Društvo
Ekološke navike pojedinaca - male bitke za bolju budućnost
Nemoj uzeti kesu u prodavnici, ponesi ceger, a kao ga baš nemaš pri ruci a ne kupuje ti se novi, uzmi neku kartonsku kutiju u radnji. Nemoj kupovati voće i povrće u plastičnoj ambalaži, bar se priroda pobrinula da to sve bude lepo spakovano, samo ga treba očistiti. A i duže će ostati sveže ako ga ne kupiš već očišćenog i spakovanog u plastiku ili foliju. Nemoj koristiti plastične slamčice, porasli smo, nije da su nam slamčice uopšte potrebne. Ali i ako je zbog estetike ili posebnog zadovoljstva, kupi one koje možeš da opereš i koristiš više puta. Ako te i to mrzi, uvek možeš da kupiš papirne. Neće se raspasti u piću pre nego što ga popiješ, ali neće se ni razlagati tri veka. Isti je slučaj i sa jednokratnim priborom za jelo. Papirni tanjiri su uglavnom ok, a i drveni pribor možeš da nabaviš.
Sve su to mali saveti za ekološke navike koje možda ne znače mnogo ako ih praktikuje mali broj ljudi, ali ako to radi masa, stvari stoje malo drugačije.
Foto: Pixabay
Ana Vlatković koja vodi blog @GourmAna smatra da je uvek najbolje početi od sebe, ali da bitke treba birati i pametno trošti svoju energiju.
"Rekla bih da je moja najveća eko navika upravo razmišljanje o postupcima. Skoro potpuno sam izbacila upotrebu kesa, razmišljam o svakom parčetu plastike koje kupim, naročito ako je to pakovanje hrane. Ne pijem flaširanu vodu, sem kad apsolutno nemam drugi izbor vode, to jest, kad zaboravim da ponesem svoju flašu. Generalno se trudim da smanjujem upotrebu vode u svakodnevnom životu. Takođe, odvajam reciklažu iako sam svesna da taj sistem ne funkcioniše baš kako bi trebalo kod nas, ali nada umire poslednja. U poslednjih nekoliko godina počela sam i da kupujem garderobu koja je pravljena od prirodnih materijala”, kaže Ana.
S obzirom na to da se Ana pre svega bavi kuvanjem, s nama podelila svoje eko navike i kada je hrana u pitanju.
“Izbegavam supermarket kad god je to moguće. Nekad nije i to je sasvim OK. Kad god mogu da zamenim stvari iz supermarketa pijacom, to radim i mislim da tako nailazim i na prirodnije, bolje i lokakne proizvode. Takođe, rekla bih da je ceger moje drugo ime i svi me znaju kao onu što neće kesu. Trudim se i da kroz svoj brend promovišem ove vrednosti i to je isto jedna od mojih eko navika. Nadam se da sam bar jednoj osobi uspela da prenesem neku vrstu pasije prema rešavanju ovog velikog problema”.
OBRATI PAŽNJU
Novinarka Nataša Šaru - Jovanov vodi instagram profil @Sharovska koji je posvetila uređenju enterijera. Kao ni Ana, ni ona ne propušta priliku da svojim pratiocima ukaže na neke ekološke probleme, a često im predstavlja i pojedine “zelene” proizvode. I ona korača ekološkom stazom, a kako sama kaže, njeni prvi koraci bili su oni koje je bilo i najlakše uvesti.
“Najlakše je, naravno, bilo sprovesti nošenje cegera konstantno i potpuna zamena plastičnih kesa. Vrlo sam ponosna na sebe da već dve godine, kad god idem u prodavnicu, imam kod sebe čak i vrećicu za merenje voća i povrća. To bih svima preporučila, jer je to najlakše uvesti kao ekološku naviku. Osim cegera i vrećica koje nosim i kada idem na pijacu i kada idem u supermarket, ponosna sam na sebe što sam uspela da zamenim aluminijumske i plastične folije i da umesto njih koristim krpice koje su premazane pčelinjim voskom, kojima pokrivam svu hranu. Vrlo sam zadovoljna koliko one traju, jer ih je dovoljno oprati i samo malo dezinfikovati limunom i one mogu da se koriste iznova i iznova”, kaže Nataša za O radio.
