...
TRENUTNO12:00 - 12:30Pre podne na O radiju

Društvo

Trgovina ljudima se ne dešava "tamo negde"

18.10.2021.

Posao. Ljubav. Zdravlje. Zvuči kao super prilika za dobru insta fotku. Ali, ako se malo zadubite u oglas pročitaćete:

  • Austrijska kompanija
  • Velika zarada
  • Fleksibilno radno vreme
  • Sam svoj gazda
  • Mogućnost napredovanja

Da li biste se prijavili? Da!? Čak i ako ne vidite nijedan podatak o poslodavcu, nijedan kontakt, sajt, nijednu drugu ponuđenu informaciju…

Pre nego što krenete dalje, ovo je tipičan primer kako izgleda oglas čiji bi ishod mogla da bude trgovina ljudima.

.

U svetu, blizu 2,5 miliona ljudi postanu žrtve trgovine ljudima, a broj identifikovanih žrtava raste i u Evropi. Prema dostupnim podacima UNICEF-a, najmanje 120 miliona devojčica između 10 i 18 godina starosti bilo je primorano na seksualne odnose i izloženo neprimerenom seksualnom sadržaju. U skoro 90 odsto slučajeva, počinioci su im bili poznati. U Srbiji su 2020. godine identifikovane 53 žrtve trgovine ljudima. A do septembra ove godine čak 32 žrtve trafikinga, od čega je devetoro maloletnih osoba.

Istraživanja pokazuju da mladi uglavnom ne znaju ništa od toga: 

"Prijavila bih se svakako na takav oglas, mada sam i do sada mislila da se to dešava tamo negde. Ne dešava se u mojoj okolini”. 

"Prijavio bih se na takav oglas ako mislim da je u mojoj struci. Ne verujem da bi nešto meni moglo da se desi, ali iskreno, nisam siguran ni da bih mogao na vreme da uočim ako neko od mojih prijatelja ide takvim putem, nesvesno.” 

"Čula sam za takve stvari od Crvenog krsta, ali mislim da to nije dovoljno. Trebalo bi da se o tome više govori u školama. Imamo predavanja o drogama, a većina o tome zaista zna, pogotovo sada kada sve imaš na internetu, ali se o trgovini ljudima ne govori. Zato mi je to tako dalek scenario”. 

trafikingdecaa jpg

U susret Evropskom danu borbe protiv trgovine ljudima, organizacija Atina i Centar za prava deteta pokrenule su digitalnu platformu namenjenu srednjoškolcima "Kako da se zaštitiš od trgovine ljudima". Osnovna ideja i cilj nastanka te platforme jeste da se mladi, koji i jesu u povećanom riziku da postanu žrtve trgovine ljudima, direktno informišu o tome kako da pepoznaju te rizike i kako da se zaštite. Lidija Đorđević dolazi upravo iz NVO Atina i neko je ko ima dugogodišnje iskustvo u direktnom radu sa devojkama i ženama žrtvama trgovine ljudima. 

"Prva pogrešna pretpostavka dolazi od medija, gde se trgovina ljudima romantizuje i predstavlja isključivo kao prodaja ili kupovina i držanje u lancima. To je davno prevaziđeno. Zato brojni slučajevi, koji su tu prisutni i koji mogu biti vidljiviji i na vreme identifikovani, prolaze pored nas. Pogotovo danas, kada govorimo o dostupnosti interneta i društvenih mreža, gde su mnoge lične informacije dostupnije. Jako lako se dešava da mladi budu osuđeni, ucenjeni ili potčinjeni tako što neko koristi njihove lične podatke i fotografije. Mnogo je efikasnije držati osobu u strahu, u uceni i poništavanju osnovnih prava, gde ona ne vidi zaštitu sisitema. Tu nema fizičkog kažnjavanja ili zadržavanja u nekom prostoru. Sada postoje novi načini manipulacije kojima se osoba može zavrbovati, što dovodi do kasnije eksploatacije", ističe Lidija. 

U Srbiji, ali u svim ostalim zemljama Zapadnog Balkana, deca i mladi čine većinu među identifikovanim žrtvama trgovine ljudima. Ali iza statistike stoji čitav sistem. Sistem koji treba da se menja. 

Socijalni radnik, Đorđe Dogandžić iz Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima, veruje da se taj sistem menja osobu po osobu. Njegov posao je direktan rad sa žrtvama trgovine ljudima, vršenje postupka identifikacije i koordinacija zaštite žrtava u saradnji sa sistemima policije, pravosuđa, socijalne zaštite, obrazovanja i organizacijama civilnog društva. 

"Neretko se dešava da i danas, kada se mnogo više govori o tome, nastavnici, profesori, ustanove socijalnog rada, policije ili slično prosto ne prepoznaju slučajeve trafikinga. Kada ih i prepoznaju, takvi slučajevi vrlo brzo izađu u javnost terajući tako sistem da se zatvara. Naša ideja je da osvestimo mlade, da oni budu ti koji sarađuju sa tim sistemom. Žrtve trgovine ljudima najčešće su nam od ranije poznate, u smislu da su prošle kroz neku od institucija – bilo da su prvobitno bile žrtve ekstremnog siromaštva, vršnjačkog ili nasilja u porodici ili bilo šta slično. Takva osoba gubi poverenje u sistem, ali ne nužno i u pojedince oko nje. Ako bismo osvestili mlade, srednjoškolce, studente, da na vreme prepoznaju znake i oblike trafikinga, oni bi mogli da budu ti koji alarmiraju nas kada nam žrtva prosto promiče ispod radara”, objašnjava Đorđe.

trgovina ljudima png

Takve inicijative već postoje, ali stvar kod trgovine ljudima je u tome da konstantno evoluira. Oglasi poput onog sa početka teksta, sada su skoro stvar prošlosti. Statistika pokazuje da su najranjiviji mladi oko 14 godina. To je doba kada faktički mnogi mladi nekontrolisano koriste društvene mreže. Zato je jako bitno stalno ponavljati da trgovina ljudima nije samo nevoljan prelazak preko granice, nije samo ono što gledamo u filmovima sa Lijamom Nisonom i ne svodi se samo na seksualnu eksploataciju. 

