Društvo
Mržnja na društvenim mrežama mora imati reakciju
Koliko ste samo videli uvredljivih komentara do sada na društvenim mrežama? Gotovo da nema teme pod kojom se ne razgore poruke mržnje, uvrede i pretnje. To je tipično za izrazito polarizovana društva, ali je još karakterističnije za društva koja nemaju svest o posledicama govora mržnje i agresivnog nastupanja na društvenim mrežama.
Znamo li šta može da nas zadesi ako nekome pretimo ili širimo mržnju, netrpeljivost, lažne informacije, pokušavamo da izazovemo paniku? Da li je država ta koja mora da reaguje, jesu li to i u kojoj meri društvene mreže i portali? Šta mi možemo da učinimo kako bismo umanjili efekte takvog ponašanja na društvenim mrežama?
Kakva je situacija na našem parčetu interneta? Verovatno je svima jasno da živimo u veoma haotičnim vremenima, kojima mreže dodatno doprinose. Galeb Nikačević, autor podkasta Agelast, svakodnevno komunicira sa gledaocima na svom kanalu i na društvenim mrežama. On kaže da smo izuzetno daleko od bilo kakve kulture dijaloga i ponašanja na mrežama.
"Komentari umeju da budu veoma brutalni, zato što dolazi do višestrukog posredovanja. Tada se dešava disperzija odgovornosti sa nekoga na nikoga i to rađa subjektivan doživljaj da odgovornosti, zapravo, nema", kaže Galeb.
Galeb Nikačević, foto: Agelast Facebook
Prema njegovim rečima, jedno je kada u svakodnevnom govoru uživo kažemo nešto neprimereno, a sasvim drugo kada to isto zapišemo kao svoj status na mrežama.
"Kada nešto prokomentarišemo u nekom krugu prjatelja, to su čuli oni, desilo se u trenutku i već u sledećem ga nema. Kada to napišete online, deluje daleko strašnije i ostaje zabeleženo zauvek. Kao da još uvek nemamo svest o tome. Matrice nasilja u komunikaciji na najvišem nivou, državnom, sistemskom, spuštaju se na dole i onda deca, mladi i svi ostali preuzimaju te matrice koje su normatizovane. Nisam siguiran da je naše ophođenje prema drugima na društvenim mrežama odraz onoga kako je u realnom životu, ali sve to ume da izgleda veoma brutalno", objašnjava Galeb.
Ljudi koji šire mržnju, vređaju i prete, neretko se, kada ih okolina osudi, pozivaju na slobodu govora i mišljenja. Najružnije optužbe, šovinizam, rasizam, homofobija, sve češće se maskiraju pod slobodom govora, odgovornost se odbija, a eventualne intervencije državnih organa ili sankcije društvenih mreža nazivaju se gušenjem slobode izražavanja, tiranijom i slično. Predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodina Norbert Šinković kaže da i na društvenim mrežama moraju da postoje pravila koja će se poštovati, kao i odgovornost za izrečeno.
"Odgovornost ne treba da bude samo materijalna, već i krivična. To je javni prostor i imamo odgovornost za njega. NDNV je podneo nekoliko prijava zbog pretnji koje su upućene našim članovima. Zakon u ovom trenutku prepoznaje tu odgovornost", kaže Šinković.
On dodaje da se uvek postavlja pitanje šta činiti sa komentarima koji se pišu na društvenim mrežama, a na stranicama medija.
"Mnoge redakcije su ukinule komentare, jer su svesni da moramo da negujemo javni govor i sprečimo bilo kakvo širenje mržnje. Zakonodavstvo ima mogućnost da tretira takve slučajeve, ali je pitanje koliko to čini uspešno", kaže Šinković.
Norbert Šinković, foto: N1
On dodaje da je potrebna kontinuirana edukacija svih korisnika mreža o tome šta je govor mržnje i koje su posledice takvog ponašanja.
"Moja sloboda govora je ograničena tuđim slobodama i ja nemam prava da prelazim tu liniju. Uređivanje i uklanjanje poruka mržnje se, u tom smislu, ne može nazvati kršenjem nečijih prava na izražavanje", smatra Norbert.
O odgovornosti donekle brinu i same društene mreže. One mogu da vam blokiraju nalog na oročeno vreme ili za stalno i pritisak da reaguju na takve pojave sve je veći, pa će i samoregulacija biti sve obimnija.
Sa druge strane, sudovi mogu da izreknu mnogo teže sankcije za loše ponašanje na mrežama. Kazne se kreću od novčane do pet godina zatvora, u zavisnosti na koji način ste i koga ugrožavali.
Bojan Perkov iz "Share" fondacije kaže da se uvredom najčešće napada na čast, ugled ili reputaciju što uzrokuje duševne bolove.
"Bez obzira na to da li su krivična dela upućena na internetu ili u fizičkom prostoru, odgovornost je ista. Ne treba misliti da ne postoji mogućnost da građani budu izvedeni pred nadležne organe ukoliko su sa anonimnog naloga pretili ili vređali nekoga", kaže Bojan.
Celu emisiju "Za i protiv" posvećenu odgovornosti na društvenim mrežama poslušajte na našem podkastu.
P.K.