Društvo
Godina u kojoj smo osetili posledice klimatskih promena
Dugo smo čekali da u 2023. grane sunce. Obilne prolećne kiše, podigle su nivo reka, a velika količina vlage i toplota pogodovali su komarcima kojih je čini se bilo više nego ikad. Kada je sunce konačno zasijalo, to je uradilo poprilično nemilosrdno pa smo odmah dobili tropske temperature, a brzo za njima i superćelijske oluje. Iz meseca u mesec stizali su izveštaji da je onaj prethodni mesec bio najtopliji od kad se prate merenja, posebno u drugom delu godine.
"Nesumnjivo, 2023. je godina bez presedana. Planeta je doživela najtopliji jun, jul, avgust, septembar, oktobar i novembar u istoriji merenja, globalno, kao i najtoplije leto i jesen. Već početkom oktobra pojavile su se projekcije da će 2023. u celini biti najtoplija, a šanse za to su samo rasle kako se bližio kraj godine. Predviđanja za to koliko će biti toplija išle su i do 1,46 stepeni celzijusa u odnosu na predindustrijsko razdoblje", kaže za Oradio Jelena Kozbašić, novinarka portal Klima 101.
Dugoročni temperaturni cilj Pariskog sporazuma je da održi porast globalne prosečne temperature znatno ispod 2 °C u odnosu na predindustrijski period, da nastavi sa naporima da se porast ograniči na 1,5 °C , prepoznajući da bi to značajno smanjilo rizike i uticaje klimatskih promena. Toj granici se 2023. godina ozbiljno približila.
"Ako govorimo o globalnoj situaciji, onda je 2023. definitivno bila najtoplija u istoriji merenja. Pre nje je najtoplija bila 2016. godina. S obzirom na očekivani uticaj El Ninja, neke prognoze su takve da će, pored antropogenog uticaja koji je bio svakako neosporan u godini iza nas, 2024. godina potpomognuta ovim prirodnim procesom biti još toplija", smatra Jovan Čabrilo, osnivač i urednik portala Vojvodina Meteo.
Meteorološka jesen koja traje od 1. septembra do 30. novembra bila je najtoplija u istoriji merenja u Srbiji. Tokom jeseni smo imali čak i letnje i tropske dane, pa čak i prvu ikad zabeleženu oktobarsku tropsku noć. U noći između 20 i 21. oktobra živa u termometru nije pala ispod 20 stepeni.
Sve su to signali da smo zaista preterali sa potrošnjom fosilnih goriva i uopšteno sa zagađenjem i da je krajnje vreme da se osvestimo. Klimatske promene su tu.
"Meni je najupečatljiviji ostao upravo oktobar. Od oktobra očekujem da se zavučem u stan, da se grejem i gledam filmove, a kada sam napolju da nosim jaknu ili kaput. To se prošle godine nije desilo. Često smo nosili majice kratkih rukava i išli napolje na kafe. Bez obzira na to što nam takvo lepo vreme prija, moramo da shvatimo da je to kratkog daha i da će naše uživanje da se izvrgne u neke rizike, pre svega po poljoprivredu, što ćemo jednog dana itekako osetiti na našim tanjirima", smatra Jelena.
"To su sve posledice klimatskih promena. I ne samo to. Imali smo zanimljivu pojavu da je najveći sneg pao u aprilu prošle godine. A to je prolećni mesec. Prethodnih godina je prisutan taj trend kašnjenja zime i pomeranja godišnjih doba. Sa druge strane imamo produženo leto i oktobar je bio posebno karakterističan po tome. To je bio najtopliji oktobar u Novom Sadu. Imali smo čak i u Vojvodini tropske noći, koja je po prvi put registrovana u Kikindi. Odstupanja od prosečnih merenja su u oktobru bila poprilično visoka, tri, pa nekad čak i 4°C što su zaista velike brojke. Dani u oktobru su spadali u kategorije veoma i ekstremno toplih", objašnjava nam Čabrilo.
Sagovornici Oradija smatraju da posledice ovako toplog vremena već osećamo. Jovan kaže da kao posledice klimatskih promena možemo očekivati duže sušne periode. Sa drudge strane, očekuju nas i periodi koji će obilovati padavinama, poput maja i juna 2023. godine. Kada se sagleda statistika, na godišnjem nivou će to biti slična količina padavina, ali ćemo imati izraženije ekstreme i najverovatnije kasnije dolaske zime.
A ni zima nije kao što je nekad bila. Letnji dani zabeleženi su čak i u decembru, u Valjevu, Kragujevcu i Kraljevu. Imali smo kratak hladniji period, tokom koga je u većem delu Evrope pao sneg koji ipak nije uspeo da se zadrži. Zbog velike količine padavina i topljenja tog prvog snega usled toplog vremena, vodostaj Dunava je neobično visok za ovo doba godine. Plavni talas se pojavio u neobično vreme, ali je dobra vest da je Dunav polako u opadanju.
Pored toga, u nižim predelima već nekoliko godina nema ni snega za doček. Jovan Čabrilo dodaje da je dobro što će veći deo Evrope imati priliku da oseti pravu zimu na kraju prve dekade januara i u delu druge dekade.
Tokom prošle godine imali smo pojavu dve veoma razorne superćelijske oluje tokom jula. Iako mnogi od nas ne pamte takve pojave, Jovan kaže da one nisu toliko retke i da su se pojavljivale i ranije. Samo su možda bile malo manje snažne i zahvatile su drugo područje, pa ih zato ne doživljavamo kao redovne pojave.
Sve što se u Srbiji dešavalo tokom 2023. godine samo je komadić globalne slike koja nije mnogo bolja od onoga čemu smo mi bili svedoci da Balkanskom poluostrvu.
Prvi ikad zabeleženi dan tokom kog je je planeta bila toplija za dva stepena u odnosu na predindustrijski period bio je 17. novebar. Time je prekoračen ključni prag koji se pominje u Pariskom sporazumu o klimatskim promenama o ublažavanju klimatskih promena, prilagođavanju i finansijama, a koji je potpisan 2016. godine.
Ni Jelena ni Jovan ne misle da bi tako nešto moglo da postane česta pojava, ali bi 2024. godina mogla da bude još toplija, zbog uticaja El Ninja koji se javlja periodično. Potrebno je da prođe deset ili 20 takvih godina da bi to postala nova normalnost, a Jovan ne veruje da će se to desiti. Ipak je zabrinjavajuće da imamo niz od dve ili tri godine koje premašuju prag Pariskog sporazuma.
Klimatolozi vole da kažu da je 2023. godina najhladnija godina ostatka naših života. Moji sagovornici ne gledaju na budućnost baš toliko pesimistično. Jovan nam već za naredne dane predviđa pravu zimu.
Eko liniju u kojoj smo razgovarali o visokim temperaturama tokom prošle godine poslušajte u plejeru ispod.
Alma Kovčić
Foto: Pixabay