Foto: Pixabay
I Ana i Nataša bi vrlo rado uvele još po neku ekološku naviku, ali to ponekad jednostavno nije moguće. Ana bi volela da održivije pere veš, ali kao sama kaže, dokle god je u zatvorenom prostoru dozvoljeno pušenje, to se neće desiti. Nataša kaže da bi volela da joj bude omogućeno da odvaja otpad za reciklažu.
Obe sagovornice O radija smatraju da je veoma bitno da to što rade predstave i drugima, ali na način koji nikoga neće napadati. Svojim postupcima daju primer, a trude se da navike koje praktikuju predstave kao dobru praksu i svojim pratiocima na instagramu, ali i u svakodnevnom životu.
“Ne mrzi me da u prodavnici objasnim ljudima da je kesa za koju oni misle da je biorazgradiva, zapravo samo razgradiva na manje plastične delove, ali ne i na organsku materiju. Sam tim nije BIO razgradiva, ta plastika ostaje sa nama stotinama godina i unosimo je u naš organizam na razne načine, kroz vazduh, vodu, hranu. Naravno, ne mračim svaki put toliko, ostavim nekad nešto i nedorečeno, procenim s kim razgovaram i vidim kako koga mogu da uputim. Ali, smatram to svojom obavezom”, kaže Ana Vlatković.
Nataša bi volela da volela da joj bude omgućeno da odvaja otpad, koji kasnije neće završiti na istom mestu.
“Zaista bih volela da se mnogo više olakša recikliranje, kako stakla, plastike i drveta, tako i tekstila koji se lako skuplja. Jeste da se ja sada trudim da kupujem pametnije i da ne bude toliko viškova, ali jednostavno, to je potrošna roba. Uvek ćete imati peškire koje više ne koristite, donji veš koji više ne koristite i volela bih da postoji više opcija da se i sam tekstil reciklira, što trenutno baš i nije moguće”, požalila se Nataša.
Da su postupci koje su Ana i Nataša uvele u svoju svakodnevicu dobra stvar potvrđuje i Igor Jezdimirović iz udruženja Inženjeri zaštite životne sredine. Kao i Ana i on smatra da je teorija velikih brojeva ovde ključan faktor.
“Potrošači su ti koji u velikoj meri svojim ponašanjem utiču na to kako će se ponašati velike firme, ali i donosioci odluka. Ako mi kao građani budemo pokazali da nam je stanje životne sredine bitno, bilo putem protesta, bilo nekim drugim legitimnim načinom, onda će i donosioci odluka morati drugačije da se ponašaju prema životnoj sredini. Jedan od ključnih problema je taj što donosioci odluka ne veruju da je nama kao građanima pitanje životne sredine bitno. To je ono što se u zadnje vreme menja i što može promeniti ovakvo stanje”, kaže Igor za O radio.
Dakle, nije presudno da imamo zakone koji nas primoravaju da smanjimo upotrebu plasike ili da odvajamo otpad. Neke stvari možemo da uradimo i sami, ali je bitno da to što radimo probamo da objasnimo i drugima, lagano i strpljivo. I kako Ana kaže - bez osude, jer niko ne voli da mu drugi drže lekciju ili da im govore šta radi pogrešno u životu. Isto tako, veoma je bitno da nas čuju i donosioci odluka. Dajte primer svojim postupcima. Obrazovanje i osnaživanje su prvi koraci, ako ne mase, onda svojih najbližih. A oni će onda širiti krug.
Više o ovoj temi poslušajte u prvoj epizodi emisiji "Eko linija":
Alma Kovčić
