...
TRENUTNO13:00 - 14:00RetroTips

Društvo

Gde ne možeš pravo, posadi tečno drvo

05.02.2024.

Pre par godina jedno tečno drvo postavljeno je u Makedonskoj ulici u Beogradu, ispred opštine Stari grad. Nedavno su postavljena još dva takva drveta u našoj zemlji, jedno u Užicu, a drugo na Terazijama u Beogradu. Drvo izgleda moderno, čak futuristički i veoma je korisno.

.

“Liquid3 ili tečno drvo je sistem koji je zasnovan na mikroalgama. Mikroalge, kao i biljke, vrše fotosintezu, znači vezuju ugljenik iz ugljendioksida i proizvode kiseonik. Razvijeno je kroz program UNDP-a. Program je bio ciljan da se smanji zagađenje vazduha u urbanim sredinama i Liquid3 je upravo i napravljen za to", kaže za Oradio dr Ivan Spasojević, jedan od naučnika sa Instituta za multidisciplinarna istraživanja Univerziteta u Beogradu, koji predvodi tim koji je patentirao tečno drvo. 

"On je napravljen da možete da ozelenite i da negde popravite kvalitet vazduha u urbanim džepovima gde tradicionalno ozelenjavanje iz nekog razloga nije moguće. Znači u nekom prostoru, na primer, gde imate pešačku zonu ili trg ili postoje neke podzemne instalacije ili postoji jako intenzivno zagađenje, recimo u tunelima ili u blizini tunela, gde nije moguće posaditi drveće, gde drveće strada ili nema prostora za travnjake. Ozelenjavanje je sa ovakvim konceptima ipak moguće i Liquid 3 je za to razvijen. On naravno, da bi se uklopio u urbani prostor, ne može da ima samo funkciju prečistača vazduha, ne bi bio prihvaćen od zajednice, već je i klupa i USB punjač.Tako da se sa tim funkcijama koje su neophodne građanima, ono se uklapa u urbani milje”.

Dakle, ovo tečno drveće zapravo ne služi da zameni drveće, već da zameni klupe?

Tako je. Kad malo razmislimo o tome da je neko pomislio da hoćemo da zamenimo drveće, to zvuči kao da smo zlikovci iz filmova o Bondu. Naravno, to nije cilj, niti je moguće. Prosto je napravljen od početka do kraja da možemo da ozelenimo prostore koji imaju određena ograničenja vezane za tradicionalno ozelenjavanje. Na primer, oba koja su postavljena u Beogradu, postavljena su između dva drveta. Šta smo mi u stvari uradili? Tu između niste mogli staviti treće drvo zato što ne bi mogla da mu se razvije krošnja.

liquid3-instagram2

Koliko kisonika to tečno drvo može da prečisti?

Tečno drvo je analogno jednom odraslom drvetu od nekih 20 godina u urbanim uslovima što se tiče brzine vezivanja ugljenika, odnosno, proizvodnje kisonika. Osim toga, sistem radi kao vodeni filter, uklanja neke čestice prašine iz vazduha, ali tu mikroalge nisu pasivne. Mikroalge po svojoj prirodi imaju dobar afinitet za metale i taj njihov afinitet je zasnovan na potrebi za gvožđem, bakrom, manganom,  nekim esencijalnim elementima. Kao što su i za nas neophodni mikroelementi i za njih su, ali njihovi mehanizmi nisu baš mnogo selektivni, tako da oni vezuju druge metale.

I onda smo na osnovu tog kapaciteta za vezivanje metala utvrdili da u toku meseca, osim toga što proizvedemo kisonik analogno jednom odraslom drvetu, očestimo oko 1.000 kubnih metara vazduha potpuno od nekih teških metala koji su prisutni u vazduhu u okviru tih finih čestica prašine. U onim PM česticama 2,5 i 10, imate i olova i kadmijuma i stroncijuma i hroma i aluminijuma, a dosta toga se veže za mikroalge. One imaju, naravno, ipak malo veći afinitet za jedne metale, a niži za druge, tako da čisti između 300 i 3.000 kubnih metara vazduha, da kažem u proseku 1.000.

Taj foto-bioreaktor zapravo izgleda kao jedan veliki akvarijum i u njemu se nalazi oko 600 litara, zar ne, vode? 

Tako je, da. 

Kako se održava?

