Društvo / Aktivizam
Zero Waste - otpad je resurs
Bled i Gorje su prva dva grada u Evropskoj uniji koji su dobili zvaničan sertifikat da su gradovi bez otpada. Inače, 462 lokalne samouprave u EU obavezale su se da postanu gradovi bez otpada. Reč je o mestima u 11 evropskih zemalja: Belgija, Bugarska, Hrvatska, Nemačka, Italija, Letonija, Rumunija, Slovenija, Španija, Velika Britanija i Ukrajina.
Zajedno sa slovenačkom ekološkom organizacijom Ekolozi bez granica (Ekologi brez meja), Gorje i Bled uspeli su da sprovedu više od 40 mera za unapređenje upravljanja resursima i svesti građana, za povećanje stope odvojenog sakupljanja otpada i smanjenje količine otpada koju proizvede jedan turista za 16 odsto, dok broj turista skoro udvostručio.
Pored ova dva za sada sertifikovana grada bez otpada i onih više od 400 u Evropi koji još uvek sprovode svoje mere i čekaju sertifikat, za svoj zero waste status bori se još 6 opština. Verovali ili ne, 3 u Bosni i Hercegovini i 3 u Srbiji.
Projekat “Opštine sa nula otpada“ je projekat finansiran od strane Evropske unije u okviru IPA programa prekogranične saradnje Srbije i Bosne i Hercegovine sa ciljem postizanja dugoročne resursne efikasnosti u sektoru upravljanja otpadom. Projekat realizuju Inženjeri zaštite životne sredine iz Novog Sada u saradnji sa Centrom za energiju, resurse i okolinu iz Sarajeva. Ideja projekta je da se uvede novi koncept održivog sektora upravljanja otpadom, u kojem bi se otpad posmatrao kao resurs, da se uvedu EU standardi, politika i prakse za efikasnije korišćenje resursa u sektoru upravljanja otpadom, da se postave temelji za razvoj zelenog preduzetništva i cirkularne ekonomije, gde bi otpad dobio novu vrednost i da se uspostave čvrsti odnosi između opštinskih uprava i komunalnih preduzeća za buduće velike promene u sektoru upravljanja otpadom.
Kroz primenu zajedničkih akcija zasnovanih na principima nula otpada i cirkularne ekonomije, projekat nastoji da ojača društveno – ekonomski razvoj u prekograničnom području između Srbije i Bosne i Hercegovine, kroz primer 6 pilot opština – 3 u Srbiji, a to su Bajina Bašta, Krupanj i Vladimirci i 3 u Bosni i Hercegovini: Sarajevo centar, Visoko i Ilijaš.
“Opštine koje se vode kao zero ili low waste zapravo imaju kvalitetan način upravljanja otpadom i to znači da se sav otpad koji nastane na njihovoj teritoriji zbrinjava tako da ne ostavlja nikakav trag iza sebe. To je moguće samo kada tačno znate šta vam dolazi kao otpad i kada znate kako sa njim dalje da upravljate. To takođe znači da ta opština nema negativnog efekta na druge opštine i da nema otpada sa kojim ne zna šta će da uradi, jer svaki otpad koji tu nastane ima direktnu dalju upotrebu ili se vraća u proces proizvodnje”, za O radio objašnjava Igor Jezdimirović iz udruženja Inženjeri zaštite životne sredine.
Igor dodaje da je Srbija na samim počecima i da je njihov projekat jedan mali segment koji će ovim opštinama pomoći da unaprede sistem upravljanja otpadom u onom delu koji se odnosi na primarnu selekciju i na smanjenje samih količina otpada, a to je najlakše izvesti tako što će se bio otpad, koji čini gotovo polovinu ukupnog otpada, posebno odvajati i kompostirati.
Inženjeri zaštite životne sredine su trenutno u procesu nabavke kompostera koji će biti podeljeni građanima, a nakon toga ih očekuje sumiranje rezultata, odnosno provera koliko se smanjila količina otpada koju komunalna preduzeća odnose u ovim opštinama.
Kada je reakcija građana u pitanju Jezdimirović kaže da je ona uglavnom pozitivna i da građani žele da se uključe u akciju i smanje količinu otpada koja odlazi na deponije. Ipak, postoje i oni koji ne žele to da rade jer, kako sami kažu, nije to nešto što se mora i zbog čega bi mogli da budu kažnjeni.
“Mi dolazimo u paradoksalnu situaciju da većina ljudi hoće da se bavi primarnom selekcijom ali za nju ne postoji infrastruktura, i imamo mesta gde infrastruktura postoji, ali pojedinci je ne koriste jer znaju da neće biti kažnjeni. Zbog toga je ključna stvar, a za to se zalaže i naš projekat, da se za one koji poštuju pravila uvede neki sistem nagrade, smanjenje računa recimo, a da oni koji zagađuju budu kažnjeni kada su uhvaćeni na delu”, smatra Jezdimirović.
