Društvo
Aktuelna suša je jedna od mnogih koje nas tek čekaju
Zbog nedovoljno padavina u poslednjih nekoliko nedelja, u malo vode koja je preostala u Čonopljanskom jezeru, kod Sombora, plutaju uginule ribe, dok su, preko granice, u Mađarskoj, nestala dva jezera. Od devet akumulacija u Vojvodini iz kojih se zalivaju usevi ekstremno je ugroženo četiri. To je slika većine površinskih voda u Srbiji koje se obnavljaju isključivo od kiša.
Suša je toliko uznapredovala da će se na Dunavu, kao i na Savi kod Sremske Mitrovice i Šapca, vodostaji narednih dana kretati ispod niskih plovidbenih nivoa.
U nevolji su i brojne manje reke u Srbiji. Republički hidrometeorološki zavod navodi da su se Jadru, Kolubari sa pritokama, Mlavi, Lugomiru, Jablanici, Toplici i Starom Begeju protok vode približili biološkom minimumu, kiseonika u vodama je sve manje, što dodatno ugrožava živi svet u njima, a u problemu su i mesta koja se pijaćom vodom snabdevaju iz reka.
Adrijana Zagorac iz JVP Vode Vojvodine kaže da je suša ta koja je uzrokovala nedostatak vode u akumulacijama i na vodotokovima i da tu ne može ništa da se učini.
“Osnovni problem je to što sve te akumulacije zavise od kiše i akumulacije ne mogu da se pune”, kaže Zagorac.
I Dunav je drastično opao. Do te mere da je ovih dana ugrožena plovidba. Nije to, naravno, prvi put da suša svede najveću reku u Evropi na ovakvu meru, ali je ovog puta situacija toliko ozbiljna da su se kod Prahova pojavili ostaci potopljenih brodova iz Drugog svetskog rata.
OBRATI PAŽNJU
Za Igora Jezdimirovića iz Inženjera životne sredine dileme nema - klimatske promene su glavni krivac za sve teže sušne periode.
“Sada možemo da vidimo da su oscilacije u vodotocima sve veće. To posebno pogađa zemlje čije vode dolaze iz susednih država, kao i u onima gde nije uspostavljen sistem balansa koji bi očuvao vodotokove u ovako kriznim situacijama. U Srbiji se baš to dešava. Reke su na minimumu, jer se njima ne upravlja na adekvatan način”, kaže Igor.
Prema njegovim rečima, prema rekama se odnosimo nemarno i u smislku potrošnje vode i zagađenjem.
“Svega deset odsto otpadnih voda se prerađuje. Sreća naša je kad je Dunav dovoljno velik. Sada vidimo u Novom Sadu kako to strašno, izgleda kad je Dunav nizak i mi vidimo golim okom šta se sve i u kojoj količini tamo ispušta”, kaže Igor.
A, šta nas čeka u budućnosti?
“Sve češće ćemo gledati te oscilacije. Imaćemo obilne kiše u kratkom periodu, praćene poplavama, jer nemamo infrastrukturu da tolike količine vode primi, a učestalije će biti i suše. Ako želimo da koristimo vodu i dalje, moramo način da ih kvalitetno regulišemo i čuvamo”, kaže Jezdimirović.
Hidrolog Republičkog hidrometeorološkog zavoda Jelena Jeremić kaže da je situacija jako teška, ne samo u Srbiji već i u Evropi.
“Kraj ovog kritičnog perioda doneće nam tek oktobarske kiše, a do tada biće ozbiljnih problema, kaže Jeremićeva”, objašnjava Jeremićeva.
P. K.
foto: rtv
