Društvo
Od biometrijskog nadzora više rizika nego koristi
Novosadska "Tržnica" nabavila je kamere sa softverom za prepoznavanje lica, koji bi imao i bazu podataka u kojoj bi bilo hiljade fotografija osoba koje posećuju novosadske pijace, preneo je ovih dana Radio 021. Iz ovog javno-komunalnog preduzeća su potvrdili da je tehnika nabavljena, ali navode da se ona neće koristiti dok se "ne stvore zakonske mogućnosti" i uveravaju "da štite privatnost građana".
Iako kupovina sistema video nadzora za pijace ne predstavlja novinu, iznenađuje to koja je vrsta opreme nabavljena, jer se uvidom u specifikacije tendera primećuje da je Tržnica kupila opremu sa softverom koji omogućava prepoznavanje lica i pravljenje baze sa hiljada fotografija posetilaca pijace, a isto se može raditi i sa vozilima.
"Pametna funkcija prepoznavanja lica i upoređivanje snimljenog lica sa licima iz prethodno pohranjene baze podataka (kapacitet baze lica najmanje 10.000 fotografija, u slučaju automatskog prepoznavanja lica automatski se aktivira alarm i prenosi informacija o tome dežurnom licu). Pametne funkcije: detekcija prelaska preko linije definisane u slici, detekcija ulaska u određeno polje u slici, detekcija napuštenih objekata u slici, detekcija pomeranja određenih objekata u slici, detekcija lica i detekcija nagle promene scene", stoji u specifikaciji kamera koje je Tržnica kupila za Futošku, Limansku i Najlon pijacu.
Kako vam ovo zvuči? Da li vas plaši, ili mislite da će to doprineti vašoj bezbednosti dok kupujete bakaluk?
Izveštaj o veštačkoj inteligenciji u krivičnom pravu i njenoj primeni u policiji i sudstvu u krivičnim predmetima, koji je podneo bugarski EU poslanik Petar Vitanov, između ostalog traži od Evropske komisije zabranu "svake obrade biometrijskih podataka, uključujući slike lica, koja pretpostavlja masovni nadzor u javno dostupnim prostorima". Takođe, traži se proglašenje moratorijuma na primenu sistema za prepoznavanje lica za svrhe sprovođenja zakona, u funkciji identifikacije, izuzev isključivo za identifikaciju žrtava krivičnog dela, sve dok ne budu ispunjeni jasno definisani uslovi.
Ukoliko se ugradi u evropske propise, takav stav će značajno uticati na krupne tehnološke kompanije, čiji su algoritmi pretežno u domenu poslovne tajne.
Milica Jovanović, frilens novinarka specijalizovana za digitalni nadzor, kaže da biometrijski nadzor ni slučajno ne bi smeo da postoji.
"Biometrijski nadzor menja naše društvo na načine koje još ne možemo ni da pojmimo. Da li želimo da živimo u zatvorima na otvorenom? Nadzor je opasan jer ukida građansku privatnost. Kada država mašinski prikuplja ogromne količine podataka i obrađuje ih, ona može da sazna ko ste, kuda se krećete, kakvu literaturu čitate, s kim se dogovarate, za vas više nema privatnosti. A privatnost postoji u zakonodavstvu, od ustava do pojedinih zakona i konvencija. Privatnost je neotuđivo pravo i ne može se menjati", kaže Milica.
Prema njenim rečima, ukidanje privatnosti budi strah i u vezi sa nekim drugim ljudskim pravima.
"Svest da vas neko stalno posmatra i prati nije prijatna i loše utiče na to da se slobodno izražavamo, protestujemo, sastajemo se s kim god želimo", tvrdi Milica.
Prema rečima Andreja Petrovskog iz Šer fondacije, biometrija obezbeđuje da se određene ljudske karaktreristike na neki način kvantifikuju.
"Kamere koje nam postavljaju jesu najnovije generacije, Huawei je tu instalirao veliki set softvera koji pomaže MUP-u da dođe do što više podataka o našim građanima. On prati i registarske tablice, postavljeno je više od 1.000 kamera, a neke od njih su izviđačke i pokrivaju sve uglove oko sebe, dok neke mogu da zumiraju dobro i u lošim vremenskim uslovima", kaže Petrovski.
TRGOVINA LJUDIMA SE NE DEŠAVA "TAMO NEGDE"
On dodaje da je deo kamera ugrađen i u neka policijska vozila i one postaju sastavni deo njihove uniforme.
Iz državnih institucija javnost je nekoliko puta ubeđivana da biometrijski nadzor u Srbiji nema pravnih prepreka, da se neće zloupotrebljavati i da neće kršiti naša prava. Ali, da li je baš tako?
"Možda ne postoji zakon o biometrijskom nadzoru, ali imamo druge zakone, poput onog o zaštiti podataka o ličnosti koji izričito kaže da je prikupljanje i obrada ovakvih podataka zabranjena", tvrdi Danilo Krivokapić iz Šer fondacije.
Kako ističe, dobit od ovakvog sistema mora biti veći od rizika, a to nije slučaj.
"Niko nam još nije objasnio koje benefite ćemo imati od pametnih kamera, a nabrojali smo brojne rizike i strahove", zaključuje Krivokapić.
Koji su još rizici i na koji način se biometrijski nadzor može zloupotrebiti, poslušajte na našem podkastu:
P.K.
