Društvo
Priština: Grad kontrasta
Priština se najlakše može opisati kao grad kontrasta, mesto u kome se susreću staro i novo. Tu su i blokovi zgrada iz doba Jugoslavije, ali i čitava naselja izgrađena u poslednje dve decenije. Tu su i stare kafane, ali i moderni kafići, kojih ima više nego bilo gde na Balkanu. I stara čaršija, ali i moderna pešačka zona koja krasi centar grada.
Gradilišta sa jedne i zgrade iz doba Jugoslavije sa druge strane
Na ulicima je primetan veliki broj mladih, što ni ne treba da čudi, jer je, prema poslednjim podacima, prosečna starost stanovnika Kosova oko 29 godina, dok je u ostatku Evrope čak 42 godine. Iako se veliki broj mladih iseljava sa Kosova, najčešće u zemlje zapadne Evrope, mnogi zbog viza ipak ostaju.
Pronaći posao nije lako, iako ima grana koje doživljavaju procvat, kao što je IT industrija. Meridijana je studirala novinarstvo na Univerzitetu u Prištini i kako kaže, lako je našla prvi posao, ali život u tom gradu nije ni malo jeftin.
"Kirije su sve veće, sve je skuplje nego što je bilo. Odlučila sam da živim s porodicom u Podujevu. To mesto nije toliko udaljeno od Prištine i svakoga dana putujem autobusom na posao", priča ona.
Prosečna neto zarada na Kosovu je tokom prošle godine bila oko 430 evra, što nije dovoljno, ako se uzme u obzir da su cene, uglavnom, slične kao i kod nas. Ono na čemu ćete uštedeti, ako odete u Prištinu, definitivno su izlasci.
"Život je postao dosta brz i ljudi koriste slobodno vreme da se druže sa prijateljima ili porodicom. Obično pozovem majku ili prijatelje na kafu. Obožavam i noćni život ovde, naročito tokom leta. Mladima sada pozorište ili muzeji nisu toliko zanimljivi", kaže Meridijana.
Restorani i kafići su, u odnosu na cene na koje smo navikli, zaista povoljni, pa ćete retko gde kafu platiti više od 50 centi, dok obrok u nekom od poznatijih restorana košta oko 10 evra. Zato ni ne treba da čudi što mladi najčešće tako provode slobodno vreme.
Možda i za stanovnike Kosova, kao i za ostatak Balkana, važe predrasude o tome da su uglavnom konzervativni i tradicionalisti. To su, ipak samo predrasude, jer sve više mladih koji su odrasli u inostranstvu i sada su ponovo tu, na Kosovu. Poput Vjose, koja je rođena u Prištini ali je tokom rata sa porodicom otišla u Nemačku, gde je živela godinama.
OBRATI PAŽNJU
"Sve se razlikuje, od načina obrazovanja pa do komunikacije među ljudima. Na Kosovu su ljudi ljubazniji. Mislim da je to najbolji deo naše kulture. Dopada mi se način života ovde, ljudi nisu tako striktini kao u Nemačkoj, gde sve mora biti savršeno. Ovde na Balkanu smo opušteniji, jer i radimo ali se i zabavljamo", kaže ona.
Iako sam grad ima oko 150 hiljada stanovnika, prilično je razruđen. Ukoliko živite u centru, sve što vas zanima se nalazi u krugu od dvadesetak minuta hoda. Upravo zato i možete steći utisak da se svi međusobno poznaju.
"U Prištini je sve blizu i uvek kada nađem vreme posle posla, pozovem prijatelje. Možemo se naći bez komplikovanog planiranja, kao u Nemačkoj gde sve moraš da dogovoriš unapred. Možda nemamo dovoljno fabrika, ali kafića i događaja imamo i previše", kaže Vjosa.
Priština je grad koji se menja, kao i njegovi stanovnici. Iako se kulturološka razlika definitvo oseća, problemi koji nas muče u suštini su isti. Život običnih ljudi se ne razlikuju puno - potraga za poslom, borba sa velikim kirijama i malim platama, sedenje po kafićima... Sve to je i naša svakodnevica.
M. Lazić
