...
TRENUTNO11:00 - 12:00U kakvoj zemlji želim da živim

Društvo / Aktivizam

Može li nezainteresovana generacija promeniti svet?

24.05.2021.

Nemogućnost zapošljavanja, nedostatak novca, obrazovni sistem koji ne motiviše, pa čak i slaba kulturna ponuda, jednoličan noćni život dovoljni su argumenti da mlada osoba svoj život u Srbiji opiše kao, u najmanju ruku, nezanimljiv. Problem nastaje kada joj se zbog toga spočita nezainteresovanost ili apatija.

.

Poslednje analize pokazuju da je prosečan Evropljanin koji ima 24 godine do sada već završio školovanje, a deo života je proveo u inostranstvu. On prosečno volontira pet sati nedeljno i ima plan kako će izgledati njegov život u narednih pet godina. Takođe, proputovao je veći deo Evrope i makar jednom je boravio na nekom drugom kontinentu. Odnos sa tehnologijom je daleko izraženiji, a internet koristi kao izvor informacija i način poslovne komunikacije.

U našoj zemlji veliki procenat mladih nikada nije izašao iz zemlje, najčešće iz finansijskih razloga. Procenat visoko obrazovanih osoba kod nas pada, dok u svetu konstantno raste. Ipak, prosečan Novosađanin, star 24 godine završio je fakultet i u fazi je traženja posla. Većina mladih nema jasnu viziju sebe ili plan kako će izgledati njihov život za pet godina. Takav kontekst, pak, često se zanemari, a sve što ostane jeste slika mladih, nezainteresovanih generacija.

Iza takve slike ne stoji samo jedan konkretan uzrok, smatra sociološkinja Jelena Karać i objašnjava kako je došlo do postepene otuđenosti i isključenosti mladih i da li bi se sve moglo zarotirati u suprotnom smeru.

„Mlade jeste teško pokrenuti i uključiti, posebno kada treba da se bave promenama u društvu i generalno važnim pitanjima za njihovu širu zajednicu. Mislim da je to zbog loše informisanosti. Mladi generalno ne znaju kome mogu da se obrate, nedostaje im informacija kako i na koji način mogu da se uključe u život svoje lokalne zajednice, i kakvi programi im se sve nude“, objašnjava Jelena.

S druge strane, i oni informisani, svoje stavove radije iznose na društvenim mrežama. Svedočimo evolutivnoj promeni objašnjava naša sagovornica, do koje su pre svega dovele društvene mreže.

„Vrlo je interesantno, posebno nama sociolozima, kako je ta pojava interneta koja nam je olakšala učenje i dala mogućnost saznavanja novih informacija iz više različitih izvora, zapravo u praksi donela drugačije rezultate od očekivanih. Danas imamo sve manje obrazovanih mladih, znanje im je tek iznad površnog. Istovremeno, imaju dosta samopouzdanja, jer im je internet dao zajednicu istomišljenika i prostor u kome mogu da iskažu svoj stav“, zaključuje Jelena.

 dosada jpeg

Istraživanje fondacije Fridrih Ebert iz 2019. godine, kojim je obuhvaćeno 1121 mladih između 14 i 29 godina pokazuje da mladi svoje slobodno vreme na prvom mestu provode u druženju i zabavi. Privatni život je u centru pažnje, odnosno porodica/prijatelji i konzumerizam imaju primat u odnosu na društveno angažovanje i samorazvoj.

Iako se određeni oblici društvene patologije smatraju rasprostranjenim, pa čak i normalnim za društvo, takva percepcija ipak nije dovoljna da izazove pobunu ili pokušaj da se ličnim angažovanjem takvo stanje promeni.   

Omladinski radnici, poput koordinatorke za javne politike u Centru za omladinski rad, Marije Marić, veruju da je samo potrebno pronaći drugačiji pristup u radu sa mladima.

„Raditi sa mladima znači razumeti koje su njihove potrebe i odgovoriti na njihove probleme. Ono što već godinama istraživanja govore jeste da problem nezaposlenosti, odnosno  bolji kvalitet zapošljavanja, biranja posla i stabilnost u napredovanju u toj sferi, kao i briga o mentalnom zdravlju ili problemi koji se tiču vršnjačkog nasilja, jesu teme u kojima se, kad god se radi sa mladima, ostvaruje jako  dobar rezultat i njihov odaziv je zaista jako velik. Teško je generalizovati da li se na nivou cele države radi kvalitetno sa mladima, ili ne, ali postojanje velikog broja i organizacija i ideja govori o tome da zaista postoji  već dugo inicijativa da se sa mladima radi sistemski na različite načine,“ kaže Marija.

 mladost jpeg

Već pomenuto istraživanje Fondacije "Fridrih Ebert", pokazuje da su mladi u ogromnom procentu nezainteresovani za politiku, ne veruju političkim partijama, ne veruju institucijama države, većina njih nikada nije učestvovala na demonstracijama, demokratija i vladavina prava su im nisko na lestvici vrednosti, želeli bi da odu iz Srbije, imaju izraženu etničku distancu prema većini suseda, a skoro polovina ne želi da se država priključi Evropskoj uniji. Uzrok takvih rezultata, istraživači vide u neinformisanosti mladih.

