...
TRENUTNO00:00 - 05:00Music Mix by Bea

Društvo

Uključiti i građane u saniranje posledica oluja

02.10.2023.

Ovog leta, tačnije 19. i 21. jula, Novi Sad su pogodile dve superćelijske oluje. Jak vetar oštetio je infrastrukturu grada, a stradalo je i ono što ne može da se popravi i vrati u prvobitno stanje. Stradalo je drveće. Šetnja gradom posle oluje ostavila je mnoge građane zaprepaštene. Slomljene grane, prelomljena i iščupana stabla, prizor je koji je mnoge ostavio bez daha. Prema izveštaju javnih gradskih službi, Novi Sad je ostao bez više od 4.000 stabala, a među njima je i najstarije stablo u gradu, čuveni Koprivić koji je poživeo oko 150 godina. 

.

Ubrzo nakon oluje čelnici grada najavili su formiranje “Stručnog tima za saniranje javnih zelenih površina na teritoriji Grada Novog Sada nastalih kao posledica oluja praćenih jakom kišom i atmosferskim pražnjenjem koje su počele 19. jula i zahvatile teritoriju Grada Novog Sada”. Tim je formiran već početkom avgusta, ima 27 članova u kom se nalaze uglavnom predstavnici gradskih javnih preduzeća, koja se i bave zelenilom. Pored njih tu je i nekoliko predstavnika nevladinog sektora. 

Prvi sastanak Stručnog tima održan je tek 19. septembra, a cilj  sastanka bio je sagledavanje razmera oštećenja koja su nastala tokom nevremena. 

“Razgovarali smo o posledicama superćelijskih oluja i odlučili da napravimo strateški plan kako će se uništene zelene površine revitalizovati. Ponovo treba organizovati sadnju i trebalo bi da vidimo koje su to mere koje ćemo preduzeti kako bismo ponovo oživeli ta područja”, kaže za O radio Miloš Stojanović koji u timu predstavlja udruženje Zeleni sad. 

drvece posle oluje foto Alma

Zahvaljujući saradnji  gradskih i pokrajinskh javnh preduzeća, prikupljeni su podaci o broju uništenih stabala u urbanim zonama Grada Novog Sada, kojih je oko četiri hiljade. U ruralnim sredinama i oblastima namenjenim proizvodnji drvne mase kojima upravljaju JP "Vojvodinašume" i JVP "Vode Vojvodine", razmere oštećenja su mnogo veće i obuhvataju više desetina hiljada stabala.

"Svi članovi tima zamoljeni su da daju svoje predloge mera na koji način može da se sanira nastala šteta, kao i neki rokovi i procena samih troškova. Ono na čemu insistiraju 'Inženjeri zaštitne životne sredine' jeste da se građanima omogući da aktivno učestvuju u ovom procesu, pre svega tako što će im se omogućiti da na lokacijama koje se nalaze u blizini njihovog mesta stanovanja zasade adekvatno drveće i da o njemu vode brigu. Podsetiću vas da to trenutno nije moguće, da sve zelenilo održava Gradsko zelenilo. Ideja dolazi iz razvijenijih zemalja i primer je dobrog domaćinskog ponašanja da svako od nas vodi računa o onome što ga okružuje. Na ovaj način bi svako od nas mogao da da svoj doprinos životnoj sredini u kojoj boravi", kaže za Oradio Igor Jezdimirović koji u timu predstavlja Inženjere zaštite životne sredine. 

Igor dodaje da, na žalost, ako posmatramo delovanje čoveka na prirodu, ovakve oluje možemo očekivati češće. Upravo iz tog razloga, pored obnove zelenih površina trebalo bi voditi računa i o tome na koji način možemo da se pripremimo na nove klimatske uslove. Zbog toga bi trebalo razmišljati i o vrstama koje će se saditi, a koje mogu biti otpornije na ono što nas čeka. Takođe, Igor smatra da bi za svako uništeno drvo trebalo posaditi stotinu mladih sadnica jer će na taj način i mikroklima biti poboljšana, a i dorineli bismo smanjenu uticaja klimatskih promena. 

drvece posle oluje foto alma1

I Miloš se slaže da je uključivanje građana veoma važno kada pričamo o saniranju posledica oluje, pa će se i udruženje Zeleni Sad zalagati za to

"Ovo će sigurno potrajati i mislim da nije realno da se uradi u toku jesenje sadnje. Sanacija bi mogla da traje i više od dve godine, tako da je veoma važno da uključimo sve građane i tako svi zajedno pomognemo gradu. Napravili smo sedam predloga konkretnih projekata. Neke bi mogli da sprovedemo već ove jeseni, a neke sa početkom proleća. Videćemo šta će od toga biti usvojeno i onda ćemo moći da dalje delujemo”, kaže Miloš.

Posledice globalnog zagrevanje iz godine u godinu osećamo sve više. Efekti klimatskih promena su sve razorniji i klimatolozi tvrde da će oluje poput onih koje su nas u julu pogodile biti sve češće. Oluje te snage pojavljivale su se jednom u 15-20 godina, a onda su nas zadesile dva puta u dva dana. Srećom, nisu dugo trajale, inače bi šteta bila mnogo veća. 

"Životna sredina u Novom Sadu i zelenilo grada pripadaju svima nama i moramo pronaći način na koji svi možemo da damo svoj doprinos da se ona održava i unapređuje . Ne može se osloniti na jedno javno-komunalno preduzeće jer je teritorija suviše velika. Ako želimo da sve bude sređeno i svako od nas da svoj mali doprinos, mnogo brže možemo rešiti sve probleme”, zaključuje Jezdimirović. 

Naredni sastanak tima još uvek nije zakazan i svi zajedno možemo samo da čekamo koje će odluke biti donete.

Emisiju Eko linija u kojoj smo razgovarali o obnovi zelenih površina u Novom Sadu možete poslušati u plejeru ispod.


Alma Kovčić

Fotografije: Oradio

Tagovi

Možda te još zanima:

.

Zacementirani okean

Oluje sadrže mnogo energije, što može prouzrokovati eroziju obale i štetu kada stignu do nezaštićenih obala. Majkl Triantafilu, profesor okeanologije i…

.

Kad dođu ozbiljne nepogode nestaće nam reči da ih imenujemo

Senzacionalistički, klik bejt naslovi, nisu zaobišli ni najobičniju vremensku prognozu. Leto više nije toplo nego imamo paklene vrućine, a zime…

.

Oluju čovek ne može da spreči

Nedavne nezapamćene oluje koje su protutnjale regionom skrenule su pažnju na zanimanje i značaj nauke koja se bavi predviđanjem vremenskih…

.

Vredi pročitati: Oluja u šolji čaja

Za početak 2023. godine pisac i novinar Bojan Džodan nam preporučuje naučno-popularno delo Helen Čerski "Oluja u šolji čaja".

.

Vredi pročitati: Stiven King - Oluja veka

Stiven King je dobro znani majstor horor žanra. Ovoga puta, otkrivamo jedan naslov koji još nije preveden na srpski jezik.…

.

Google u borbi protiv toplote

Google je predstavio nove alate zasnovane na veštačkoj inteligenciji. Alati će služiti da uoče toplotna ostrva, da prate pokrivenost drvećem i…

  • 00:00 Music Mix by Bea
  • 05:00 Music mix by Anja
  • 10:00 Pre podne na O radiju

Anketa

Na koji način koristiš ChatGPT?

Oradio logo