...
TRENUTNO21:00 - 00:00Music mix by Anja

Društvo

Mladi i Kosovo: Vreme je za korak napred

11.03.2020.

Rešavanje pitanja Kosova se čini kao nemoguća misija. Godinama, decenijama, političari, stručnjaci, mediji, Evropska unija, Srbi, Albanci i mnogi drugi pokušavaju da reše i nađu odgovor na čuveno pitanje čije je Kosovo? Istini za volju, nije ni lako rešiti nešto što toliko dugo traje, predaje se s kolena na koleno, dopunjava se različitim stavovima i mišljenjima, smenama različitih političkih miljea, nosi sa sobom tešku istoriju i danas se neretko percipira kroz niz stereotipa i predrasuda. Da bi se problem rešio, s njim se treba suočiti. Neki su to i probali, neki ne smeju, a opet, drugi imaju jasne stavove, pa i rešenja.

.

Foto: Oradio

U cilju podsticanja prekograničnog dijaloga i poboljšanja saradnje mladih iz Beograda i Prištine, Hartefakt fond pokrenuo je projekat "Kosovska škola 2020". Učesnici su mladi, politički aktivini ljudi, angažovani u političkim partijama, medijima i drugim organizacijama. 

Diplomirani politikolog Ljiljana Kolarski kaže da je kao mladu osobu ovo pitanje veoma dotiče, a prema njenoj oceni, trenutno postoji nedosatak političke volje i želje.

"Postoje određeni stavovi koje i jedna i druga strana zastupaju i nedostatak želje da se ti stavovi revidiraju. Postavljam pitanje kako ćemo mi to rešiti? Mi smo ti koji će u budućnosti biti na nekim pozicajama. Kako ćemo rešiti ako ne postoji težnja za dijalogom. Shvatam da je teška situacija, suviše se jako držimo nekih rigidnih istorijskih stavova i koliko god pričali o dijalogu, mi ne možemo da pređemo preko prošlosti i to je ono što nas koči", ističe Ljiljana.

Prema njenim rečima, istorija je deo i Srba i Albanaca.

"Postoje stavke na koje ne možemo lako da zažmurimo, ali možda je vreme da se krene korak dalje i da se poveća tolerancija koja je neophodna", dodaje ona.

Pravnik Luka Pušić smatra da stvari trenutno idu u korist Srbije, jer se smanjuje broj zemalja koje priznaju nezavisnost Kosova.

"Ono što mi sada treba da radimo je da kupujemo vreme, da se pravimo da hoćemo dogovor, da kao nešto pregovaramo, a u stvari da snažimo ekonomiju i vojnu silu. Što se tiče Kosova to pitanje se mora rešiti u skladu sa Ustavom. Znači apsolutna integracija Kosova u sastav Republike Srbije. Svi treba da imaju ista prava i Albanci i Srbi, Mađari, Rusini, ali da poštujemo ovu našu zajedničku državu", ističe Luka.

On predlaže da postoje dva službena jezika, srpski i albanski, kako bi svi doživeli Srbiju državu kao svoju.

"Nije mi problem iako pola Vlade budu ljudi albanskog porekla, pa čak i predsednik. Svestan sam da to trenutno nije realno, ali mudrom politikom koja bi insistirala na povlačenju priznanja bi jednog dana moglo da bude ostvarivo", zaključuje Luka.

Istoričarka Marijana Toma ocenjuje da dosta mladih ljudi u Srbiji ne zna dovoljno o Kosovu, o tome šta se dešavalo.

"Oni i dalje u značajnom broju podržavaju, preuzimaju onaj narativ koji je uspostavljen još devedesetih godina o Albancima kao neprijateljskom elementu, o tome da je Kosovo apsolutno nedeljivi deo Srbije i to je ono što zabrinjava. Stavovi mladih ljudi koji govore da su spremni da se žrtvuju za 'nebesku Srbiju' mene zaista jako plaše. Sva sreća pa je u pitanju manja grupa", kaže Marijana.

marijanatoma jpg

Foto: mc.rs

Ona dodaje da to nije dominantan diskurs i da su ljudi postali otvoreni da saznaju više o tome šta se dešavalo devedesetih.

"Reaguju na ljudski, humaniji način, nego što su reagovale neke starije generacije. Mnogi zaboravljaju, makar oni koji neguju tu negativnu vrstu narativa, da mi živimo pored njih, da su to naši susedi, naši bivši sunarodnici. Mi sa njima moramo da razgovaramo i da se dogovorimo", ističe Marijana.

