Društvo
Voće i povrće - izvor zdravlja ili stovarište pesticida
Ivana je kupila breskve na pijaci. Došla je kući i pojela jednu. A onda se desilo gotovo isto ono što je snašlo Snežanu kada je pojela naizgled lepu, crvenu, otrovanu jabuku.
"Navikla sam da jedem dosta voća i uglavnom sam jela iz svoje bašte. Nažalost, baštu više nemam, pa su mi pijaca i marketi glavna mesta za snabdevanje voćem i povrćem. Kupila sam breskve na pijaci i pojela sam jednu. Doduše, samo sam je malo proprala i nisam skidala koru, jer volim da uživam u punoći ukusa, ali to je bila fatalna greška. Trebalo mi je 24 sata da dođem sebi", priča Ivana za Oradio.
Dijareja, malaksalost, povraćanje i groznica tresli su Ivanu sve dok, kako sama kaže, breskva nije napustila njeno telo. Nije se obratila lekaru jer su simptomi brzo prestali, ali kaže da bi sigurno posetila doktora da je muka trajala duže. I sigurna je da ništa drugo nije moglo da izazove takvu reakciju, osim breskve koju je pojela.
U proteklih nekoliko nedelja dobili smo informacije da su različiti kontigenti voća za izvoz vraćeni sa granice ili zbog prekomerne količine dozvoljenih pesticida ili zbog upotrebe pesticida koji uopšte nisu dozvoljeni u Evropskoj uniji.
Voće za izvoz definitivno neko kontroliše prilikom ulaska u drugu zemlju, ali šta je sa voćem koje završava na našim pijacama i u marketima.
"Kontrola ostataka pesticida je u nadležnosti poljoprivredne insekcije. Zakonom o bezbednosti hrane i pratećim pravilnicima je propisano koliko rezidivi, odnosno ostaci pesticida, mogu da se nađu u voću i povrću koje se stavlja u promet i te ostatke kontrolišu nadležni inspekcijski organi. Na prvom mestu poljoprivredna i fitosanitarna inspekcija, u zavisnosti od vrste hrane", objašnjava za Oradio Mladen Alfirović, pravni savetnik Udruženja za zaštitu potrošača Vojvodine.
Inspektori na pijacama nasumično biraju sa koje će tezge uzeti namirnice i kontrolisati ih. Nikada se ne kontroliše sve. Postoji pravilnik po kome se uzorkuju proizvodi, oni se šalju na analizu i na osnovu rezultata se dalje postupa.
Jedno od osnovnih prava potrošača je pravo na bezbednost, odnosno, zaštita od robe i usluga koje mogu da naruše njihovo zdravlje. Kada su ostaci pesticida u pitanju, lekari upozoravaju na simptome poput mučnine i alergijskih reakcija, kao i posledice odloženog dejstva pesticida, koji se sakupljaju u bubrezima, jetri i organima za disanje, što može dovesti i do kancerogenih oboljenja.
"Kada postoji osnovana sumnja da je došlo do alergijske reakcije zbog konzumacije određenog proizvoda, trebalo bi se javiti lekaru i ukoliko se dokaže, a to je u praksi malo problematično, da je alergijska reakcija nastala baš kao posledica konzumacije određenog proizvoda i da je taj proizvod imao u sebi količinu pesticida veću od zakonski dozvoljene, onda bi teoretski tom prodavcu potrošač mogao da se obrati sa zahtevom za naknadu nematerijalne štete, zbog narušenog zdravlja", objašnjava Alfirović.
Pojedine namirnice su rizičnije od drugih jer se tokom sazrevanje tretiraju češće. Bitno je i da proizvođači poštuju karencu, odnosno, period od poslednjeg tretmana do berbe, kako bi njihov proizvod bio bezbedan za upotrebu.
"Breskve su prilično rizične jer prolaze najveći broj tretmana pesticidima i više različitih preparata se koristi. Zbog toga bi trebalo da podležu baš strogoj kontroli, Trebalo bi voditi računa da se makar to voće kupuje na mestima i od trgovaca koji su registrovani. Ako ih kupite na nekoj divljoj tezgi ili buvljoj pijaci, onda ste prepušteni sami sebi", upozorava Mladen.
Osim bresaka, koje je naveo, među rizične spadaju i jabuke koje se tretiraju više od 20 puta tokom sazrevanja, potom zelena salata, kao i jagode koje se prskaju i tokom berbe.
OBRATI PAŽNJU
Lekari savetuju da čak i oprano voće i povrće koje spakovano kupujemo u marketima dobro operemo pre konzumacije. Veliki lanci marketa imaju strože kontrole kada su ostaci pesticida u pitanju, u odnosu na pijace, jer ih, osim fitosanitarne inspekcije, sprovode i oni sami, kako ne bi došli u nezgodnu situaciju da ih neko tuži i tako naruše svoj ugled. Možda mislite da ćete na pijaci kupiti neprskano voće, ali to već godinama u nazad gotovo da i nije moguće, jer proizvodnje voća i povrća nema bez upotrebe pesticida.
Ostaje nam samo da voće i povrće dobro operemo. Dobro ga je potopiti u vodu na neko vreme, a zatim i isprati nekoliko puta pod tekućom vodom. Neki potopaju voće i povrće i u sodu bikarbonu, jer ona razlaže pesticide, ali je i nakon toga voće i povrće potrebno dobro isprati čistom vodom.
A.K.
foto:Pixabay
