Društvo
Stimulacijama stanovništva do smanjenja otpada
Kako bi smanjile otpad na deponijama, mnoge države donose propise i regulative koji bi mogli da stimulišu građane da se, pre nego što nešto svoje pokvareno bace na otpad i zamene novim uređajem ili komadom odeće ili obuće, ipak obrate zanatliji koji bi to nešto mogao da vrati u život.
Jedna od takvih je i nova direktiva Evropske unije koja bi potrošačima trebalo da olakša popravke uređaja i učini ih jeftinijim. Ko se odluči na popravku, dobija produženje zakonske garancije za još jednu godinu - ne samo za besplatne popravke i zamenski uređaj dok ona traje, već i za najpovoljnije servisiranje. To ne samo što će stimulisati stanovništvo da se odluči da uređaj ipak popravi, već bi ujedno trebalo da smanji i količinu elektronskog otpada.
"Ono što EU stimuliše je ne samo popravka proizvoda, nego i njegov duži vek. Ako ste napravili proizvod koji ima kratak vek trajanja, od godinu ili dve, logično je da njegova popravka neće biti jednostavna ni isplativa. To nije jedan zakon ili jedna mera, već bukvalno set zakona koji proizvođače, prodavce, potrošače i servisere obavezuje ili podstiče da nešto urade. Prvi korak ka tome je uvođenje digitalnog pasoša, gde ćete vi kao potrošač moći da imate garanciju na različite komponente proizvoda kod određenih servisera. Složen je mehanizam kojim se podstiče ponovna upotreba, popravka i svi vidovi ponovnog korišćenja, a sve to sa ciljem da se što manje otpada baca na deponije, a što više resursa ponovo koristi. Ako to nije moguće, onda ih iskoristiti za dobijanje energije”, kaže za Oradio Kristina Cvejanov iz ekspertske mreže Green Loop.
Slična preporuka Evropske unije od pre nekoliko godina već je donela rezultate, iako još uvek nije obavezujuća. Čak je doprinela tome da proizvođači u startu smanje proizvodnju punjača i kablova.
Već dugo se priča o tome da će Evropska unija uvesti jedinstvena pravila za punjače i prateću opremu za mobilne uređaje. EU je i službeno objavila "Common Charger" direktivu u svom Službenom listu i dobili smo i datum od kada ovo pravilo postaje obavezujuće u Evropskoj uniji.
Počevši od 28. decembra ove godine, svaki telefon, tablet, kamera, slušalice, ručne konzole za video igre, prenosni zvučnici, tastatura, miš itd, koji se prodaju u Evropskoj uniji moraće da imaju USB Type-C priključak. Od 28. aprila 2026. godine iste odredbe primjenjivaće se i na laptopove.
Ovo pravilo ne samo da će korisnicima olakšati život i smanjiti broj punjača i kablova u svakom domaćinstvu, nego će popraviti stvari i na deponijama, jer vi više nećete za svaki uređaj kupovati novi punjač čim se on pokvari, već ćete za više uređaja koristiti jedan kablić.
"Svi smo iskustveno prošli problematiku punjača i svako od nas je bio u situaciji da ode negde i zaboravi punjač i onda pokušava da nađe odgovarajući. Ova mera je praktična i omogućava da duže koristimo opremu koju imamo. U svakom slučaju, to doprinosi smanjenju otpada ali smanjuje i obim njegovog sakupljanja i samim tim i emisiju CO2. Ne smemo zaboraviti da je otpad logistički strahovito zahtevan i da vi morate stalno da odlazite po male količine otpada, pa još pri tom i da ga razdvajate. Svaka mera koja čini korišćenje opreme efikasnijom i te kako doprinosi ne samo smanjenju otpada nego i smanjenju iskopavanja ruda, posebno bakra. Nama kao građanima ove države, ili žiteljima planete, mora biti prioritet da se smanji ekstrakcija rudnih resursa, da se sačuvaju priroda i biodiverzitet. Sve te promene o kojima govorimo, pa i zakonske regulative, morale bi da budu mnogo agilnije nego što jesu", smatra Kristina.
Ovakve stimulacije su uglavnom usmerene na smanjenje elektronskog otpada, ali ima i onih koje ne samo da smanjuju količinu otpada na deponijama, već pomažu i lokalnim zanatlijama.