Organizacija Čepom do osmeha osmislila je program političke participacije mladih i u prethodne tri godine sprovodila projekat Otvorena vrata gradonačelnika u okviru Omladinske prestonice Evrope.

Vanja Petković iz te organizacije kaže da je i zainteresovanost mladih u početku bila slaba, ali da se postepeno povećavala kako se program odvijao, tačnije, kako su sami učesnici program preporučivali svojim vršnjacima.

„Mladi nisu apatični i nezainteresovani. Jako je važan pristup i važno je mladima davati konkretne predloge i rešenja. Ukoliko je neko pun kreativnih ideja, treba ga saslušati, pa i usmeriti čak i ako te ideje nisu izvodljive. Jako je bitno da onaj ko radi sa mladima, može da dopre do njih, do njihovog razmišljanja i energije. Mladi u Srbiji jesu zainteresovani, samo ih treba motivisati“, objašnjava Vanja.

Sličnog je stava i Bojana Krgović, volonterka Novosadskog volonterskog servisa. Ona misli da jeste generalni utisak da su mladi nezainteresovani i apatični, ali je to tako, jer ih niko ništa i ne pita.

„Kako zbog lošeg sistema, slabe ponude, opterećenosti i nemogućnosti opuštenijeg življenja, čini nam se da je sistem protiv nas. Ali i pored svega toga, neko sam do koga stižu informacije, i verujem, kada bi se uzeo veći uzorak, da bi takva bila i većina mladih. Svakako verujem da ako misliš da je nešto dobro, treba samo da se potrudiš i videće se promene. Čak i ako kreneš sam, verujem da ćeš lako i brzo naći krug ljudi koji misli isto kao ti. Kad si u većini, posle nećeš lako odustati već ćeš se hraniti tom nekom pozitivnom promenom“, zaključuje Bojana.

 mladost2 jpeg

Čudno je kako je nezainteresovana generacija promenila svet. Sve ankete do prošle godine ukazivale su na to da će Tramp osvojiti još jedan mandat u Beloj kući. Štaviše, retko se dešava da aktuelni predsednik ne pobedi, ukoliko se ponovo kandiduje. Ali onda je krenuo rat sa društvenim i na društvenim mrežama. Prva bomba je bačena kada je sve ukazivalo na to da će 20. juna prošle godine na predizborni miting u Tulsi u Oklahomi, doći rekordan broj pristalica američkog predsednika. Međutim, miting je završio u vestima zato što nije uspeo da ispuni ni više od trećine arene koja prima 19 hiljada ljudi.

Ispostavilo se da su na loš odziv uticali TikTokeri i fanovi korejske pop muzike, ili K-popa.

TikTokeri su  ubedili vršnjake i prijatelje da se prijave za karte za Trampov miting, ali bez namere da se lično pojave tog dana i time su sabotirali predsednika. Iz Trampove kampanje su za loš odziv okrivili medije i demonstrante, tvrdeći da mladi koji su se onlajn prijavljivali za karte ne bi mogli da utiču na to.

Iako je mnogo pažnje posvećeno ljubiteljima K-popa koji su učestovali u „trolovanju" Trampa, ova epizoda doživljena je i kao demonstracija moći zumera. Oni su nova demografska grupa koja se namerila da izazove glavobolju Trampu i drugim političarima.

Zapravo, to je generacija mladih rodjenih između sredine devedesetih i ranih 2010-tih. Mladih koji su, na društvenim mrežama izmenili, verovatno, i ishod američkih izbora.

Kako to da mislimo da nisu zainteresovani za promenu sveta?

 

Ako i ti imaš pritužbe na apatičnost, celu emisiju poslušaj u podcastu.

 

I. Miloradov

fotografije: pexels.com

Možda te još zanima:

.

Zašto ne volim leto, sasvim lična priča

19. decembar 1987. godine bio je u sred najstrašnije zime, priča mi mama. Tada je dve nedelje ledilo sa onim…

.

Body shaming moja odgovornost

Prošle godine je Billie Eilish snimila kratak video na temu body shaminga, pod nazivom Not My Responsibility. Video je sama napravila za…

.

Neinformisanost je ubila mačku

Demokratija, tehnologija i obrazovanje učinili su od Evrope dvadeset i prvog veka veoma prijatno mesto, u kome gotovo da nema…

.

Predrasude dolaze iz telefona

Sve plavuše su glupave, svako ko ne želi da se vakciniše misli da je zemlja ravna ploča, migranti su tu…

.

Fašizam – matrica koja se ponavlja

Svakog 9. maja svet obeležava Dan pobede nad fašizmom, u čast istog datuma iz 1945. kada je feldmaršal Vilhem Kajtel…

.

Selfi sa Marsa

Kineski rover „Džurong“ koji je sleteo na Crvenu planetu u maju, u zaravan nazvanu Utopija, postavio je svoju bežičnu kameru…

  • 10:30 Tehnologija
  • 10:45 Prava stvar
  • 11:00 U kakvoj zemlji želim da živim
  • 12:00 Pre podne na O radiju
  • 12:45 Lampica

Anketa

Da li ste se vakcinisali?

Oradio logo