Koliko su odluke i navike pojedinaca bitne kada je u pitanju smanjenje otpada pokazuje primer Milje Vuković koja vodi dve ekološke inicijative. Jedna je Zero ili low waste Srbija za manje smeća i više sreće koja funkcioniše kao facebook grupa i stranica na instagramu, a druga je Divlji Beograd posvećen urbanim ekosistemima. Kako kaže, ovim se bavi poslednjih pet godina i to intenzivno, odnosno to radi svakog dana. Ona je osoba koji brine o očuvanju planete i svojim primerom pokazuje da su promene moguće i da uvek počinju od pojedinca.
“Recimo da sam informisana o tome koliko sistem za zbrinjavanje smeća ne funkcioniše i kako nema rešenja za te količine otpada koje mi stvaramo. Počela sam da koristim sve ono što znam da je manje štetno, a što veći broj namirnica nabavljam u potpunosti bez ambalaže. Ako je hrana u pitanju kupujem je na pijaci, ako je to kozmetika onda su to takozvani goli proizvodi, odnosno čvrsti sapuni i šampon. Kada je tehnika u pitanju pri kupovini razmišljam o tome da taj aparat želim da koristim što duže pa biram aparate koji su popravljivi i gledam da imaju neki servis, a ne samo opciju zamene u toku garancije. Takođe razmišljam i kako koristim transport, kakvu hranu jedem, sve što nabavljam, ako je moguće, nabavljam od malih proizvođača. Ali pre svega toga uvek sa sobom nosim ceger, male vrećice kupovinu hrane na merenje i svoju flašicu za vodu i čini mi se da bi te tri stvari trebalo da budu deo kućnog vaspitanja održivog života, to je donji minimum”, kaže Milja za O radio.
Kao poseban benefit zero waste opština Igor navodi smanjenje troškova upravljanja otpadom, posebno u trenutnim okolnostima kada transport postaje izuzetno skup. Upravo zbog toga treba da se oslonimo na resurse koje svakodnevno bacamo i tu cirkularna ekonomija može mnogo da nam pomogne. Sa druge strane smanjenjem otpada nećemo sebe dovesti do toga da nam deponije gore i da nam zagađuju vazduh. Prema podacima MUP-a samo prošle godine bilo je više od hiljadu požara na deponijama u Srbiji, a po procenama stručnjaka od zagađenosti vazduha u našoj zemlji umire više od 6500 ljudi godišnje.
OBRATI PAŽNJU
Upravo su ovakve situacije navele i Milju Vuković da počne da razmišlja o tome kako da otpad koji ostavlja za sobom svede na minimum.
“Nije to bio deo nikakvog pokreta ni životnog stila, nisam znala ni za taj pojam zero waste, ja sam samo želela da prestanem da pravim smeće koje završava na deponijama jer sam shvatila da deponije nisu tamo negde, da to smeće ne nestaje, već se samo gomila, i tamo ima toksičan uticaj na planetu. I taj toksičan uticaj traje od trenutka kad bacimo smeće u našu kantu, pa narednih nekoliko vekova. Tada sam počela da tražim alternative za sav otpad koji ja pravim. U jednom trenutku sam ta rešenja počela da delim sa prijateljima na društvenim mrežama i shvatila sam da to ljude ne smara, već se raduju tim rešenjima i malim doprinosima koje svako od nas može da da. Zato sam i napravila grupu Za manje smeća i više sreće i to je odjeknulo mnogo više nego što sam ja očekivala”, priča nam Milja Vuković.
“Moj osećaj je da se mi u ovom trenutku 2022. godine nalazimo u situaciji mnogo veće ekološke i društvene urgentnosti nego što to kao društvo priznajemo. Stoga je moja odluka bila, a tu odluku potvrđujem iz dana u dan, da svoje vreme i stručnost doniram na neki način zajednici jer mislim da je to neophodno i da ima smisla. Takođe mislim da je jako važno da se svi mi angažujemo na razne načine, one koji nama najviše odgovaraju kao osobama, jer posla ima puno i situacija jeste ozbiljna”.
To nam svima poručuje Milja i dodaje da ne misli da je njen primer jedini ispravan i da svi treba da ga slede, već smatra da svako od nas treba da nađe svoj način na koji može da doprinese očuvanju planete.
I Igor ima svoje navike koje nisu u mnogome različite od Miljinih i pre svega se odnose na pametnu kupovinu, jer tako u startu stvara manje otpada.
Naravno da nije moguće da baš svi razmišljamo o svakom komadu plastike koji kupimo, ali bi tu zakoni i regulative mogle u mnogome da pomognu. I hoće. Samo treba da prođe određeno vreme, jer na žalost, naš sistem to ne radi zato što želi i zato što misli da je tako ispravno, već zato što ga neko drugi na to primorava, a taj neko drugi se zove Poglavlje 27. A dok to ne stigne na red, briga za životnu sredinu ostaje na pojedincu. Zato ponesi ceger i ukloni bar jednu kesu sa deponije.
Više o programu Zero Waste poslušaj u emisiji Eko linija na plejeru ispod
Alma Kovčić
