Društvo
Kompostiranjem do zadovoljstva
Znamo koliko je bitno da smanjimo deponovani otpad, da recikliramo, da odvajamo, da ponovo iskoristimo, a sada imamo i rešenje za smanjenje organskog otpada na deponijama. Organski otpad na deponijama truli i tako doprinosi efektu staklene bašte. Već smo pričali o tome da biootpad može da se koristi za proizvodnju biogoriva, ali postoji nešto što možemo da uradimo i sami sa njim. Možemo da pravimo kompost koji kasnije koristimo kao đubrivo za svoje bašte, travnjake ili saksijsko cveće.
“Kompostiranje je jedna od metoda putem koje se može razgraditi organska materija. Tu pre svega mislim na ostatke iz domaćinstva, odnosno sve otpadtke iz kuhinje, zatim na otpadke iz bašte i dvorišta, od lišća do granja. Kompostiranje je metoda putem koje ove otpadke pretvaramo u đubrivo”, kaže za O radio Frančeska Fornari, koordinatorka Volonterskog centra Vojvodine koji ovog leta organizuje i radionice o kompostiranju, a koja i sama kompostira otpad iz svog domaćinstva.
Postoje različite vrste kompostiranja, klasični, lenji i bokaši kompost, i bitno je da u startu odaberete onu metodu koja najviše odgovara vašem prostoru, ali i potrebama.
Da biste počeli da kompostirate, pre svega je potrabna dobra volja, malo istraživanja i upornosti. Ako kompostirate imaćete mnogo manje smeća u svom domaćinstvu, a kada u kanti za đubre nema organskog otpada, onda ono može duže i da stoji u kući jer nema neprijatnog mirisa iz kante.
“Ljjudi koji žele da koriste komposter za svakodnevnu upotrebu u njega mogu svakog dana da odlažu ostatke iz svojih kuhinja. Kad kažem ostatke ne mislim na kuvanu hranu i ne mislim na meso, ribu i kosti nego na sve što je sirovo, dakle na ljuske i ostatke voća i povrća. Takođe ga možemo koristiti u bašti ili u komšiluku ukoliko se udružimo sa komšijama. Možda nema svako od nas prostora za sopstveni komposter, ali se grupa komšija svakako može opredeliti da komposter koristi zajedno. Kompostiranje je jednostavno, ali je izvesno da bi trebalo da znamo kako da kompostiramo da bi se izbegao proces truljenja”, kaže Frančeska.
Kod kompostiranja je najbitniji balans materija koje stavljamo u komposter. One se dele na smeđe i zelene. Smeđe su uglavnom suve materije, lišće, granje, ali i karton koji možemo ubaciti ukoliko na njemu nema štampe, dok sve sveže, sirove namirnice, ali i baštenski otpad posmatramo kao zelenu materiju.
“U zavisnosti od toga kakav kompost pravimo, odnosno u kojoj vrsti kompostera, postoje drugačiji odnosi materija. Neke vrste kompostiranja se vrše u anaerobnim uslovima, dok je za neke vrste komposta potreban vazduh. Za neke vrste kompostera je važno da je materija mokra, odnosno da komposter nije pokriven ili da imamo mogućnost da ga redovno zalivamo. Takođe, kompost je potrebno mešati, baš zbog tog odnosa, jer ako ne dolazi do mešanja odnosno do prevrtanja, ne dolazi do pravilne razgradnje jer bi materije ostale odvojene. Poenta kompostiranja je da se sve meša kako bi se stvorio balans koji je potreban za razgradu” objašnjava Fornari.
Pored kuvane hrane, mesa, ribe i kostiju, u komposter ne bi trebalo ubacivati i pojedine vrste biljaka. Lišće oraha se sporo razgrađuje i može da pokvari kompost, a citrusi u velikoj količini mogu da poremete njegovu kiselost. Ipak ako u kompost ubacite svaki dan koru pola limuna, neće mu biti ništa.
Poželjno je i da se u kompost ubacuju iseckane stvari, a ne cele namirnice. Ako ubacimo nešto što nije usitnjeno to će usporiti formiranje komposta.
Mnogi imaju predrasude kada je kompostiranje u pitanju, a one se pre svega odnose na neprijatne mirise koji se pojavljuju kada se organska materija raspada i kada trune.
“To su u principu samo predrasude. Može da dođe do problema ako kompost ne održavamo pravilno. Ako dođe do nepravilnog odnosa vode, vazduha, zelene i smeđe materije može da se desi da će kompost početi da trune, ali mi naš kompost možemo da popravimo dodavanjem materije koja nedostaje. Još jedna od predrasuda je da kompost privlači životinje, pre svega glodare. To nije tako jer baš zbog toga u kompost ne stavljamo ostatke kuvane hrane. To bi privuklo glodare i druge životinje, a to nije poželjno”, objašnjava Frančeska.
U zavisnosti od toga koliko hrane odlažemo u komposter, zavisi i koliko ćemo brzo dobiti kompost. Za početak kompostiranja ne bi trebalo odabrati period godine kada ima mnogo kiša ili kada pada sneg.
OBRATI PAŽNJU
“Mislim da je kompostiranje jako zabavan i zanimljiv proces, pogotovo za ljude koji vole da provode vreme u domaćinstvu. Jako je veliko zadovoljstvo kada naš kompost uspeva. Nedavno smo imali situaciju da nam se kompost dovoljno razgradio i posle pet-šest meseci dobili smo dovoljno đubriva da uopšte ne kupujemo zemlju za baštu što je svakako uspeh, ali i štednja” dodaje za kraj Frančeska.
Više o kompostiranju poslušajte u emisiji Eko linija na plejeru ispod
Alma Kovčić
Foto: Pixabay