Da nije samo elektronski otpad nešto što se rešava ovakvim direktivama pokazuje primer Francuske koja je uvela novi modni trend - popravku odeće i obuće.
Naime, u sklopu te nove inicijative, francuski građani koji svoju odeću i obuću budu odneli kod ovlašćenih krojača i obućara, kako bi ih popravili, ostvariće pravo na povraćaj određenog dela novca – od šest do 25 evra u zavisnosti od složenosti rada i tkanine.
Lokalne vlasti će u narednih pet godina bonuse isplaćivati iz fonda za održivost koji je vredan 154 miliona evra, u nadi da će poduhvat moći da nastave i u budućnosti. Za program, potpuno besplatno, mogu da se prijave svi krojači i obućari u zemlji, a veruje se da će učešće da rezultuje porastom njihovog poslovanja.
Cilj uvođenja bonusa za popravke jeste smanjenje količine tekstilnog otpada, koja se u Francuskoj trenutno procenjuje na 700 hiljada tona godišnje.
Ali ovo je tek delić kompleksnije, globalne slike: svake sekunde na deponije širom sveta istrese se po jedan kamion odeće. Osim toga, modna industrija proizvodi više štetnih emisija od avio i pomorskog saobraćaja zajedno.
Sve to su jasni pokazatelji da bi, u doba brze mode, besomučni konzumerizam trebalo usporiti.
Popravke po uzoru na Francuze samo su jedan od načina. Ipak deluje da su ovakve regulative daleko od naše stvarnosti.
"Iskrena da budem, mislim da bi to moglo da bude mnogo brže nego što se nadamo. Kada govorimo o tekstilnom otpadu, on je nekako ostao zanemaren jer ga regulativa niti prepoznaje niti uređuje i tržištu je prepušteno da samo od sebe reguliše pitanje korišćenja tekstilnog otpada. U našoj državi je dosta dugo bilo popularno nasleđivanje tekstila. Svi smo mi odrasli u garderobi braće i sestara i nama kao građanima nije strana ta briga o tekstilu. Prva mera ne mora da bude podsticaj za popravku, već mogućnost da se otvore socijalni marketi. Njih ima po raznim evropskim zemljama, nekada ih drže humanitarne organizacije a nekada komunalna preduzeća, a snabdevaju se tako što vi kao građanin na neko reciklažno dvorište ili na neko drugo mesto gde je omogućen prihvat polovne robe nosite stvari koje se dalje razvrstavaju i sve što je upotrebljivo ide u te markete. Tu možete naći, osim odeće i obuće, i knjige i ploče i sve što vam padne na pamet. Kada imate jednu takvu mrežu centara u koje je moguće otpad doneti, vrlo je jednostavno imati razvijenu uslugu za dobijanje nekog vaučera na licu mesta za uslugu, recimo, krojača kog takođe možete imati u okviru tog kompleksa i to zapravo pojednostavljuje čitavu proceduru. To je malo drugačiji mehanizam, ali je veoma jednostavan kada ga sagledate na mikro nivou. Ono što je problem jeste obezbediti svuda takvu vrstu usluge. Ako zakon omogućava neku povlasticu, onda ona mora biti dostupna svuda", kaže Kristina Cvejanov.
OBRATI PAŽNJU
Regulative kojima se stimulišu građani da ne bacaju već popravljaju otpad ili ga ponovo iskoriste na neki drugi način ili u krajnjem slučaju pretvore u energiju, u mnogome mogu doprineti smanjenju deponovanog otpada. I ne samo to, ponovnim korišćenjem sirovina možemo smanjiti čak i vađenje ruda, potrošnju vode i mnogih drugih sirovina kojih u prirodi ipak postoji samo neka ograničena količina. Zato nemojte dozvoliti da vaš lokalni zanatlija sedi besposlen. Uposlite ga. Time ćete uticati i na njegov i na svoj kućni budžet, a usput možda i spasiti planetu.
Eko liniju u kojoj smo razgovarali o regulativama koje mogu da pomognu u smanjenju deponovanog optada poslušajte na plejeru ispod.
Alma Kovčić
Foto: Pixabay
