Petarde: Praznični teror manjine

Svakog petka ili subote uveče, posebno ako živite u širem centru grada, možete očekivati vatromet. Venčanje, neka gradska svečanost, rođenje, dan nekog sveca, nešto o slavi ili koncertu klasične muzike, smrt neprijatelja ili uspešan rad debelog creva… Nema veze šta je, slavi se, vatromet je jeftin, a industrija pirotehnike je već neko vreme među najbrže rastućim na Balkanu. Ovih dana, između dva Isusova rođenja, vatromet i petarde posebno su popularne, pa se dešava da petarde lete i sa balkona. 

Ljudi na Tviteru poslednjih dana masovno dele snimke svojih kućnih ljubimaca koji drhte i sakrivaju se po ćoškovima i to sve od straha zbog petardi. Kako bi nekako utešili životinju, trude se na sve načine da im ublaže zvuk, a ni statistika im ne ide u prilog. Naime, zbog petardi i pirotehničkih sredstava svake godine od srčanog udara ugine više od 5.000 pasa. Nije retko i da mnogi od njih izgube čulo sluha. Boris Vuković usvojio je mešanku, sada šestogodišnju Noru, koja ovih mesec dana provodi ili pod lekovima ili sakrivena u kupatilu.

"Pokušavali smo svašta, davali smo joj lekove za smirenje koje ljudi koriste i koje su nam veterinari preporučili, ali nije imalo puno efekta. Probali smo da promenimo lokaciju, na kojoj bi bila veći deo dana, ali ovo traje više od mesec dana, toliko ne možemo da budemo van kuće. Tako da, u suštini, rešenja nemamo. Ona to mora da trpi, a i mi sa njom”, priča Boris.

On veruje da je problem u nemanju empatije i tvrdi da su petarde "kratkoročna sreća nekih od koje pate mnogi".

"Kod pasa to vidimo mi, koji smo vlasnici, ali koliko ptica pogine zbog srčanih udara, koliko dece ne može da spava i tako dalje. Jedino rešenje u promeni zakonodavstva koje bi u potpunosti zabranilo njihovu upotrebu", kaže Boris.

Drugi put koji postoji je edukacija. To je put kojim je krenula Biljana Nešić, majka trinaestogodišnjeg dečaka sa smetnjama u razvoju. Ona je ove godine pokrenula akciju protiv bacanja petardi za novogodišnje i božićne praznike. Izradila je postere sa natpisima "Ne bacaj petarde" i "Uživaj u proslavi praznika, ali dozvoli i meni da uživam", koje je ostavila u nekoliko lokala u Beogradu kako bi i drugi mogli da ih preuzmu i zalepe u svojoj zgradi. Kako je njena akcija dobila ogroman odjek na Tviteru, javili su se ljudi iz raznih mesta, tako da će se ovi plakati se narednih dana masovno lepiti po gradovima širom Srbije.

ZAŠTO JE PROBLEM USVOJITI ZDRAVU NAVIKU?

DON'T LOOK UP: KAD MOĆ GLUPOSTI MANJINE UĆUTKA VEĆINU

"Da pokrenem akciju protiv bacanja petardi navela me je činjenica da imam dete od 13,5 godina sa autizmom od 13,5 godina koje već dugi niz godina svako malo provede sa rukama na ušima, u strahu, grču, ponavljajući 'nećeš petarde'. Ne samo u novogodišnjoj noći, već i danima pre i posle Nove godine. Kada izađemo na ulicu ne znamo da li će neko izaći, baciti petardu i uznemiriti ga bez ikakvog povoda i razloga. Ne samo moje dete, jer postoje deca iz spektra autizma, ali i drugim teškoćama koja su hipersenzitivna na zvuke i to podnose mnogo teže, u smislu da se samopovređuju ili povređuju ljude oko sebe. Umesto jednog radosnog i opuštenog trenutka, to zapravo budu stres i grč dok praznici ne prođu", kaže Biljana.

Najpopularnije pirotehničke naprave, uprkos zabrani države, mogu da se kupe na svakoj pijaci ili buvljaku. Ipak, odredbe Zakona o javnom redu i miru, koje se primenjuju od januara 2020. godine, predviđaju kazne od 50.000 do 100.000 dinara ili 120 sati društveno korisnog rada za bacanje petardi ili korišćenje pirotehničkih sredstava. Kazni, po zakonu, nisu pošteđena ni deca mlađa od 14 godina, ali umesto njih odgovaraju roditelji. Ipak, za evo dve godine postojanja zakona, još treba da zabeležimo i njegovu primenu.

Ako i ti imaš primedbe na petrde, celu emisiju poslušaj u podcastu.

I. Miloradov

fotografije: pexels.com