Društvo
Rešenje za gomilanje električnog i elektronskog otpada je reciklaža
U poslednjoj deceniji došlo je do nagomilavanja električnog i elektronskog otpada mnogo brže nego što je to uobičajeno kada je drugi otpad u pitanju. Procenjuje se da ova vrsta otpada ima najveću tendenciju rasta na godišnjem nivou, uvećavajući se čak tri puta brže od komunalnog otpada.
Ekolozi i stručnjaci za zaštitu životne sredine ovaj problem smatraju jednim od najvećih globalnih problema današnjice. U EE otpad ubrajaju se električna i elektronska oprema i uređaji koji više nisu upotrebljivi, a nekada su za svoj rad koristili električnu energiju ili elektromagnetno polje, kao i sklopovi i sastavni delovi koji nastaju u industriji.
Prema Zakonu o upravljanju otpadom (član 50 odnosi se upravo na EE otpad), ovaj otpad ne može se mešati sa drugim vrstama otpada, a zabranjeno je i njegovo odlaganje bez prethodnog tretmana. Zbog toga je, kako navode stručnjaci, potrebno da se sa EE otpadom veoma pažljivo rukuje, a potrebno je da on bude razvrstan na osnovu kategorije EE otpada radi njegove dalje upotrebe, zbrinjavanja i zaštite životne sredine i zdravlja ljudi.
Reciklažom električnog i elektronskog otpada se postiže pravilan tretman čime se dobijaju vredne sekundarne sirovine, a pravilno postupa sa štetnim materijama i samim tim štiti životna sredina.
U elektronskom otpadu identifikovano je više od hiljadu raznih hemijskih materija i mnoge od njih štetne su i po životnu sredinu ako dospeju u nju, a i po ljudsko zdravlje, naročito zdravlje dece.
“Ukoliko se EE otpad ne odlaže na pravi način, štetne supstance preko zemljišta i vode vrlo lako mogu doći u lanac ishrane i mogu uzrokovati kako bolesti, tako i neke disfunkcije našeg organizma, s obzirom na to da takav otpad sadrži teške metale poput olova, žive, nikla, kadmijuma, barijuma, barilijuma”, kaže za O radio Petrija Popović iz E reciklaže.
Bez obzira na to što su ove supstance veoma opasne, šetajući gradom gotovo svakodnevno možemo pored kontejnera da vidimo frižidere, šporete, vešmašine, monitore i druge kućne aparate, a ni u samim kontejnerima nije bolja situacija. Naprotiv, mnogo je gora, jer se zajedno sa komunalnim otpadom tu nalaze stari mobilni telefoni, kablovi, punjači, dotrajale igračke, baterije i ko zna šta sve još.
Građani uglavnom nisu upoznati sa time gde mogu da odnesu svoje stare uređaje i upravo zbog toga oni uglavnom završavaju na deponiji zajedno sa komunalnim otpadom. Iako je zakonom zabranjeno bacati uređaje u kontejner, na sajtu Ministarstva zaštite životne sredine nema informacija o tome gde bismo mogli da odložimo EE otpad. Reciklažni centri postoje, ali do njih možemo doći isključivo guglanjem.
U Srbiji postoje kompanije koje se bave reciklažom EE otpada, a neke od njih možete pronaći na sajtu Udruženja reciklera Srbije.
“Tretman prikupljenog EE otpada može biti mašinski i ručni. Kada je mašinska reciklaža u pitanju, u e-reciklaži se nalazi postrojenje koje obezbeđuje bezbedno izdvajanje opasnih materija iz rashladnih uređaja. Uz pomoć ovog postrojenja bezbedno se izdvaja pre svega freon koji je štetan po ozonski omotač i koji dovodi do klimatskih promena. Freon se skladišti u posebne boce koje se izvoze i zbrinjavaju u inostranstvu. Jedna od bitnih karakteristika ovog postrojenja je da se pomoću njega, preko nekoliko procesa šredovanja, sortiranja i separacije postižu najčešće moguće frakcije izvoznog materijala poput gvožđa, plastike, obojenih metala, poliuretanski granulat, odnosno pur pena ili pur prah", objasnila nam je Petrija kako izgleda proces reciklaže.
Petrija dodaje i da kao rezultat reciklaže dobijamo sirovine koje ponovo mogu da se koriste u industriji.
“Rezultat reciklaže su reciklati visokog stepena čistoće koji se odmah mogu koristiti kao sirovine, poput bakra, aluminijuma, gvožđa, ABS plastike, stakla i mnogih drugih materijala koji izlaze iz fabrike spremni za ponovnu upotrebu. Recimo reciklažom frižidera i drugih kućnih aparata se dobijaju četiri glavna produkta - gvožđe, bakar, aluminijum i plastika, a od ekrana monitora i televizora dobijamo staklo, bakar i ostale reciklate. Ti reciklati se prosleđuju drugim firmama koje ih vraćaju u proces proizvodnje odnosno upotrebljavaju ih kao dalje sirovine”.
OBRATI PAŽNJU
Kada smo pitali mlade da li znaju koliko je EE otpad opasan, uglavnom su nam rekli da su upoznati sa tim, ali da stare aparate uglavnom ili bace u kontejner ili ih nagomilavaju u kućama dok se ne ukaže neka prilika za otkup. Uglavnom ne znaju gde bi mogli da odlože stare kućne aparate.
Postoji nekoliko načina da se oslobodite tih uređaja, a neki vam čak mogu doneti i profit.
Operateri vrlo često preuzimaju stare telefone i na osnovu njih vam daju popust na nove. Prikupljeni telefoni se izvoze i recikliraju u inostranstvu. Postoji i nekoliko reciklažnih centara, poput E reciklaže, koje možete da pozovete i predate im svoju staru tehniku.
Postoji i akcija Keš za treš u nekoliko gradova u Srbiji, pa za nešto što više ne radi možete dobiti i po koji dinar, simbolično, ali za one što nagomilavaju staru tehniku u posebnu prostoriju, može biti i isplativo.
Naravno, uvek možete i sami da odnesete dotrajalu tehniku u neki od reciklažnih centara. Možda nećete zaraditi, ali ćete bar biti sigurni da vaš stari monitor nije ugrozio ničije zdravlje.
Emisiju Eko linija u kojoj smo se bavili problemom električnog i elektronskog otpada poslušajte u plejeru ispod:
Alma Kovčić
Foto: Pixabay
