Društvo
Okupaj se u Dunavu, ako smeš
Sliv Dunava je drugi po veličini u Evropi i u njegovom slivu živi oko 83 miliona ljudi. Dvadeset miliona Evropljana vodom za piće se snabdeva upravo iz Dunava. Kvalitet vode predstavlja ozbiljan problem i trenutno se smatra da je samo nešto manje od 25 odsto vodnih tela Dunava iu dobrom ekološkom stanju. A šta je sa ostatkom?
Nemački hemičar i ekstremni plivač Andreas Fat upustio se u aprilu u naučno-sportsku avanturu. On pliva od izvorišta Dunava, pa sve do Crnog mora kako bi na svom putu uzimao uzorke vode i proveravao njen kvalitet i tako ukazao na problem mikroplastike koja iz reka stiže u naše tanjire. Međutim, kod Beograda je bio primoran da izađe iz vode jer se zabrinuo za svoje zdravlje zbog velike količine fekalija koja je prisutna u Dunavu, a samim tim i bakterija koje šire zaraze.
Profesora Fata je u Beogradu ugostilo ekološko udruženje "Bela čaplja 1165" koje je možda najpoznatije po borbi za očuvanje Bare Reva i za izgradnju Beogradskog dunavskog parka koji bi obuhvatio upravo taj deo Dunava oko Reve, a u svom sastavu imao bi prostor za edukaciju i rekreaciju. Članovi ovog udruženja žive na 1165 kilometru toka Dunava i upravo odatle i ta brojka u njihovom nazivu. Za Revu su se izgleda izborili, a za čist ili bar čistiji Dunav se bore svakodnevno i kad god mogu skupljaju otpad sa obale, organizuju različite događaje i radionice na obali kako bi skrenuli pažnju javnosti na probleme zagađenja i važnosti očuvanja životne sredine.
Ana Džakić, iz udruženja Bela čaplja 1165 kaže da su sa profesorom Fatom stupili u kontakt pre početka projekta i još tada mu najavili da će ga dočekati u Beogradu i obezbediti mu infrastrukturu kako bi mogao da održi radionicu. Da oni to nisu uradili, kako sama kaže, profesor bi kroz Beograd prošao kao kroz grad duhova.
“Profesor na svakih sto kilometara uzima uzorke vode. To je njegov tim uradio i pred Beogradom i analiza je pokazala da je povišen stepen organskog zagađenja. Ne da ne bi umro, već da ne bi morao da ode na pauzu od nekoliko nedelja u slučaju bolesti, jer projekat mora da završi na vreme, preskočio je deo Dunava u Beogradu”, objašnjava Ana za Oradio.
Članovi ekološkog društva Bela čaplja učestvovali su u snimanju dokumentarca u okviru projekta Clean Danube i ispričali priču o stanju Dunava kod glavnog grada. Svi su zapamtili šta je proferor rekao o fekalijama, ali je konkretna reakcija odgovornih ljudi ipak izostala.
"Komentari i običnog naroda su jako čudni i niko ovaj problem ne shvata ozbiljno. Činjenica je da su nam reke strahovito zagađene, što od toga što se ne prečišćavaju otpadne vode, što od toga što su građani katastrofalno nemarni. Prvo što je profesor video kod nas na obali bila je ambalaža od hemikalije za uklanjanje korova i bio je zgrožen. Da li je njegov apel čuo neko od nadležnih, pa verovatno da jeste, ali reakcije gotovo da ne postoje. Zamenik gradonačelnika je pominjao raspisivanje tendera za izgradnju fabrike za prečišćavanje otpadnih voda i to je sve. Raspisan je i neki konkurs za najlepšu fotografiju Srbije, pa ako je to reakcija onda se stvarno šale sa nama. Ja ni u jednom momentu ne vidim ozbiljnost nadležnih da se nešto preduzme", kaže Ana Džakić.
Foto: Udruženje Bela čaplja 1165
Da nije sve tako mutno kad je Dunav u pitanju pokazuje jedna zanimljiva akcija Pokreta gorana Vojvodine. Naime, oni od marta do septembra svakog vikenda, kada to vodostaj dozvoljava, organizuju edukativnu plovidbu Dunavom koja kreće iz Sremskih Karlovaca.
"Plovidba Dunavom u organizaciji Pokreta gorana Vojvodine se realizuje u Karlovačkom Dunavcu koji je deo specijalnog rezervata prirode Koviljsko-petrovaradinski rit. Mi smo kao organizacija dosta aktivni na tom području i čuvamo ga, zajedno sa lokalnim stanovništvom. Vožnja je uslovljena vodostajem. Dunav bi u ovo doba godine trebalo da bude visok, a sad je dosta nizak i zbog toga u poslednje dve nedelje nismo mogli da realizujemo vožnje, što zbog vremena, što zbog vodostaja", priča nam Marko Ljubičić iz Pokreta gorana Vojvodine
Da biste se ukrcali na ovaj brodić potrebno je da najavite svoj dolazak jer je broj putnika ograničen, a to možete da uradite tako što ćete nazvati Pokret gorana Vojvodine i sa njima se dogovoriti o terminu koji vam odgovara, jer se trude da svima izađu u susret.