Studentkinja prava i književnosti Marija Kalinić smatra da je za rešavanje ovog pitanja krucijalno da postoji saradnja sa obe strane.

"Postoje neke stvari preko kojih se ne može tako lako preći, kao što je pitanje rata, ili pitanje žrtava kojih je bilo sa obe strane i gde je svako izgubio nekog svog. Ali moramo biti otvoreni za saradnju i ne možemo stalno da se osvrćemo na istoriju. Isto tako, Kosovo je istorijski i duhovno i kulturološki veoma značajno za nas kao narod i na neki način definiše naš identitet. To su neki od razloga zašto ne treba da odustanemo od borbe za Kosovo. Neophodno je da se o tome informišemo, da čitamo na tu temu i da međusobno sarađujemo", kaže Marija.

Gimnazijalac Lazar Tripinović smatra da mladi ne razmišljaju previše o Kosovu, a da o tome i te kako treba misliti.

"Treba pričati o toj temi zato što nije dobro biti nezainteresovan i nemati stav. To je jako loše. Teoretski bi moglo da dođe do novih sukoba, ali se ne plašim, zbog celog okvira koji postoji. Mislim da je Vlada ovde svesna da to ne bi trebalo da eskalira, mislim da sukobi osim manjih političkih, neće nastati", smatra Lazar.

Politikolog Ivan Vejvoda kaže da je pitanje Kosova zamrznuti konflikt koji nije rešen i da nije dobro kada postoje nerešeni problemi.

"Od 2000-tih godina kada je pobeđen Miloševićev režim na izborima i od kada imamo razne oblike demokratske vlasti, od kada je Đinđić hteo to da rešava 2003. godine, pa na ovamo, još nismo rešili pitanje Kosova. Nerešeno pitanje ovog obima je teret za celokupno društvo i privredu Srbije koja nije velika, u nevelikom regionu koji mora da uhvati korak sa Evropom", ističe Vejvoda i dodaje da se mora tražiti rešenje koje nikada neće biti lako.

ivanvejvoda jpg

Foto: erstestiftung.org

"Mora da bude kompromisno, mora da se odustane od nekih stvari da bi se dobila mnogo veća nagrada stabilnog i mirnog života. Nivo retorike mora da se privede demokratsko kulturnom načinu, bez obzira na razlike koje su često ogromne oko nekih pitanja, da ne govorim o pitanju Srbije i Kosova", ističe Vejvoda.

Mladi u Srbiji su po pitanju Kosova različitih stavova, na koje su uticali i koje su formirali različiti faktori. Uopšte nije bitno ko je u pravu, a ko nije. Kako kaže Vejvoda, javno mnenje mora da se navikava na to da je sukob prošao i da nam je sada ostalo pitanje koje moramo rešiti, zarad bolje budućnosti.

J. Božić

Možda te još zanima:

.

Priština: Grad kontrasta

Priština se najlakše može opisati kao grad kontrasta, mesto u kome se susreću staro i novo. Tu su i blokovi…

.

Granice nas dele, a mi smo svi isti

Nedavno su vlasti u Prištini najavile da će se svakome ko ima iskučivo ličnu kartu izdatu u Republici Srbiji pri…

.

Umetnost jedini svet u kome je pomirenje moguće

Više od 30 godina prošlo je od ratova na prostoru bivše Jugoslavije, ali posledice se i dalje osećaju. Iako fizičkog…

.

Poziv za kulturnu razmenu i upoznavanje mladih iz Srbije i sa Kosova

Slobodna zona Junior i Filmski festival Slobodna zona pozivaju mlade uzrasta od 18 do 25 godina iz Srbije da budu deo treće generacije…

.

Projekcija filma "Izolend" u KCNS

Projekcija dokumentarnog filma "Izolend" biće održana u subotu 30. marta u Kulturnom centru Novog Sada.

.

Medijske najave ratova plaše i ljute mlade ljude

Dva su događaja potresla globalnu i lokalnu političku scenu oko Nove godine. Ubistvo iranskog generala Kasema Sulejmanija od strane američke…

  • 19:45 Prava stvar
  • 20:00 Radio Gruvanje
  • 21:00 Music mix by Anja

Anketa

U kojoj formi najčešće pratite Oradio?

Oradio logo