...
TRENUTNO10:45 - 11:00Prava stvar

Društvo

Kompostiranjem do zadovoljstva

19.06.2023.

Znamo koliko je bitno da smanjimo deponovani otpad, da recikliramo, da odvajamo, da ponovo iskoristimo, a sada imamo i rešenje za smanjenje organskog otpada na deponijama. Organski otpad na deponijama truli i tako doprinosi efektu staklene bašte. Već smo pričali o tome da biootpad može da se koristi za proizvodnju biogoriva, ali postoji nešto što možemo da uradimo i sami sa njim. Možemo da pravimo kompost koji kasnije koristimo kao đubrivo za svoje bašte, travnjake ili saksijsko cveće. 

.

“Kompostiranje je jedna od metoda putem koje se može razgraditi organska materija. Tu pre svega mislim na ostatke iz domaćinstva, odnosno sve otpadtke iz kuhinje, zatim na otpadke iz bašte i dvorišta, od lišća do granja. Kompostiranje je metoda putem koje ove otpadke pretvaramo u đubrivo”, kaže za O radio Frančeska Fornari, koordinatorka Volonterskog centra Vojvodine koji ovog leta organizuje i radionice o kompostiranju, a koja i sama kompostira otpad iz svog domaćinstva. 

Postoje različite vrste kompostiranja, klasični, lenji i bokaši kompost, i bitno je da u startu odaberete onu metodu koja najviše odgovara vašem prostoru, ali i potrebama. 

compost3pixabay jpg

Da biste počeli da kompostirate, pre svega je potrabna dobra volja, malo istraživanja i upornosti.  Ako kompostirate imaćete mnogo manje smeća u svom domaćinstvu, a kada u kanti za đubre nema organskog otpada, onda ono može duže i da stoji u kući jer nema neprijatnog mirisa iz kante. 

“Ljjudi koji žele da koriste komposter za svakodnevnu upotrebu u njega mogu svakog dana da odlažu ostatke iz svojih kuhinja. Kad kažem ostatke ne mislim na kuvanu hranu i ne mislim na meso, ribu i kosti nego na sve što je sirovo, dakle na ljuske i ostatke voća i povrća. Takođe ga možemo koristiti u bašti ili u komšiluku ukoliko se udružimo sa komšijama. Možda nema svako od nas prostora za sopstveni komposter, ali se grupa komšija svakako može opredeliti da komposter koristi zajedno. Kompostiranje je jednostavno, ali je izvesno da bi trebalo da znamo kako da kompostiramo da bi se izbegao proces truljenja”, kaže Frančeska.

compost1pixabay jpg

Kod kompostiranja je najbitniji balans materija koje stavljamo u komposter. One se dele na smeđe i zelene. Smeđe su uglavnom suve materije, lišće, granje, ali i karton koji možemo ubaciti ukoliko na njemu nema štampe, dok sve sveže, sirove namirnice, ali i baštenski otpad posmatramo kao zelenu materiju. 

“U zavisnosti od toga kakav kompost pravimo, odnosno u kojoj vrsti kompostera, postoje drugačiji odnosi materija. Neke vrste kompostiranja se vrše u anaerobnim uslovima, dok je za neke vrste komposta potreban vazduh. Za neke vrste kompostera je važno da je materija mokra, odnosno da komposter nije pokriven ili da imamo mogućnost da ga redovno zalivamo. Takođe, kompost je potrebno mešati, baš zbog tog odnosa, jer ako ne dolazi do mešanja odnosno do prevrtanja, ne dolazi do pravilne razgradnje jer bi materije ostale odvojene. Poenta kompostiranja je da se sve meša kako bi se stvorio balans koji je potreban za razgradu” objašnjava Fornari. 

Pored kuvane hrane, mesa, ribe i kostiju, u komposter ne bi trebalo ubacivati i pojedine vrste biljaka. Lišće oraha se sporo razgrađuje i može da pokvari kompost, a citrusi u velikoj količini mogu da poremete njegovu kiselost. Ipak ako u kompost ubacite svaki dan koru pola limuna, neće mu biti ništa. 

Poželjno je i da se u kompost ubacuju iseckane stvari, a ne cele namirnice. Ako ubacimo nešto što nije usitnjeno to će usporiti formiranje komposta. 

compost2pixabay jpg

Mnogi  imaju predrasude kada je kompostiranje u pitanju, a one se pre svega odnose na neprijatne mirise koji se pojavljuju kada se organska materija raspada i kada trune. 

“To su u principu samo predrasude. Može da dođe do problema ako kompost ne održavamo pravilno. Ako dođe do nepravilnog odnosa vode, vazduha, zelene i smeđe materije može da se desi da će kompost početi da trune, ali mi naš kompost možemo da popravimo dodavanjem materije koja nedostaje. Još jedna od predrasuda je da kompost privlači životinje, pre svega glodare. To nije tako jer baš zbog toga u kompost ne stavljamo ostatke kuvane hrane. To bi privuklo glodare i druge životinje, a to nije poželjno”, objašnjava Frančeska.

U zavisnosti od toga koliko hrane odlažemo u komposter, zavisi i koliko ćemo brzo dobiti kompost. Za početak kompostiranja ne bi trebalo odabrati period godine kada ima mnogo kiša ili kada pada sneg. 


“Mislim da je kompostiranje jako zabavan i zanimljiv proces, pogotovo za ljude koji vole da provode vreme u domaćinstvu. Jako je veliko zadovoljstvo kada naš kompost uspeva. Nedavno smo imali situaciju da nam se kompost dovoljno razgradio i posle pet-šest meseci dobili smo dovoljno đubriva da uopšte  ne kupujemo zemlju za baštu što je svakako uspeh, ali i štednja” dodaje za kraj Frančeska.

Više o kompostiranju poslušajte u emisiji Eko linija na plejeru ispod


Alma Kovčić

Foto: Pixabay


Tagovi

Možda te još zanima:

.

Moderni hodočasnici na Putu za Santjago

Santjago de Kompostela, glavni grad pokrajine Galicije u Španiji, u srednjem veku bio je najpopularnije mesto hodočašća, uz Rim i…

.

Kompostiranje je ekološka pilula za zemlju

Jeste li probali nekada da pravite kompost? U pitanju je aktivnost kojom značajno možete doprineti ublažavanju ekoloških problema, ne košta…

.

Gradski autobus pređe sedam metara na koru banane

Biootpad čini pedeset odsto otpada iz domaćinstva. Kod nas se skladišti na deponije, a mogao bi da bude resurs. Prilikom…

.

Bolji eseji za upis na koledž

Američki kutak započinje seriju radionica kojima želi da pruži podršku studentima i studentkinjama da se prijave na međunarodne univerzitete posebno…

.

Susret za lični i profesionalni razvoj

Deveta studentska konferencija "Anatomija Uspeha", koju organizuju master studenti Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu sa modula Inženjerski marketing i…

.

Mladi u riziku nemaju pravo na grešku

Nedavno je osnovana Koalicija za unapređenje položaja mladih u riziku, kako bi se osigurao sistemski pristup rešavanju izazova sa kojima…

  • 10:10 Pesma dana
  • 10:30 Tehnologija
  • 10:45 Prava stvar
  • 11:00 ŠpacirBećar
  • 12:00 Pre podne na O radiju

Anketa

U kojoj formi najčešće pratite Oradio?

Oradio logo