Kao neko ko je gotovo svaki dan na reci i Marko primećuje posledice klimatskih promena i zagađenja Dunava
“Ono što prvo primećujem je da je Dunav dosta niži nego prethodnih godina, a posebno u ovo doba godine. Isto tako je primetno da ima manje ribe, ali i da je dosta zagađen, posebno između Novog Sada i Sremskih Karlovaca. Industrija koja je tu smeštena nema baš adekvatne prečistače i svi smo svesni toga. Kad je Dunav nizak, on nema tu moć samoprečišćavanja kao kad je viši i to onda stvara problem”, smatra Ljubičić.
Bez obzira na to što je Andreas Fat izašao iz Dunava, svakodnevno vidimo brojne kupače koji spas od vrućine traže u hladnoj dunavskoj vodi bez obzira na upozorenja. S obzirom na to da Ana redovno čisti obalu, da zna šta se sve nalazi u reci, a posebno zbog saradnje sa profesorom koji je izašao iz vode, zanimalo nas je da li se ona kupa u Dunavu.
"Pre neki dan, dok smo pripremali Krnjart festival i radili po najvećem suncu, otišla sam do reke da se malo rashladim. Sedela sam na molu i u jednom momentu je nas nekoliko ušlo u vodu jer nismo više mogli da izdržimo. Kupala sam se u Dunavu na hiljadu sto šezdeset petom kilometru, ništa mi se nije desilo, živa sam i zdrava sam, ali sve vreme dok se kupaš tebi je to u glavi, šta će da se desi, da li ćemo da se zarazimo, da pokupimo neku bakteriju. Ne osećaš smrad i da ne znaš sve te činjenice ne bi ni razmišljao o tome, ali dok si u vodi sve vreme te prati taj neki strah", kaže Ana Džakić.
I Marko smatra da stanje Dunava nije baš toliko strašno jer se i sam kupa u Dunavu redovno.
"Ja sam prvi koji se ceo život kupa u Dunavu i to radim i dan danas sa svojim društvom. Ali da je prljav to je činjenica, to ne može da se ospori. Pretežno tu nizvodno od Novog Sada i onda opet od Beograda pretežno zbog industrije i kanalizacije. Ali opet ponavljam, kada je Dunav viši, to se onda toliko ne primećuje".
OBRATI PAŽNJU
I dok profesor Andreas Fat pliva Dunavom nizvodno od Beograda i meri količine mikroplastike u njegovom toku na svakih stotinak kilometara, u Crno more će se izliti tone i tone plastike i drugog otpada. Naime, Dunav u Crno more svakog dana donese četiri tone plastike. Mnoge zemlje u njegovom slivu nemaju efikasna postrojenja za reciklažu plastičnog otpada, a neke ih nemaju uopšte. Plastika se vremenom pretvara u mikroplastiku i tako ulazi u našu ishranu.
Bitno je da shvatimo da reka nije deponija i da u nju ne smemo da odlažemo smeće. Ona će ga odneti malo dalje od naših očiju, ali će ga nataložiti na drugom mestu, uneti u naš lanac ishrane i vratiti nam istom merom. Loše zdravlje naših reka je pokazatelj našeg zdravlja, kako fizičkog, tako i mentalnog. Ana Džakić iz ekološkog udruženja Bela čaplja 1165 smatra da bi što veći broj građana trebalo uključiti u akcije čišćenja, jer kada ti nešto očistiš, prema tome počneš da se ponašaš zaštitnički. Ja smatram da bi gradske vlasti mogle da podstaknu ljude besplatnim kartama za pozorišta, bioskope, sportske događaje,plaže, bazene i slično.
Pokret gorana Vojvodine spas vidi u edukaciji, pa upravo zbog toga i organizuju vožnje brodićem jer kada upoznate Dunav sa vode stičete drugačiju perspektivu.
Uskoro ćemo obeležiti i Međunarodni dan Dunava koji se proslavlja 29. juna. Dan se obeležava u čitavom slivu reke, a sama proslava odaje počast važnoj ulozi koju Dunav i njegove pritoke imaju u životu ljudi i podiže svest o očuvanju reke. Udruženje Bela čaplja 1165 ovaj Dan Dunava obeležiće još jednom akcijom čišćenja, a Pokret gorana Vojvodine planira celodnevni program za sve uzraste, što zabavni, što edukativni, a biće održan u subotu, 25. juna na Karlovačkom Dunavcu.
Obeleži i ti ovaj dan. Ukoliko si u mogućnosti, prošetaj pored reke, ponesi džak za smeće i pokupi bar plastične boce na koje naletiš. Biće toga more i brzo ćeš napuniti džak. To je zapravo pet minuta posla, ali ćeš znati da si učinio nešto dobro i sigurno ćeš se bolje osećati. Vidimo se na obali, O radio je to već radio i osećaj je odličan.
