Ograničeno kretanje zahteva nove rutine zarad zdravlja ljubimaca

Vlada Srbije povukla je prvobitnu odluku o dozvoljenoj šetnji kućnih ljubimaca za vreme policijskog časa, u trajanju od 20 minuta između osam i devet sati uveče. Međutim, nakon ove odluke, usledila je nova, a to je da vikendom uredba o ograničenom kretanju startuje u 15 časova, što znači da vikendom psi neće moći da obavljaju nuždu napolju gotovo 14 sati.

Dunja Kovač je po struci doktor veterinarske medicine, bihevijorista, što znači da se bavi terapijom ponašanja pasa i mačaka, odnosno, leči poremećaje u njihovom ponašanju. Ona kaže da aktuelno stanje predstavlja veliku promenu u svakodnevnici pasa, jer oni najbolje funkcionišu kada se uspostave adekvatna pravila, rituali i redosledi radnji. Čim se to poremeti iz raznih razloga, poput selidbe, promene porodične strukture ili sadašnje situacije, dolazi do stresa i zbunjenosti kod pasa, zbog čega dolazi do psihofizičkih problema.

Pas može da manifestuje izmene u ponašanju u vidu povećane hiperaktivnosti, lajanja ili buđenja noći. Zdravstveni problemi mogu biti gastrointestinalne prirode ili u vidu pojave ekcema, zbog češanja i pojava eventualnih alergija. Dunja kaže da najpre treba istaći najveću promenu - u smislu ustaljene fizičke aktivnosti i socijalnih kontakata.

"Svaki pas ima svoju rutinu šetnje – kada se šeta, koliko dugo, gde se šeta, takođe ima i svoje 'drugare' u parku i omiljene aktivnosti sa njima. Sada toga nema i mi psu tu promenu moramo, koliko toliko, da olakšamo. Psi nisu samosvesna i 'razumna' bića, nemaju mogućnost učenja putem 'uviđanja' i nije im moguće 'objasniti' zašto ne može napolju da vrši nuždu, već mora unutra. Sada imamo obrnutu situaciju - sve ono što smo ga dosad učili da ne sme da radi, da vrši nuždu u zatvorenom prostoru i slično, sada moramo da ga učimo da to mora da radi, a to nije ni malo lako", rekla je Dunja za Oradio.

Foto: Dunja Kovač, privatna arhiva

Ono što je zajedničko svim vlasnicima pasa, bez obzira na njihovu veličinu, je trenutak u kome ljubimac želi da obavi svoju nuždu napolju, ali okolnosti to ne dozvoljavaju. Svoju potrebu mogu izraziti na različite načine, poput cviljenja, grebanja vrata, ali u tom momentu vlasnik je nemoćan i ne može da ga izvede napolje. Dunja kaže da je potrebno da se rutina imitira u zatvorenom prostoru. Na primer, da se izgovori psu rečenica 'Hoćemo napolje', da mu se stavi ogrlica, a vlasnik da se obuje, obuče jaknu, nakači ga na povodac i izvede na terasu ili kutak koji je namenjen za vršenje nužde.

"Moj savet je da namestite podlogu, na primer pleh, veličine metar sa metar, koju ćete napuniti slojem peska, pa slojem zemlje i po mogućstvu, ako možete, obezbediti i delove trave. Da biste psa naveli na vršenje nužde, iz prethodnog izlaska treba da pokupite izmet svog psa, da ga odnesete na tu podlogu i ostavite tamo neko vreme. Na taj način vi ste praktično napravili simulaciju prirodnih uslova na terasi – psa zakačite na povodac, vi ste u jakni i patikama i tako izađete na terasu, na improvizovanu podlogu. Pesak, zemlja i trava stimulišu psa da njuška i vrši nuždu. Čim pas prvi put 'obeleži' ovu podlogu, svaki sledeći put će sve lakše tu vršiti nuždu", kaže Dunja.

Međutim, nekada ni to nije dovoljno – većina pasa i pored svega ovoga neće nikada hteti da vrši nuždu u zatvorenom prostoru. I za ovo postoji moguće rešenje. Dunja Kovač kaže da vlasnici moraju u tom slučaju da budu jako disciplinovani. Postoje povoci od 5 do 9 metara i uglavnom služe za učenje psa dolasku na poziv ili za praćenje traga. Taj povodac može da se iskoristi za prvu pomoć – vlasnik može da siđe samo u ulaz, a da psa pusti da ispred zgrade potraži mesto na kome će izvršiti nuždu.

"Ono što je najvažnije za sve vlasnike jeste da prepoznaju kada im se pas muči i kada njegovo 'učenje' za vršenje nužde u kući jednostavno ne može da urodi plodom. Zdravlje psa je najvažnije i terati psa da trpi i malu i veliku nuždu nipošto ne može biti opcija. Ako ste sve od navedenih saveta pokušali u zatvorenom prostoru i pas i dalje odbija da vrši nuždu unutra, onda prorazmislite o varijanti sa dugačkim povocem", predlaže Dunja.

Postoje različite kategorije pasa – mali psi (špicevi, toy pudle, maltezeri, bišoni, čivave) koji su i do sada ponekad vršili nuždu na peleni u stanu. Dunja kaže da je njima najlakše da se prilagode, vlasnici samo treba da postave par pelena po stanu (ne samo jednu), čak i na terasu i da psa navode na pelenu kada znaju da mu je svakako vreme za obavljanje nužde. Potrebno je malo više da ga ohrabruju, da ga posle nagrade i to je to. Postoje i psi velikih rasa, koji nikada nisu vršili nuždu unutra, niti bi to ikada radili. Zato je, kako naša sagovornica sugeriše, potrebno napraviti novu rutinu. Takođe, s obzirom na to da se psu menja fizička aktivnost, potrebno je prilagoditi režim ishrane i smanjiti količine obroka.

"Prvi obrok treba da bude što ranije ujutro i obilniji, dok drugi obrok može da bude smanjen. Ovo važi za pse koji jedu dva obroka na dan. Kod pasa koji imaju jedan obrok, bolje je da bude jutarnji nego popodnevni. Uveče treba izbegavati davanje nagradica i poslastica. Što se tiče davanja vode, psi imaju tendenciju da više piju vode nego što im je potrebno, pa predveče i uveče ne treba da bude puna zdelica sa vodom, samo malo 'utanjiti' ali nikako ne smete u potpunosti psu ukidati vodu", kaže Dunja Kovač.

Iako ste kod kuće, to ne znači da ne možete da se igrate sa psom ili da ga učite nečemu novom. Dunja predlaže interesantne Youtube tutorijale za takozvane 'games for rainy days' ili 'nosework games'. Kako ona kaže, to su sve igre za mentalnu stimulaciju vašeg psa u četiri zida i tu postoji mnoštvo mogućnosti.

"Naučite ga neki novi trik ili mu dajte da jede granule iz tzv. KONG pametnih igračaka, iz kojih mora da razmišlja kako da izvadi hranu. Bacajte mu lopticu, naučite ga da je donosi. I u četiri zida svašta možete da radite sa svojim psom samo je stvar mašte i dobre organizacije", zaključila je naša sagovornica.

S. Paramentić