoreva je zato što smo okruženi različitim pritiscima. Nisu to samo pomenute forme, već i razne eksterne komisije koje nas stalno proveravaju i kontrolišu, tu su roditelji, tu je direktor, učenici i ostalo. Obučavamo se konstantno, uopšte nemamo mira, bukvalno. Odavno razmišljam o tome da, zbog stresa, promenim profesiju", kaže Violeta.

MRŽNJA NA DRUŠTVENIM MREŽAMA MORA IMATI REAKCIJU

TIK TOK RASTE ALI SU FB I INSTAGRAM I DALJE UTICAJNI

Istraživačica - saradnica na Odseku za psihologiju Selka Sadiković kaže da do burnouta dolazi zato što postoje nerealni zahtevi i očekivanja od pojedinaca, bilo da ta očekivanja nametne sama osoba ili neko drugi.

"Nerealni rokovi, jako puno zadataka, puno posla koji nije usko specijalizovan da se obavlja, problemi u interakciji, problemi u interpersonalnim odnosima, neadekvatna novčana nadoknada i tako dalje, dovode do toga da se svi sistemi iscrpe. Tada čovek krene intenzivno da oseća i zdravstvene i fizičke posledice stresa. Oni, pored mentalnih problema, u stvari vode sindromu izgaranja. To je sindrom koji ni malo nije naivan. Lekari sugerišu da u krajenjem ishodu ovaj sindrom može da ima fatalan ishod, usred prevelike iscrpljenosti", ističe Selka.

Ona dodaje i da je pandemija koronavirusa dodatno "pomogla" ovom sindromu da dođe do što više ljudi, a da su mladi posebno ugrožena kategorija.

"Svi smo svedoci da je tokom pandemije povećan nivo stresa kod ljudi, samom činjenicom da je kontekst takav kakav jeste, ali i da prelazak na rad od kuće i na hibridne oblike rada dovodi do toga da nemali broj pojedinaca ustvari radi mnogo više nego ranije. Pandemija je donela i finansijsku neizvesnost za mnoge ljude, pogotovu mlade koji imaju nesigurna zaposlenja, ugovore na određeno i od kojih se očekuje da najviše rade, budu angažovani. To se opravdava prilikama i sticanjem iskustva, međutim, istakla bih da su, pogotovo mladi, pod rizikom od sindroma izgaranja, zato što je nekako celo društvo organizovano tako da se podrazumeva da mladost može sve da podnese. Istraživanja pokazuju da to baš i nije tačno i da se sindrom izgaranja može javiti u bilo kojoj uzrasnoj kategoriji", zaključuje Selka.  

Omladinska radnica Marija Marić skreće pažnju na način rada i radno okruženje u kome se dosta mladih nalazi.

"Ako mladi ne budu u sredinama koje će podsticati njihov rad tako da oni neguju kreativnost, da ne moraju non stop da budu produktivni i da nauče da upravljaju vremenom i energijom, biće u još većem izazovu nego što su sada. Jako malo vremena se posvećuje načinu na koji stiže do postignuća. Burnout postoji gotovo u svim segmentima poslovanja, odnosno, tamo gde mladi izlaze na tržište rada. Vrlo malo se razmišlja o tome kako da se uloži u osobu da ona daje najbolje rezultate, umesto da se samo traži od nje da daje te rezultate. Čini mi se da je problem burnouta u tome što ljudi koji upravljaju grupama, masama, poslovima, ne razmišljaju i ne vode se time da će ljudi biti najproduktivniji onda kada su zadovoljni", kaže Marija za Oradio.

Burnout nije nešto što se dešava odjednom. Teorija kaže da on dolazi u nekoliko faza: od oduševljenja i motivacije za poslom, željom za radom bez pauze, preko povlačenja i zdravstvenih problema, do apatije i gubitka interesovanja. On ozbiljno može da utiče i na druge segmente života. Iako je dobro što ćemo uskoro moći i da idemo na bolovanje zbog sagorevanja, ipak je bolje da do toga ne dođe, zar ne? Prevencija je i u ovom slučaju najbolji lek, a nekada neću, ne znam i ne mogu i nisu toliko loše opcije.

Ukoliko se suočavate sa stresom ili prepoznajete neke od simptoma burnouta, ovo su neki od telefona na koje se možete obratiti:

Novosadski humanitarni centar: 021423021 ili mejlom na nshc@eunet.rs

Centar Srce - 0216623393 ili preko mejla vanja@Ecentarsrce.org

Online savetovaliste Pricajmo k(od) kuće, pricajmokodkuce@gmail.com

Emisiju "U kakvoj zemlji želim da živim?" poslušajte u plejeru:

J. Božić

Foto: Pixabay.com