Društvo
Otpadna motorna ulja nisu energent za domaćintsva
Otpadna ulja predstavljaju izuzetno opasan otpad i jedan su od zagađivača koji zagađuju i zemlju i vazduh i vodu. Praksa je pokazala da u Srbiji tek oko deset odsto otpadnog motornog ulja bude sakupljeno i poslato na tretman, a da veći deo otpadnih mineralnih i sintetičkih ulja završava u životnoj sredini.
“Otpadna motorna ulja nam možda u svakodnevnom životu ne predstavljaju toliko čestu pojavu, ali sa druge strane predstavljaju ozbiljan problem kada se puste u životnu sredinu. Samo jedna litra otpadnog ulja te vrste je dovoljna da zagadi million litara vode za piće. Sa druge strane zemljište koje je zauljeno mora da se tretira i nije ga moguće vratiti u prvobitno stanje. Sa treće strane, kada dođe do neadekvatnog spaljivanja takve vrste ulja nastaju kancerogene supstance koje zagađuju životnu sredinu, a preko životne sredine i nas i onda izazivaju različite vrste bolesti”, objašnjava za Oradio Igor Jezdimirović iz udruženja Inženjeri zaštite životne sredine.
U uređenim zemljama postoji obaveza da se otpadno motorno ulje prikuplja i šalje na reciklažu. Ono se ili rerafininira i ponovo pretvara u bazno ulje ili se koristi kao energent, ali se pri tome spaljuje u za to posebno predviđenim pećima.
“Ogromne količine tog ulja koje se uveze u Srbiju nestanu i ne prijave se nazad u reciklažne centre što je obaveza po zakonu. Šta se sa tim uljem desi možemo samo da pretpostavimo, a ta pretpostavka može da bude samo negativna. Dakle, to se ili koristi za grejanje što je najgora moguća stvar, ništa manje loše je izlivanje toga u kanalizaciju ili na neko zemljište. Sve to ulazi nakon toga u lanac ishrane i pogubno deluje na stanovništvo jer se u motornom ulju nalaze kancerogene i mutogene materijekoje izazivaju najgore moguće bolesti kod ljudi, i naravno kod svog živog sveta”, kaže Dejan Lekić iz Nacionalne ekološke asocijacije.
Od jedne tone sirove nafte dobija se dva odsto baznog ulja, dok od jedne tone otpadnog ulja koje pokupimo dobijamo čak 65 odsto baznog ulja. Dakle, ulje je idealan primer koji pokazuje kako može da funkcioniše cirkularna ekonomija. Upravo zbog toga u zemljama Evropske unije se na reciklažu prikuplja više oko 75 odsto ulja koje je plasirano na tržište.
“Otpadno ulje tako postaje sirovina, a kao sirovina može da se iskoristi na dva načina. Najbolje je da se otpadna ulja pošalju na rerafinaciju prilikom čega dolazi do izdvajanja štetnih materija i od tog otpadnog ulja dolazi do formiranja novog baznog ulja koje se uz aditive ponovo pušta na tržište i tako može da kruži nebrojeno puta. Sa drudge strane ono što može da se uradi sa njime jeste da se iskoristi kao energent, ali isključivo u strogo kontrolisanim uslovima tačnije u generatorima. Za razliku od naših pećki koje vrlo često koriste građani za spaljivanje otpadnog ulja, oni imaju svu adekvatnu opremu i filtere za zaštitu vazduha sa jedne strane i za kontrolu ostataka sa drudge strane. To je ono što pravi veliku razliku kada koristimo otpadno ulje kao izvor energije”, smatra Jezdimorović.
Po zakonu, svaki automehaničarski servis ili druge delatnosti koje rade sa motornim uljima, dužni su da otpadno motorno ulje predaju ovlašćenom sakupljaču koji ih zatim dalje distribuira na preradu. Ipak, u praksi to nije slučaj. Vrlo često se dešava da se otpadno motorno ulje koristi za premazivanje drvenih ograda radi zaštite ili za sprečavanje širenja korova. Najveći procenat završava kao energent u pećima koja nisu za to predviđene i tako zagađuju vazduh.
“Svi gasovi i čestice koje izlaze iz tog procesa u sebi teške metale, olovo, arsen, hrom, kadmijum, dakle sve one stvari koje najčešće možete da iznesete u baterijama pa sad vi zamislite da gutate te baterije šta bi vam se desilo sa organizmom. Kada se to spaljuje u nenamenskim pećima i nekim drugim priručnim uređajima za grejanje, te materije bivaju oslobođene u vazduh i truju se ne samo oni koji to rade i koji se ekstremno truju, već i oni koji žive u okruženju”, kaže Lekić i dodaje da je veoma bitno da, kada primetimo da neko štetne supstance koristi kao energente, to prijavimo nadležnoj inspekciji.
“Bez obzira na to što sam protivnik onog klasičnog prijavljivanja komšije, to se mora uraditi jer je u pitanju zdravlje. Dakle, to treba prijaviti Inspekciji za zaštitu životne sredine, i to jednostavno mora da prestane. Mi moramo da prihvatimo neke civilizacijske norme. Sve vreme prihvatamo stvari koje nam se dopadaju, a one koje nam se ne dopadaju odbacujemo zbog nekog malog ćara, neke male uštede, a ta ušteda zapravo znači trošenje našeg zdravlja i zdravlja naših građana”
OBRATI PAŽNJU
Dejan Lekić smatra da je veoma važno da pričamo o ovim stvarima i da jedino edukacijom i zajedničkim radom stvari možemo da promenimo na bolje
“To ne može ni država sama, ni neki grad, ni neka lokalna zajednica da promeni nešto. Moramo svi zajedno da učestvujemo. Dakle, ne možemo da se ponašamo neodgovorno prema sebi i drugima. To jednostavno nije normalno u civilizovanom svetu”, zaključuje Dejan Lekić za Oradio.
Emisiju Eko linija u kojoj smo razgovarali o štetnosti otpadnog motornog ulja možete poslušati u plejeru ispod.
Alma Kovčić
foto: Pixabay
