Društvo / Obrazovanje
Sloboda govora je izražavanje bez razmišljanja o sankcijama
Ustav Republike Srbije garantuje slobodu mišljenja i izražavanja. Ona podrazumeva slobodu posedovanja mišljenja i slobodu traženja, primanja i širenja obaveštenja i ideja govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način. U Izveštaju o ljudskim pravima mladih u Srbiji (2022.) navodi se da "postoje brojne prepreke na putu mladih i osetljivih grupa mladih do potpunih, objektivnih, blagovremenih i pouzdanih informacija, koje su preduslov za aktivnu participaciju u društvu, ali i njihovo donošenje odluka."
Urednica Izveštaja Nevena Trofymenko objašnjava da, iako su nam garantovana ljudska prava, neke društvene grupe se, poput mladih, suočavaju sa barijerama u njihovom ostvarivanju.
"Važno je da postavimo pitanje ko donosi odluke kada su u pitanju životi mlade osobe? Ko kreira politike i da li su mladi uključeni u te procese? Važno je da prepoznamo potrebe mlade osobe. Jedna od najosnovnijih potreba je pravo na mišljenje i slobodu izražavanja", ističe Nevena.
UNICEF-ovo istraživanje U-report, pokazuje da svaka deseta mlada osoba okleva da se više uključi u javni život zbog toga što se brine oko potencijalnih problema u školi. Oni strahuju od etiketiranja od strane vršnjaka, posebno nakon iznošenja mišljenja u javnosti, kaže Nevena.
"To je poprilično uznemirujući podatak. Mladi osećaju da imaju neku vrstu cenzure koju im postavlja društvo. Znači niko im ne govori da ne mogu da imaju svoje mišljenje, ali se oni prosto boje mogućih posledica ako ga iskažu. To je vrlo alarmantan podatak ako mene pitate", dodaje Nevena.
Mladi sa kojima smo mi razgovarali smatraju da se njihova prava na slobodu govora, mišljenja i
izražavanja ne poštuju. Dok u privatnom okruženju mogu slobodno da govore o svemu, situacija je drugačija kada je u pitanju javni govor. Ističu da ne treba nikako odustati od borbe za osnovna ljudska prava, bez obzira što izgleda teško.
Nevena Trofymenko kaže da ako institucije ne prepoznaju važnost prava mladih na slobodu govora, postoje i vaninstitucionalni načini borbe i participacije.
"Mi sad svedočimo velikom broju mladih na ulicama, na protestima. To je, takođe, bilo jako vidljivo kada su ekološke teme bile u pitanju prošle godine. Energija mladih nalazi svoj put i nalazi kanale kako da komunicira svoje potrebe ukoliko ih institucije ne uključuju. Trenutno je protest taj mehanizam da se njihovi glasovi čuju, da se njihove potrebe čuju. Sad donosioci odluka moraju te potrebe da prepoznaju", zaključuje Nevena.
Anđelija Stanimirović je u grupi studenata koji su se organizovali i deo su protesta protiv nasilja. Ona kaže da je to jako važno za studente i sve buduće generacije .
"Dugo imamo taj narativ da su studenti postali apatični, apolitični i kada vidimo ovako pune ulice mladih i studenata koji su stali na čelo kolone protesta to onda i drugim studentima daje nadu i osnov da u nekom narednom protestu stanu rame uz rame sa svojim kolegama", kaže Anđelija.
Za O radio je ispričala i da je ona neko ko duže vreme javno govori o mnogim temama, a i u krugu je ljudi među kojima se oseća zaštićeno.
"Ja ne osećam strah da ću biti na bilo koji način sankcionisana ako nešto izgovorim. Mislim da to nije slučaj sa većinom mladih ljudi. Oni su generalno prilično uplašeni da će biti sankcionisani ako javno istupe i iznesu svoje mišljenje, ako odu na protest, ako izraze svoje nezadovoljstvo. I to ne samo od strane društva, režima, već možda i od strane profesora na fakultetu ili bilo koga ko je njima nadređen"; kaže Anđelija.
Za Anđeliju sloboda govora i mišljenja je sloboda izražavanja bez razmišljanja o posledicama i sankcijama.
"To je ono da ne mora majka da mi kaže kada me vidi da sam bila na čelu kolone protesta sa studentima „e molim te budi oprezna i ne moraš uvek ti da budeš prva u prvim redovima“. To je sloboda mišljenja i sloboda govora, da se niko iz moje bliže okoline ne oseća uznemireno i da bude u strahu zbog toga što ja izražavam slobodno svoje mišljenje", tvrdi Anđelija.
Milica Borjanić iz Krovne organizacije mladih Srbije naglašava da nije retka pojava da kada mladi odluče da jasno, glasno iskažu svoje mišljenje, naiđu na predrasude, i ejdžizam.
"I kada se uzmu ozbiljno u obzir oni prosto nailaze na određene poteškoće u ostvarivanju nekih svojih drugih prava. Da li je to pravo na školovanje, pravo na rad. Nekako nije uvek lako iskazai kritičko mišljenje, a da mlada osoba ne doživi nekakav vid osude i pritiska okoline ili nekih čak i direktnih pretnji", kaže Milica.
OBRATI PAŽNJU
Milica poručuje da bi trebalo podsticati obrazovanje koje neguje kritičko mišljenje, ali i raditi na senzibilizaciji društva da uvažava razlčitosti i različita mišljenja.
U Izveštaju se navode i preporuke ka donosiocima odluka i ka organizacijama. Ministarstvo prosvete treba da radi na uvođenju predmeta medijske pismenosti u formalno obrazovanje u svim srednjim školama, uz jasan plan i program prilagođen mladima, njihovoj kulturi i potrebama. Organizacije mladih i za mlade treba da nastave da kroz neformalno i formalno obrazovanje rade na podizanju svesti o značaju prava na informisanost mladih i to prevashodno kroz direktan rad sa mladima.
Važno je naglasiti i da prema Ustavu Srbije sloboda izražavanja nije apsolutno pravo i može se
zakonom ograničiti ako je to neophodno radi zaštite prava i ugleda drugih, čuvanja autoriteta i
nepristrasnosti suda, zaštite javnog zdravlja, morala demokratskog društva i nacionalne bezbednosti
države.
Emisiju "U kakvoj zemlji želim da živim' poslušajte u plejeru:
J. Božić
Foto: Canva.com