Pa, to je u okviru razvoja jedne ideje, ono što je jako važno, što smo mi shvatili uz put. Deluje ovako trivijalno, a ljudi to često ne razumeju. Neophodno je da imate vrlo jednostavno održavanje. Ideje sa korišćenjem mikroalge, recimo možete da ih nađete na internetu, da je nekom već palo na pamet da koristi mikroalge za prečišćavanje vazduha na ulici. 

Ali to su, uglavnom, utopijski projekti, najvećim delom zato što nisu razmišljali o održavanju. Odnosno, napravili su predizajnirane strukture koje praktično nije moguće održavati.

Mi smo optimizovali sistem da se održava jednom mesečno. To održavanje se sastoji u tome da sklonite 95 odsto vode, nalijete novu vodu i ostavite neke mikroelemente koji su potrebni algama. Samo održavanje je veoma jednostavno i jeftino. I ono što je važno jeste da ta voda sa tom biomasom može da se koristi za zalivanje drugog drveća i travnjaka. Ta biomasa mikroalgi je i biofertilizator. Imamo zainteresovane klijente sa bliskog istoka i njima je najinteresantnije to što vodu mogu da koriste dva puta. Jednom za tečno drvo, a drugi put za pravo drvo.

Kad ste već spomenuli bliski istok, da li ima još interesenata iz inostranstva za ovaj projekat?

Mi smo dobili upite od bukvalno 500 kompanija i preduzetnika i gledamo da na sve to odgovorimo i da vidimo na koju stranu treba da idemo. Da uradimo neku tržišnu analizu. Najveće interesovanje je iz Brazila, sa bliskog istoka, Australije, SAD-a i pojedinih evropskih zemalja.

Da li možete da ispunite sve te zahteve? I da li ste očekivali takvu reakciju? 

Nismo očekivali, uopšte. Ja sam naučni savetnik na Institutu za multidisciplinarna istraživanja i vodim naučnu grupu. Imamo nekih desetak ljudi koji realizuju projekte ministarstva i neke druge. Imamo doktorante, mislim, potpuno normalna nauka. Ovo nam je bio neki izlet u realan prostor.

I eto, tako se samo od sebe nekako aktiviralo i sad, kad se rodi, morate da ga ljuljate, što bi se reklo. Dosta vremena trošim na to odgovaranje, na mejlove i na komunikaciju.

Ali, s druge strane, mislim da je stvar dobra i da imamo neku dobru priču. Ono što je meni najdraže, jeste to da smo pobudili veliko interesovanje javnosti. Komercijalni ugao prati taj društveni, ali iz društvenog ugla to je dobro, zato što, u principu, ljudi više razmišljaju, možda, o zagađenju vazduha. Onda razumeju da mogu da se oslone na nauku i da ona može da pomogne u rešavanju problema. Mislim da smo neke debate malo pokrenuli, bar na socijalnim mrežama... Mislim da je, u stvari, za sad to najvažniji efekt tečnog drveta.

Ceo intervu sa dr Ivanom Spasojevićem poslušajte u emisiji Eko linija u plejeru ispod i na podkastu Oradija:


Alma Kovčić

foto: instagram @liquid3_bioreactor

Tagovi

Možda te još zanima:

.

Zavod za intelektualnu svojinu nagrađuje najbolje patente

Otvoren je konkurs za takmičenje za dodelu nagrada Svetske organizacije za intelektualnu svojinu (WIPO) za 2020. godinu. Takmičenje organizuje Zavod…

.

Pametnom majicom protiv bolesti pluća

Pametni telefoni su samo osnova. Upoznaj pametnu majicu.

.

Kako zaštiti patente i obezbediti novac

Ako želiš da razviješ startup, a imaš poteškoća sa sakupljanjem potrebnog kapitala, ili te zanimaju načini na koje možeš da zaštitiš svoju ideju i njene…

.

Samsung patentirao pametni prsten

Patent je odobren 23. avgusta i predstavlja metod za korisnike koji omogućava kontrolisanje uređaja uz pomoć gestikulacija rukom. 

.

Kina druga po broju patenata

Kina je pretekla Japan i zauzela drugo mesto u svetu po broju patentnih prijava podnetih Svetskoj organizaciji za intelektualnu svojinu…

.

Ništa nije strašno osim što je sve strašno

Moderno doba naviklo nas je da se sve menja kao na traci i da za mnoge bitne stvari prosto nemamo…

  • 11:00 Y2K
  • 12:00 Radio Grafiti
  • 13:00 RetroTips
  • 14:00 ŠpacirBećar
  • 15:00 Jump Around

Anketa

U kojoj formi najčešće pratite Oradio?

Oradio logo