U Grčkoj karantin 24/7, u Holandiji kao da se ništa ne dešava

Virus Covid-19 je skoro celom svetu doneo scenario sa kojim se svakodnevno suočavamo. Borba protiv ovog "nevidljivog" neprijatelja, kako ga mnogi nazivaju, od zemlje do zemlje je drugačija. Mere su negde različite, a negde iste. Osim državnih odluka, tu su i one koje pojedinci moraju da donose, poštuju i kojima se prilagođavaju, u skladu sa tim gde žive ili gde su se zatekli u trenutku proglašenja vanrednog stanja.

Foto: Pixabay.com

Zemlja o kojoj na žalost najviše slušamo je Italija. Svakodnevno stižu podaci o novim zaraženim pacijentima. Sandra Milošević (25) je rođena u ovoj zemlji i tu živi. Kaže da je u Italiji kritično.

"Svaki dan je sve gore i gore, kao da nema kraja. Sve je zatvoreno, rade prodavnice namirnica i apoteke. I sve što se tiče prve pomoći. Ovaj virus je opasan, treba to ljudi da shvate. Ovde ima mnogo pozitivnih, na žalost, ima dosta i mrtvih. Ima i onih koji su ozdravili, ali to još uvek nije dovoljno. Mere su veoma stroge, kod kuće smo zatvoreni, kao i svi. Jedno iz porodice može da izađe da obavi obaveze. Kazne za one koji prekrše pravila su visoke. Ovde je baš tužno, ljudi ne mogu da shvate zašto se ovo dešava. Ima i mladih koji su se razboleli, ali mislim da smo mi mlađi više prihvatili i poštovali sve ove mere nego stariji ljudi", kaže Sandra.

Prema njenim rečima, strašno je videti ovakvu Italiju i prazne gradove koji podsećaju na neki film, dok se, kako ona kaže, Italijani bore svim snagama sa pandemijom.

Asistent na Filozofskom fakultetu u Sarajevu Anes Osmić (29) kaže da je u BiH sve zatvoreno osim supermarketa i apoteka.

"Red se čeka sa obaveznim rastojanjem od metar i po između ljudi. Radim od kuće, pošto sam zaposlen na fakultetu. Imamo online nastavu, uglavnom funkcionišemo preko Skajpa i Zooma. Policijski čas je svakog dana od 18h do 5h. Ovo je za sve nas poprilično nova i neobična situacija, ali svako se snalazi najbolje što zna i ume", kaže Anes.

Većina sveta je u panici. Međutim izgleda da ima i onih zemalja koje su mnogo opuštenije kada je reč o pandemiji ovog virusa. Novinarka Nina Bursać (25) kaže da u Holandiji ima oko 12.000 zaraženih.

"Holanđani se, po mom mišljenju, ponašaju nonšalantno i neodgovorno. Kafići, restorani i butici su zatvoreni, međutim život se manje-više odvija normalnim tokom. Od kada sam se vratila, samo sam jednom prilikom išla do centra i tada sam nosila rukavice, a umesto maske šal. Bila sam bukvalno jedina koja je u metrou i u centru, gde ima najviše ljudi, nosila bilo kakvu vrstu zaštite. Mogu reći da sam se, dok sam bila u Srbiji na početku svega ovoga, osećala mnogo sigurnije nego ovde", kaže Nina.

Ni na aerodromu, kada je dolazila u Holandiju, niko nije proveravao njeno zdravstveno stanje, niti dao bilo kakve instrukcije. Nina kaže da čak ni zaposleni nisu nosili maske, niti rukavice

S druge strane, u Grčkoj su mere mnogo rigoroznije nego u Srbiji. Studentkinja Aleksandra Mišković (23) koja se trenutno nalazi u Atini, kaže da je tamo na snazi celodnevni karantin.

"Ovde ima oko 1.000 zaraženih. Niko ne izlazi, osim onih koji rade. U nabavku se ide samo ukoliko imate određeni papir, koji se uvek nosi sa sobom. Ukoliko vas policija sretne bez tog papira kazna je 150 evra, a sa njim se može jednom dnevno izaći. Pekare, apoteke i supermarketi su jedino što radi. Mogu da nabavim maske i sredstva za dezinfekciju. Nije nestašica. Jedna osoba može da kupi najviše dve maske", isitiče Aleksandra.