Crveni krst Srbije deo je sistema o kome govorimo. Jedna od organizacija koja pruža pomoć i žrtvama, ali, danas možda i bitnije, jedna od onih organizacija koja redovno sprovodi radionice upravo za mlade. Više od 3.500 mladih osoba je samo 2020. godine kroz igru dobilo neophodne informacije o potrebi i načinima zaštite, kako ne bi postali potencijalna žrtva trgovine ljudima i to od vršnjačkih edukatora, kao što je dvatesetogodišnja studentkinja Fakulteta tehničkih nauka Natalija Svilar.

"Prva reakcija je šok, a onda dolaze pitanja. I to je jako dobar znak. Prosto, mladima nema ko da kaže kakvi oblici trafikinga postoje, ko su trafikeri, šta je tačno trgovina ljudima. Kada im objasnite da nije kao u filmovima, mladima otvorite oči. Onda počinju da pitaju o društvenim mrežama, kako da se ponašaju na putovanju i kako da obrate pažnju, pitaju o oglasima koje su videli i slično. Jako je važno naučiti ih kako da u moru informacija na internetu pronađu one koje su ispravne i one koje su pogrešne. Moramo da ih naučimo kako da postanu obazriviji, kako da zapažaju i primete nešto što inače ne bi", objašnjava Natalija.

trgovina ljudima1 png

Zbog svega toga, već devet godina udruženje Sloboda nema cenu organizuje Konferenciju "Sloboda nema cenu – neće proći", namenjenu pre svega studentima medicine, psihologije, socijalnog rada, pravnicima i novinarima. Konferencija i dalje ima za cilj da edukuje buduće profesionalce, da pruža mladima dodatna znanja i veštine o trgovini ljudima kroz učenje od starijih i iskusnijih kolega, objašnjava direktorka Udruženja Dobrila Marković

"I ovog puta su tu paneli i radionice, ali poslednje dve godine odlučili smo se za drugačiji pristup. Prošle godine je to bio performans u saradnji sa Operom Srpskog narodnog pozorišta, a potom i predstava o deci na ulici 'Devojčica sa šibicama', Sonje Petrović. Radimo zapravo sve što možemo kako bismo se što bliže približili mladima i govorili njihovim jezikom. Iz tog razloga, baš sada i pokrećemo digitalnu kampanju Neće proći u kojoj će aktivnu ulogu imati mladi. Kampanja se odvija u okviru projekta "Ne u mojoj smeni" koji realizuje Festival ekološkog pozorišta za decu, u saradnji sa Udruženjem Sloboda nema cenu i Kino Klubom Novi Sad, u okviru aktivnosti jačanja kapaciteta i sposobnosti lokalnih organizacija civilnog društva za sprečavanje i borbu protiv trgovine ljudima", zaključuje Dobrila.

Istraživanja pokazuju da je 55 odsto maloletnih žrtava trgovine ljudima regrutovano putem aplikacija i društvenih mreža. 

Žrtve su najčešće žene, devojčice i dečaci, koji se koriste za radnu i seksualnu eksploataciju, iskorištavaju se za služenje, te za ugovorene brakove.

Sistem, iako postoji, faličan je i zakoni se ne primenjuju dovoljno. Ne samo kod nas. Tako je u celom svetu.  

Pitanje je samo kako svako od nas može da utiče na taj sistem. 

Ukoliko i ti imaš pritužbe na neznanje o trafikingu, celu emisiju poslušaj u podcastu.

 

I. Miloradov

Možda te još zanima:

.

Edukativna konferencija o trafikingu

Šesta konferencija o trgovini ljudima pod nazivom "Sloboda nema cenu" biće održana u četvrtak 15. novembra u dvorcu Eđšeg. Konferencija je edukativnog…

.

Trafiking se izbegava obazrivošću

Trgovina ljudima jedna je od najprofitabilnijih kriminalnih aktivnosti, koja pogađa ne samo nerazvijene ili zemlje u tranziciji već i ekonomski…

.

Zašto je problem usvojiti zdravu naviku?

Prvi korak je priznati da imaš problem.  Onda počinje presija: izgledajte i hranite se zdravo, 12 navika uspešnih ljudi, kakva…

.

Čudesni slučaj Vladimira Čvorovića iliti kako se osamostaliti u Srbiji

Vladimir Čvorović je urbani mit. Tridesetogodišnji apsolvent Veterinarskog fakulteta u Beogradu i jedan od retkih mladih ljudi u ovoj zemlji…

.

Koliko smo normalni u novoj normalnosti?

Gde ćemo se nalaziti za šest meseci, za godinu dana ili deset godina od sada? Koliko nas leži budno noću…

.

Zašto ne volim leto, sasvim lična priča

19. decembar 1987. godine bio je u sred najstrašnije zime, priča mi mama. Tada je dve nedelje ledilo sa onim…

  • 10:45 Prava stvar
  • 11:00 Za i protiv
  • 12:00 Pre podne na O radiju
  • 12:30 Album nedelje
  • 12:45 Lampica

Anketa

Kako te rade praznici ?

Oradio logo