Društvo / Aktivizam
Kompostiranje je ekološka pilula za zemlju
Jeste li probali nekada da pravite kompost? U pitanju je aktivnost kojom značajno možete doprineti ublažavanju ekoloških problema, ne košta mnogo, a benefite možete videti na cveću koje uzgajate u stanu ili povrću u bašti.
Milica Lukić se kompostiranjem bavi poslednje četiri godine, a njena porodica daleko duže. Ona je je istraživačica na Geografskom fakultetu u Beogradu. Obrazovana je i kao prostorna planerka, a bavi se i ekološkim aktivizmom.
Za nju je kompostiranje način života, jer kompost poboljšava kvalitet zemljišta, smanjuje emisije gasova sa efektom staklene bašte, reciklira hranljive materije i umanjuje efekte suša.
"Kompostiranje predstavlja proces razlaganja organske materije na dobre komponente. Slikovito bih to objasnila ovako: kada svoj organski otpad iz domaćinstva, poput voća i povrća, papira, kesica od čaja, ljuski od jaja, pošaljemo zajedno sa komunalnim otpadom na deponiju, on nema priliku da se razloži na hranjive materije", kaže Milica.
"Kada kompostiramo naš komunalni otpad, mi u stvari omogućavamo otpadu da se razloži na hranjive materije, sprečavamo emisije metana koji je za efekat staklene bašte gori nego ugljen dioksid", dodaje ona.
Ono što dobijamo je kompost. Najsličnije tome je zemlja koju kupujemo u različitim prodavnicama i koristimo za uzgoj cveća. U pitanju je humus, materija tamno braon boje koja je izuzetno bogata humusnom materijom i najviše doprinosi plodnosti samog zemljišta.
"Koristimo ga kao prirodno đubrivo, dodajemo ga u saksije za cveće u bašte ukoliko uzgajamo povrće ili voće. Možemo đubiti njime i travnjake, bogat je azotom koji je prirodno đubrivo", kaže Milica.
Ona kompostira već četiri godine i ništa od organskog otpada nije bacila u kontejner za to vreme. Kompost koristi za cveće, a pošto živi u predgrađu Beograda, upotrebljava ga uglavnom za đubrenje bašte u kojoj uzgaja povrće.
Milica preporučuje kompostiranje svakome ko ima terasu ili dvorište Potrebna nam je kanta ili komposter. Njega možemo nabaviti u većim supermarketima ili specijalizovanim trgovinama. Jeftinija, a podjednako efikasna metoda je kompostiranje u kanti, koja mora biti zapremine bar 30 litara. Izbušimo je sa svih strana i na dnu, jer kroz rupice ulazi kiseonik koji je za kompostiranje najvažniji. On omogućuje dobro i kvalitetno razlaganje organskog otpada.
Na dno kante se stavljaju grančice uzduž i popreko u nekoliko slojeva. Time pravimo prostor za drenažu. Preko toga ide sloj iscepkanog kartona, ali ne sme biti izbeljivan i plastificiran. Preko toga slažemo organski otpad. Tu ide otpad od voća i povrća, celi plodovi, čaj iz rinfuze, kesice čajeva ako nemaju mikroplastike u sebi. Dodaje se takođe talog od kafe, ljuske od jaja...
Preko tog sloja oped ide iscepkani braon papir ili karton. Praktično, kompost slažemo kao tortu.
Kompost je gotov za šeest meseci do godinu dana, u zavisnosti od količine otpada, kaže Milica. Duže treba velikim komposterima, a kantama treba od tri do šest meseci da dobijemo spreman kompost.
P. K.