Ona je u Atinu došla pre proglašenja vanrednog stanja i u Srbiji i u Grčkoj.

"Zaista ne znam šta će se desiti ukoliko mi istekne 90 dana za boravak u EU. Nema nikakvih informacija o tome da li ću imati nekih kazni na granici. Sve ostalo imam. Nadam se da će se ovo rešiti i da ću uskoro moći da se vratim kući", dodaje naša sagovornica.

U Mađarskoj su mere donošene postepeno. Kulturološkinja Ester Boroš (30) kaže da su prvo bila zabranjena okupljanja za više od 100 ljudi u zatvorenim prostorima i za više od 500 ljudi na otvorenim. Kako je vreme prolazilo, mere su se poštravale.

"Osim tih zabrana, škole, univerziteti i vrtići su zatvoreni. Od tada se učenje svodi na metode koje se mogu koristiti online. Nakon toga su uvedene restrikcije koje se tiču putovanja: zabranjeno je putovanje avionima, vozovima i autobusima, uvedena je i zabranu ulaska u državu onima koji nisu Mađari. Domaći stanovnici koji uđu u zemlju odmah su podvrgnuti medicinskim ispitivanjima na virus. Ljudima je dozvoljeno da izlaze samo ako imaju dobar razlog: odlazak na posao, nabavka hrane i neophodnih sredstava za život, kao i korišćenje zdravstvenih usluga za fizičko i psihičko zdravlje. Razmak između ljudi mora biti minimun metar i po", kaže Ester.

Dodaje i da su dozvoljena manja grupna okupljanja, poput venčanja ili sahrana, uz supervizora, a osobama koje imaju iznad 65 godina dozvoljeno je da kupuju, snabdevaju se i kreću od 9 ujutru do podne.

Profesorka dramskih umetnosti Džulija Filkanapa kaže da su u Francuskoj od 17. marta zatvorene škole i univerziteti, kao i da su svi letovi otkazani.

"Premijer je rekao da će ovako biti najmanje do 15. aprila. Sada smo svi kod kuća i možemo da izlazimo napolje samo da kupimo hranu, da odemo kod doktora, u apoteku ili da idemo na neki sport. Možemo da se krećemo u krugu od kilometar od mesta gde živimo. Ovde je problem i nestašica maski i dezinfekcionih sredstava", kaže Džulija i dodaje da se još uvek ne zna da li će biti finalnih ispita u junu, ali da poslednja istraživanja pokazuju da mladima prija učenje od kuće i da imaju više koncetracije.

Novinarka Nataša Rajković kaže da se mere u Hrvatskoj menjaju u skladu sa epidemiološkom situacijom i da se čini da većina građana poštuje te mere i da ih je ozbiljno shavtila.

"Uprkos velikom strahu i šoku, ljudi su oprezni, čak i tokom zemljotresa. Poštovali su razmak i mislili i na to. Što se medija tiče, s obzirom na količinu informacija, mislim da izveštavaju najbolje što mogu. Čine se, za sada korektnim. Mladi su se pokazali vrlo odgovornim, pa je mnogo njih u različitim građanskim inicijativama. Oni pametno i zdušno pomažu onima kojima to treba i to sve rade volonterski. Većina je shvatila ozbiljnost i da je odgovorno ponašanje jedina borba koju sada možemo svi zajedno da vodimo", kaže Nataša.

U Srbiji zabrana kretanja traje 17h do 5h ujutru, vikendom počinje u 15h. Starijima od 65 godina je zabranjen izlazak napolje, a nastava se odvija online. Više podataka o stanju u Srbiji mogu se naći na sajtu covid19.rs. Iako se različito borimo u zasustavljanju pandemije, svi težimo istom: završetku ovog scenarija u kome se pojavljuju i mnogi drugi problemi. Za sada, najefektivnije se čini ono najlakše - ostati kod kuće i biti odgovoran prema sebi, ali i celom svetu.

Više o ovoj temi poslušajte u našoj emisiji "U kakvoj zemlji želim da živim"

J. Božić